Toplotne pumpe velikog kapaciteta mogle bi da pokriju celokupnu potražnju za toplotnom energijom do 200°C u Nemačkoj, što uključuje grejanje i toplu vodu za zgrade, ali i oko jedne trećine toplotne energije za industrijske procese. Za te namene trenutno odlazi 75 odsto potrošnje prirodnog gasa. Međutim, država bi morala znatno da ubrza instalaciju novih kapaciteta.
Nova studija koju je naručio Agora Energiewende, a sproveo institut Fraunhofer, pokazuje da bi Nemačka morala da instalira čak 4 GW velikih toplotnih pumpi godišnje do 2045. Trenutno, ta zemlja ima samo 60 MW instalisanog kapaciteta, dok je u razvoju još 600 MW projekata.
Nemačka treba da instalira čak 4 GW novih kapaciteta godišnje
Toplotni potencijal u Nemačkoj postoji u geotermalnoj energiji, jezerima i rekama, otpadnoj toploti iz industrije, otpadnim vodama, rudnicima uglja i data centrima, i on daleko prevazilazi potražnju, otkriva studija.
Ukupna potencijalna proizvodnja toplotnih pumpi na izvore pri čijem se korišćenju ne oslobađa CO2 je oko 1,5 milijardi kWh, dok je godišnja potražnja za toplotom za temperature do 200°C nešto veća od 1 milijarde kWh.
Prevazilaženje tehničkih, ekonomskih i regulatornih prepreka
Međutim, u studiji se navodi da trenutno postoji svega nekoliko postrojenja koja mogu da dostignu temperaturu iznad 130°C i naglašava se da tehnološke inovacije mogu poboljšati performanse u cilju postizanja viših temperatura.
Drugi izazov je ekonomska održivost. U tom smislu, u studiji se ističe potreba za standardizacijom i povećanjem proizvodnje toplotnih pumpi.
Miler: Nemačka mora toplotne pumpe učiniti atraktivnim za toplane
Projekti instaliranja velikih toplotnih pumpi moraju biti privlačniji za operatere daljinskog grejanja u poređenju sa rešenjima na fosilna goriva. Prema rečima Simona Milera, direktora za Nemačku u organizaciji Agora Energievende, velike toplotne pumpe na struju su zbog politike subvencija i dalje manje atraktivne nego kogeneraciona postrojenja na fosilna goriva.
Pored toga, Nemačka treba da proširi svoju mrežu toplovoda za prosečno 800 kilometara godišnje do 2045. godine, u poređenju sa 423 kilometra iz 2020, navodi se u dokumentu.
Studija takođe poziva vladu da lokalnim samoupravama nametne obavezu planiranja kada je u pitanju grejanje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.