Turski izvoznici u EU moraće da plate do 771 milion evra na ime prekogranične takse na CO2

Zbog uvođenja prekogranične takse na CO2 za izvoz u Evropsku uniju turski proizvođači cementa, aluminijuma, električne energije i čelika moraće da izdvoje od 399 do 771 miliona evra, na godišnjem nivou, kada ova mera bude uvedena 2026. godine.

Turska je među deset najvećih izvoznika cementa, aluminijuma i čelika u EU što ovu zemlju čini jednom od najviše pogođenih uvođenjem prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

Ukupni iznos takse od 771 milion evra odnosi se na obračun direktnih i indirektnih emisija, a iznos od 399 miliona samo na direktne emisije

Studija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je da bi firme iz Turske 2026. morale da na ime prekogranične takse na CO2 plate 771 milion evra, a taj iznos bi se smanjio na 399 miliona evra ako bi se taksa obračunavala samo na direktne emisije.

Prema paketu Fit for 55, koji je prošlog meseca predstavila Evropska komisija, CBAM će biti uveden od 2026, nakon prelaznog perioda od 2023. do 2025. Evropska komisija je saopštila da će se taksa plaćati samo na direktne emisije, ali da će na kraju prelaznog perioda proceniti da li će njen opseg proširiti i na drugu robu i indirektne emisije, što, na primer znači da bi se plaćala na svu robu koja je proizvedena korišćenjem električne energije proizvedene iz fosilnih goriva.

Studija EBRD -a rezultat je saradnje banke sa Ministarstvom zaštite životne sredine i urbanizacije Turske na analizi posledica prekogranične takse na CO2 za firme u ovoj zemlji.

U poređenju sa sadašnjim cenama prekogranična takse na CO2 bi činila 50 odsto cene cementa, 18 odsto cene aluminijuma i devet odsto cene čelika

Studija otkriva da bi iznos prekogranične takse na CO2 procentualno moglo da predstavlja značajan deo trenutnih cena cementa – 50 odsto, aluminijuma – 18 odsto i čelika – devet odsto. Sveukupno, plaćanja takse bi predstavljalo 0,07 odsto očekivanog turskog BDP -a za 2023, pod uslovom da predlog Evropske komisije stupi na snagu početkom te godine, saopštila je EBRD.

Osim procene troškova, studija analizira i načine prilagođavanja ovoj taksi.

Inače, Turska već ima sistem merenja, izveštavanja i verifikacije emisija koji je sličan Sistemu za trgovanja emisijama EU (EU ETS), ali kako bi ispunila i poboljšala svoje klimatske ciljeve, zemlja bi, kakos e navodi u studiji, mogla da razmisli o preduzimanju novih koraka. To je, na primer, ratifikacija Pariskog sporazuma, postavljanje sektorskih i nacionalnih ciljeva za dostizanje neto nultinh emisija ugljenika i uvođenje nacionalne šeme za trgovanje emisijama.

Te mere bi mogle da joj pomognu da izbegne trošak prekogranične takse na CO2.

Dobijanje kredita biće uslovljeno upravljanjem klimatskim rizicima

Analiza, takođe, upozorava turske kompanije da će za obezbeđivanje finansiranja sve važnije biti upravljanje klimatskim rizicima. To se može zaključiti i iz planova EU i G7 da zahtevi Radne grupe za izveštavanje o rizicima u vezi sa klimatskim promenama (eng. Taskforce on Climate-Related Risk Disclosures) postanu obavezni.

Cena emisija CO2 predstavlja deo upravljanja klimatskim rizikom

Jedan od takvih rizika klimatske tranzicije je određivanje cena CO2, a finansijeri će želeti da znaju kako kompanije upravljaju tim rizikom. Tržišta CO2 širom sveta su sve razvijenija, a cene CO2, koje su se ove godine u EU ETS -u više nego udvostručile na 52 evra po toni, prave sve veći pritisak na emitere da se dekarboniziraju.

Sule Kilic, zamenik šefa EBRD-a u Turskoj, rekao je da EBRD radi na nizu strateških opcija za vladu kako bi se umanjili trgovinski rizici i podstakao domaći niskougljenični ekonomski razvoj u skladu sa ciljevima klimatske politike EU.

Osim što daje savete, EBRD, naravno, nudi i finansiranje.