Otpad

Uvođenje depozitnog sistema moglo bi da se razmatra u 2019.

povratne vending mašine

Foto: Bidgee / Wikimedia Commons

Objavljeno

08.01.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

08.01.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije (SEPA) Filip Radović najavio je da bi u 2019. godini moglo da se razmatra uvođenje depozitnog sistema u Srbiji, kojim bi trebalo da bude regulisan povraćaj, odnosno odlaganje ambalaže i njeno zbrinjavanje.

„Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaj novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji“, kazao je Radović agenciji Beta, prenosi N1.

Ta procena će biti završena tokom ove godine, nakon čega se očekuje javna debata, čemu bi trebalo da usledi i usklađivanje pravilnika i zakona kako bi se stvorili uslovi za uvođenje depozitne šeme, navodi Radović.

Depozitni sistem bi se uveo najpre za limenke i PET ambalažu, kazao je Radović i dodao da studija treba da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.

Prema njegovim rečima, bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vodjena nacionalnim interesima zaštite životne sredine.

Dokazani metod koji se uvodi širom sveta

Depozitni sistemi kao rešenje za reciklažu ambalažnog otpada uvode se širom sveta, a Istanbul, grad sa skoro 15 miliona stanovnika, je otišao korak dalje i omogućio plaćanje karte za javni prevoz plastičnim flašama i aluminijumskim limenkama.

Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope reciklaže materijala, pa su zbog toga preporučeni u strateškim dokumentima mnogih međunarodnih organizacija, navodi Anna Larsson, direktor razvoja projekta cirkularne ekonomije u RELOOP, u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News.

Deset evropskih zemalja ima depozitni sistem za ambalažu za piće – Švedska ga je uvela 1984. godine, Island 1989. godine, Nemačka 2003. godine, Finska 1996. godine, Norveška 1999. godine, Danska 2002. godine, Holandija 2005. godine, Estonija 2005. godine, Hrvatska 2006. godine i Litvanija 2016. godine, što je kod poslednje za rezultat imalo procenat prikupljanja od 92% u drugoj godini od uvođenja, navodi Larsson.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Slični članci

blokada deponije u valjevu, lokalni odgovor

Lokalni odgovor uputio otvoreno pismo gradonačelniku povodom stanja na deponiji u Valjevu

8. januar 2019. - Nakon što je u Valjevu proglašeno vanredna situacija zbog blokade nesanitarne gradske deponije, udruženje Lokalni odgovor uputilo je gradskoj vlasti niz konkretnih predloga za njeno trajno zatvaranje i sanaciju

Medjunarodni dan nultog otpada 2025, Ka nultom otpadu u modi i tekstilu

Međunarodni dan nultog otpada 2025: Smanjiti otpad u modnoj i tekstilnoj industriji

8. januar 2019. - Međunarodni dan nultog otpada ima za cilj da skrene pažnju na brojne negativne uticaje otpada i podstakne globalnu akciju na svim nivoima

Ministarstvo zastite zivotne sredine raspisalo javni konkurs za dodelu sredstava za sanciju divljih deponija

U Srbiji raspisan konkurs za sredstva za sanaciju divljih deponija

8. januar 2019. - Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo javni konkurs za sufinansiranje projekata prevencije nelegalnog odlaganja otpada i uklanjanje divljih deponija.

Vanredno stanje u Banjaluci – 300 tona smeca ostaje na ulicama

Vanredna situacija u Banjaluci – 300 tona smeća ostaje na ulicama svakog dana

8. januar 2019. - Na području Banjaluke proglašena je vanredna situacija zbog problema s odlaganjem otpada, saopšteno je iz Štaba za vanredne situacije ovog grada