Termoelektrane na ugalj širom Balkana izgurane sa tržišta

I najnovija termoelektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi, grčka Ptolemaida 5, u maju je u suštini izgurana sa tržišta električne energije. Ovaj trend je evidentan širom Balkana.

Termoelektrana Ptolemaida 5 nalazi se na severu Grčke. Otvorena je pre dve godine. Vlasnik svih preostalih postrojenja te vrste je elektroprivreda Public Power Corp. (PPC), koju kontroliše vlada u Atini.

Po svemu sudeći, ni ova, najsavremenija elektrana na ugalj u Jugoistočnoj Evropi, nije konkurentna na tržištu električne energije, pritisnuta rastom troškova na ime emisija ugljen-dioksida i jeftinim snabdevanjem iz pogona na obnovljive izvore i prirodni gas.

Ptolemaida 5 je trebalo na jesen da počne s redovnim radom. Međutim, izgleda da je ostala u probnom režimu, budući da od PPC-ja nije bilo objave o bilo kakvoj promeni. Ukoliko jeste tako, ovaj blok ne podleže obavezama koje važe za elektrane angažovane u punom kapacitetu u nacionalnoj mreži i za koje je zadužen operator sistema prenosa IPTO (na grčkom Admie), odnosno ne učestvuje na veleprodajnom tržištu.

Ptolemaida 5 nikada nije dostigla pun kapacitet rada

Bez obzira na to, indikativno je što je stepen iskorišćenosti Ptolemaide 5 tokom prva četiri meseca ove godine bio izuzetno nizak: između 11,9 i 31,3 odsto, po IPTO-vim podacima. Prošle godine su nivoi bili slični – elektrana nikad nije dostigla punu snagu.

Učešće na veleprodajnom tržištu svih elektrana na ugalj u Grčkoj, a one konkretno upotrebljavaju lignit i u PPC-jevom su vlasništvu, od početka maja je neznatno ili na nuli, zbog sezonskog pada potražnje i prestanka potrebe za daljinskim grejanjem.

Očekuje se da će na leto povratiti svoju ulogu, radi stabilizovanja elektroenergetskog sistema i tržišta, kada visoke temperature podignu potrebu za korišćenjem klimatizacionih uređaja i toplotnih pumpi. Termoelektrane na lignit sada u suštini u velikom delu godine čine rezervni kapacitet.

Kapacitetni mehanizam neophodan da elektrane na ugalj opstanu

Operateri gasnih elektrana su takođe pretrpeli pad proizvodnje zbog povećanja količine električne energije iz obnovljivih izvora u sistemu. Po zvaničnim podacima, njihov učinak je 2021. bio 20,9 teravat-sati, a 2023. samo 14,6 teravat-sati.

Svi ovi konvencionalni proizvođači traže od vlade da uvede takozvani kapacitetni mehanizam koji bi im osigurao dugoročno preživljavanje. Takav sistem bi morao da bude predložen Evropskoj komisiji u narednih godinu dana i da bude usklađen sa strogim pravilima Evropske unije.

Cilj je da Grčka održi grupu konvencionalnih elektrana radi energetske bezbednosti, a da im ne plaća ogromne iznose za njihove usluge.

Studije međunarodnih tela poput Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) pokazale su da bi gasne elektrane mnogo pre 2030. postale nekonkurentne bez takve podrške.

Ugalj u defanzivi širom Balkana

Termoelektrane na ugalj se i u drugim balkanskim zemljama bore za opstanak. Slovenački premijer Robert Golob upozorio je prošlog meseca da će Termoelektrana Šoštanj – TEŠ, jedino postrojenje na ugalj u zemlji – i rudnik iz kojeg se snabdeva verovatno završiti s radom u naredne tri godine, a zatvaranje je zakazano za 2033. godinu.

Tako su i elektrane na ugalj u Bugarskoj prošle godine skoro prepolovile svoj učinak, jer se njihovi operateri muče u nadmetanju s jeftinijim vrstama električne energije na tržištu i zbog visokih troškova na ime dozvola za ispuštanje CO2 i strogih standarda u pogledu zagađivanja.

S druge strane, Turska, u kojoj nema sistema naplate emisija ugljen-dioksida, pretekla je od početka godine Nemačku i dospela na prvo mesto po potrošnji struje iz uglja, pokazali su podaci nezavisnog klimatskog instituta Ember. Poljsku je sa drugog mesta smenila 2023. godine.

Srbija se sprema da pusti u rad termoelektranu na ugalj Kostolac B3, nakon povelikog kašnjenja u završnoj fazi izgradnje. To će verovatno biti poslednja u Evropi, ne računajući Tursku, a i tamošnji projekti se klimaju.