Otpad

Depozitni sistem u Istanbulu omogućava plaćanje karte za prevoz plastičnim flašama i limenkama

Foto: Twitter.com/isbakas

Objavljeno

30.10.2018.

Država

,

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

30.10.2018.

Država

,

Komentari

comments icon

0

Podeli

Depozitni sistemi kao rešenje za reciklažu ambalažnog otpada uvode se širom sveta, a Istanbul, grad sa skoro 15 miliona stanovnika, je otišao korak dalje i omogućio plaćanje karte za javni prevoz plastičnim flašama i aluminijumskim limenkama.

Depozitni sistem turskog velegrada omogućava korisnicima da dopune kartice za prevoz (Istanbul Kart) tako što u automat poznat i kao „pametna mobilna stanica za transfer otpada“ ubace ambalažu. Automat ubačeni ambalažni otpad skenira i odredi mu vrednost pre nego što ga zgnječi, usitni i sortira.

Ubačenoj ambalaži automat određuje vrednost tako što proceni veličinu plastične flaše ili limenke, pa tako flaša od 0,33l donosi dopunu od 2 kuruša (kuruš je 100-ti deo lire), od 0,5l 3 kuruša, od 1l 6 kuruša i 1,5l 9 kuruša. Jedna limenka od 0,33l postaje dopuna od 7 kuruša, a od 0,5l dopuna 9 kuruša.

Karta za javni prevoz u Istanbulu košta 2 lire i 60 kuruša (0,41 EUR), pa je tako za dopunu u vrednosti jedne karte u automat potrebno ubaciti najmanje 28 plastičnih flaša od 1,5l ili limenki od 0,5l.

Gradske vlasti u Istanbulu planiraju da postave najmanje 100 ovakvih automata na 25 lokacija do kraja 2018. godine, a jedan od njih je već u upotrebi na stanici metroa ITU-Ayazaga.

Sektor za upravljanje otpadom Istanbula i preduzeće za tehnologije pametnih gradova Isbak doprineće zaštiti životne sredine uz pomoć ovih pametnih mašina, saopštile su gradske vlasti.

Plaćanje karata za javni prevoz platičnim otpadom omogućeno je i u drugim gradovima sveta, kao što su kineska prestonica Peking, Surabaja u Indoneziji i Sidnej, najveći grad Australije.

Dokazani metod prikupljanja otpada

Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope reciklaže materijala, pa su zbog toga preporučeni u strateškim dokumentima mnogih međunarodnih organizacija, piše nedavno Anna Larsson direktor razvoja projekta cirkularne ekonomije u RELOOP u autorskom tekstu za Balkan Green Energy News.

Deset evropskih zemalja ima depozitni sistem za ambalažu za piće – Švedska ga je uvela 1984. godine, Island 1989. godine, Nemačka 2003. godine, Finska 1996. godine, Norveška 1999. godine, Danska 2002. godine, Holandija 2005. godine, Estonija 2005. godine, Hrvatska 2006. godine i Litvanija 2016. godine, što je kod poslednje za rezultat imalo procenat prikupljanja od 92% u drugoj godini od uvođenja, navodi Larsson.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040 sa projekcijama do 2050 godine

Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine

30. oktobar 2018. - Narodna skupština Srbije je izglasala Strategiju razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine

severna makedonija skoplje elektricni autobusi

Severna Makedonija će nabaviti električne autobuse za gradski prevoz

30. oktobar 2018. - Premijer Hristijan Mickoski je istakao da se trenutno analizira tržište i traži najbrži način da električni autobusi stignu u zemlju

slovenija reno tvingo elektricni automobili subvencije

Slovenija će dati subvencije od 40 miliona evra za proizvodnju električnog Reno Tvinga

30. oktobar 2018. - Slovenačka vlada i Reno krajem jula potpisali su memorandum o razumevanju o proizvodnji novog modela u pogonima firme Revoz u Novom Mestu

hrvatska zagreb zet elektricni autobusi

Zagreb nabavlja prve električne autobuse, a uskoro i na vodonik

30. oktobar 2018. - Električni autobusi bi trebalo da smanje zagađenje u glavnom gradu Hrvatske