Životna sredina

Termoelektrane na ugalj u EU se zatvaraju jer će troškovi od jula biti mnogo viši

Termoelektrane na ugalj u EU se zatvaraju

Slika: Pixabay

Objavljeno

24.06.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

24.06.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Izuzeci od limita za zagađivanje vazduha u EU se upravo ukidaju, tako da će svakom vlasniku starije termoelektrane na ugalj biti dozvoljeno manje sati rada. Jedina alternativa zatvaranju je investiranje u efikasnost i zaštitu životne sredine, ali uz slabu ili nikakvu garanciju da bi se to isplatilo.

Dok se ČEZ sprema da 30. juna s mreže skine preostala četiri bloka u svojoj termoelektrani Prunéřov I, velika grupa takvih postrojenja širom Evropske unije takođe je već praktično otpisana. Europe Beyond Coal podseća da izuzeci od kvota za zagađenje vazduha u EU prestaju da važe na kraju drugog tromesečja i da Španija predvodi inicijativu tako što će zatvoriti termoelektrane na ugalj ukupne snage 5.16 gigavata. Ovih osam pogona čini preko polovinu kapaciteta tog sektora u zemlji.

Predstojeća promena u EU, davno isplanirana, stavlja vlasnike u nezgodnu dilemu ukoliko ne žele da razmontiraju termoelektrane na ugalj koje koriste zastarelu tehnologiju. Moraju da sprovedu skupu rekonstrukciju ili da obore broj radnih sati. U potonjem slučaju bi skočili troškovi održavanja sistema u životu, a prihodi pali.

Poljska je dosad odlučila da isključi dva bloka u elektrani Patnow I, s ukupno 600 megavata, i da odustane od projekta Ostrołęka C, jedinog preostalog u sektoru uglja. Ali ta zemlja brzo mora da donese još ozbiljnih odluka, stoji u saopštenju.

Otpor zatvaranju bledi

Češka i Slovačka će verovatno biti prisiljene da zatvaraju postrojenja, kažu u pomenutoj grupi za zaštitu okoline. Češki sistem Prunéřov I ima 440 megavata. Španija je zakazala zatvaranje još dva do 2022. i jedan do 2025, dok je za jedan odlučeno da se isključi, ali bez vremenske odrednice. Tako bi ovoj zemlji preostale dve termoelektrane na ugalj.

Španija ima samo dve termoelektrane na ugalj za koje ne postoji plan zatvaranja ili prelaska na druga goriva

Predugo su ogromne sume javnog i privatnog novca sipane u propadajuće španske termoelektrane na ugalj, dok su radnici u toj delatnosti ostavljeni da se brinu za svoje osnovne prihode, izjavila je Carlota Ruiz-Bautista, pravnica specijalizovana za životnu sredinu institutu IIDMA u Madridu. „Presudno je što je španska vlada shvatila da je zatvaranje postrojenja na ugalj neizbežno i da treba nešto da preduzme, tako da je 2018. počela da sarađuje sa zainteresovanim stranama. Sada, kada se radi na regionalnim sporazumima o pravednoj tranziciji, niko ne bi smeo da bude zaboravljen, a otpor zatvaranju slabi“, dodala je.

Nemačka, Poljska zaspale za volanom

Sektor kamenog uglja u Španiji pretrpeo je sličan kolaps u decembru 2018, kada su propisi EU o državnoj pomoći obavezali 26 rudnika koji su primali subvencije ili da se zatvore ili da vrate novac vladi. Većina se opredelila za obustavu proizvodnje, jer više nisu bili profitabilni.

„Nemačka i poljska vlada su zaspale za volanom. Dok češka komisija za ugalj priprema svoje preporuke za napuštanje uglja u toj zemlji, trebalo bi da se ugleda na proaktivni primer Španije i da zazire od nemačkog odugovlačenja. Ukoliko se povinuje pritisku kompanija iz oblasti uglja, neće postići ništa osim opterećivanja poreskih obveznika na ime zakasnelih kompenzacija, rizikovanja zdravlja ljudi, odvođenja radnika u sektoru uglja u ćorsokak i pogoršavanja klimatske krize“, izjavila je Zala Primc, aktivistkinja iz organizacije Europe Beyond Coal.

Evropski zeleni plan

Ugalj, nekad temelj stvaranja današnje EU zajedno sa čelikom, sveo se na petinu ukupne proizvodnje struje, a rudnici i te termoelektrane zapošljavaju 230.000 ljudi u 31 regionu i 11 zemalja. Pošto se Evropskim zelenim planom utire put prelasku na čistiju energiju i smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte, planeri u Briselu predstavili su Mehanizam za pravednu tranziciju.

Mehanizam za pravednu tranziciju procenjen je na sto milijardi evra

Unutar njega, Fond za pravednu tranziciju od 40 milijardi evra zamišljen je da osigura da niko ne bude ostavljen na cedilu. Širi okvir bi trebalo da dostigne vrednost od sto milijardi evra. Planirano je da u njega uđe 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći i deset milijardi evra zajmova iz Evropske investicione banke kao i pokretanje i do 30 milijardi evra investicija u dekarbonizaciju.

Platforma za regione uglja u tranziciji

Deo inicijative je Platforma za regione uglja u tranziciji. To je otvoreni forum koji okuplja sve relevantne strane, lokalne, regionalne i nacionalne vlade, kompanije i sindikate, nevladine organizacije i akademsku zajednicu. Trenutno je uključeno 20 područja koji zavise od uglja. Ona su u Poljskoj, Nemačkoj, Češkoj, Rumuniji, Grčkoj, Sloveniji, Slovačkoj, Španiji i Irskoj.

Podaci koje je Europe Beyond Coal skupio samo od početka maja otkrivaju pet slučajeva gde kompanije u EU zatvaraju termoelektrane ili ih prebacuju na drugo gorivo.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

24. jun 2020. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

24. jun 2020. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

24. jun 2020. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

24. jun 2020. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama