Vetroelektrane u EU bi se po zelenom planu morale širiti duplo brže – izveštaj

Turska je lane prednjačila u regionu u novom i ukupnom kapacitetu, veličini uspelih tendera i novom finansiranju. Vetroelektrane su 2019. podigle udeo među primarnim izvorima struje u EU na 15 odsto.

Podaci koje je prikupio WindEurope pokazali su da je kapacitet vetroturbina na Starom kontinentu prošle godine dostigao 205 gigavata, od čega je 192 gigavata bilo u Evropskoj uniji uključujući Britaniju. Vetroelektrane u EU su se proširile za 13,2 gigavata, a rast je bio 15,4 gigavata zajedno s ostalim zemljama. To je 27 odnosno 31 odsto više nego 2018, ali ipak ispod dosad najveće stope, izmerene 2017. godine.

Sa mreže je skinuto 172 megavata, kako su starim postrojenjima isticali rokovi trajanja, te je čista ekspanzija bila nešto manja od bruto brojki.

Investitori ne instaliraju dovoljno tih turbina na putu ka cilju trgovinskog bloka za 2050, kada one treba da pokriju polovinu celokupnog učinka, izjavio je Giles Dickson. Generalni direktor industrijske grupacije, koji se pozvao na zamisli iz Evropskog zelenog plana, naglasio je da se potreban porast odnosi i na vetroelektrane na vodi.

„Za to je neophodan nov pristup planiranju i izdavanju dozvola i stalno ulaganje u elektromrežu. Nacionalni planovi za energetiku i klimu su ovde presudni. EU mora da se pobrine da se oni sprovode ambiciozno i strogo“, po njegovim rečima. Pomenuti nacionalni planovi su poznati i po engleskom akronimu NECP.

Vetroelektrane u EU jačaju među primarnim izvorima struje

Vetar je imao udeo od 15 procenata u izvorima struje potrošene u 28 zemalja članica. To je, uz zaokruživanje, jedan procentni poen više, navedeno je u izveštaju. Danska je povela sa zapanjujućih 48 odsto, a sledi je Irska sa 33 procenta. Ukupna proizvodnja se popela na 417 teravat-sati.

Ujedinjeno Kraljevstvo je u kategoriji novog kapaciteta bilo na prvom mestu sa 2,4 gigavata, a sledi Španija sa 2,3 gigavata.

Nadmoć Turske u Jugoistočnoj Evropi

Od tržištâ koje prati Balkan Green Energy News, Turska je bila prva po novom i ukupnom kapacitetu – 686 megavata odnosno 8.1 gigavat, pa u uspelim tenderima (jedan gigavat) te investicijama (1,1 milijarda evra) i obezbeđivanju novih sredstava: 900 miliona evra.

Grčka je bila na vrhu po delu potražnje za električnom energijom koju su vetroelektrane pokrile u ovoj grupi članica EU. Zaokružen je na 12 procenata. Ova zemlja je dodala rekordnih 727 megavata kapaciteta i celokupnu snagu povećala na 3,6 gigavata.

Vetar je pokrio 12 odsto potražnje za strujom u Grčkoj, a po tom merilu Turska zaostaje za još nekim državama u regionu

U Grčkoj su 2019. prošla tri tendera. Klizne fidin premije su tamošnji mehanizam stimulacije. Investitori su preuzeli obavezu da montiraju 417 megavata, a prodajna cena je ispala 55,8 do 69,2 evra po megavatu. Fidin tarifa u Turskoj je postavljena na 31 do 40 evra. Ipak, tamošnji operateri mogu da računaju i na premije na cenu na ime korišćenja domaćih izvora.

Ukupni kapacitet balkanskih zemalja dostigao 18,6 gigavata

Što se tiče celokupne snage, Rumunija je sa tri gigavata treća u regionu. Ostala tržišta imaju zbirna 2,2 gigavata. Jugoistočna Evropa ima kapacitet vetroelektrana od 18,6 gigavata, po raspoloživim informacijama. Može biti da su one nepotpune, jer izgleda da nisu uključeni svi novi vetroparkovi.

U Rumuniji je ova klasa elektrana isporučila 11 odsto potrošene struje ili jedan poen manje nego u Grčkoj. Ostale balkanske zemlje na spisku su Hrvatska sa osam, Turska sa sedam odsto, Kipar – šest, i Bugarska, tri procenta.

Vetar i fotonaponski sistemi prestigli ugalj

Sandbag i Agora Energiewende su ranije objavili da su izmerili godišnji porast udela obnovljivih izvora u proizvodnji struje u EU od 1,8 poena na 34,6 odsto. Taj nivo se poredi sa 39,9 procenata koji odlaze na fosilna goriva, a ta stavka se smanjila dva cela poena. Ukazali su i na najveći pad u količini ispuštenih gasova s efektom staklene bašte od 1990. godine.

Vetroelektrane i solarna postrojenja za proizvodnju električne energije su zajedno prvi put prestigli ugalj na lestvici izvora, pokazao je dokument koji pokriva kretanja u EU. Odnos je bio 17,6 prema 14,6 odsto, što je drastična promena od 2018, kada je izmereno 15,5 odnosno 19 procenata.

EnAppSys tvrdi da su obnovljivi izvori prestigli zbir svih fosilnih goriva

Isporuka iz elektrana na obnovljive izvore se zapravo ukupno smanjila za jedan odsto prošle godine, po EnAppSys-ovoj računici. Ali njegova metodologija stavlja njihov udeo na 37,5 odsto, protiv 34,3 izmerenih za fosilna goriva. To bi značilo da su obnovljivi izvori 2019. prvi put prestigli potonje.

Promena odražava ukidanje upotrebe uglja, kažu istraživači. Proizvodnja iz fosilnih goriva je navodno lane smanjena za desetinu uporedo s ubrzavanjem energetske tranzicije.