Otpad

Depozitni sistem u Istanbulu omogućava plaćanje karte za prevoz plastičnim flašama i limenkama

Foto: Twitter.com/isbakas

Objavljeno

30.10.2018.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

30.10.2018.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Depozitni sistemi kao rešenje za reciklažu ambalažnog otpada uvode se širom sveta, a Istanbul, grad sa skoro 15 miliona stanovnika, je otišao korak dalje i omogućio plaćanje karte za javni prevoz plastičnim flašama i aluminijumskim limenkama.

Depozitni sistem turskog velegrada omogućava korisnicima da dopune kartice za prevoz (Istanbul Kart) tako što u automat poznat i kao „pametna mobilna stanica za transfer otpada“ ubace ambalažu. Automat ubačeni ambalažni otpad skenira i odredi mu vrednost pre nego što ga zgnječi, usitni i sortira.

Ubačenoj ambalaži automat određuje vrednost tako što proceni veličinu plastične flaše ili limenke, pa tako flaša od 0,33l donosi dopunu od 2 kuruša (kuruš je 100-ti deo lire), od 0,5l 3 kuruša, od 1l 6 kuruša i 1,5l 9 kuruša. Jedna limenka od 0,33l postaje dopuna od 7 kuruša, a od 0,5l dopuna 9 kuruša.

Karta za javni prevoz u Istanbulu košta 2 lire i 60 kuruša (0,41 EUR), pa je tako za dopunu u vrednosti jedne karte u automat potrebno ubaciti najmanje 28 plastičnih flaša od 1,5l ili limenki od 0,5l.

Gradske vlasti u Istanbulu planiraju da postave najmanje 100 ovakvih automata na 25 lokacija do kraja 2018. godine, a jedan od njih je već u upotrebi na stanici metroa ITU-Ayazaga.

Sektor za upravljanje otpadom Istanbula i preduzeće za tehnologije pametnih gradova Isbak doprineće zaštiti životne sredine uz pomoć ovih pametnih mašina, saopštile su gradske vlasti.

Plaćanje karata za javni prevoz platičnim otpadom omogućeno je i u drugim gradovima sveta, kao što su kineska prestonica Peking, Surabaja u Indoneziji i Sidnej, najveći grad Australije.

Dokazani metod prikupljanja otpada

Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope reciklaže materijala, pa su zbog toga preporučeni u strateškim dokumentima mnogih međunarodnih organizacija, piše nedavno Anna Larsson direktor razvoja projekta cirkularne ekonomije u RELOOP u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News.

Deset evropskih zemalja ima depozitni sistem za ambalažu za piće – Švedska ga je uvela 1984. godine, Island 1989. godine, Nemačka 2003. godine, Finska 1996. godine, Norveška 1999. godine, Danska 2002. godine, Holandija 2005. godine, Estonija 2005. godine, Hrvatska 2006. godine i Litvanija 2016. godine, što je kod poslednje za rezultat imalo procenat prikupljanja od 92% u drugoj godini od uvođenja, navodi Larsson.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nidek novi sad investicija elektricna vozila

Japanski Nidec gradi fabriku za motore za električna vozila i razvojni centar u Srbiji

12 April 2021 - Proizvođač motora iz Kjotoa namerava da uloži 1,9 milijardi dolara u fabriku i centar.

tesla hrvatska punjaci lokacije supercharger

Tesla traži partnere za gradnju punjača za električna vozila u Hrvatskoj

08 April 2021 - Američki proizvođač električnih automobila posle otvaranja prodavnice započeo je intenzivniju gradnju svojih punjača (eng. Superchargers).

Rimac Zagreb ekosistem urbane mobilnosti sa autonomnim elektricnim vozilima

Rimac razvija za Zagreb ekosistem urbane mobilnosti sa autonomnim električnim vozilima

26 March 2021 - Vrednost projekta je oko 450 miliona evra (3,4 milijarde kuna), a oko 200 miliona evra (1,5 milijardi kuna) moglo bi da dođe iz fondova EU.

Rumuni mogu da kupe elektricni auto Dacia Spring za samo 7.700 evra

Rumuni mogu da kupe električni auto Dačija Spring za samo 7.700 evra

24 March 2021 - Prvi električni auto rumunske firme, koja posluje u okviru Renoa, košta 18.100 evra, ali dostupne su državne subvencije od 10.400 evra.