Poslanici Evropskog parlamenta su se usprotivili planu Evropske komisije da uključi nuklearnu energiju i gas na listu ekološki održivih privrednih aktivnosti koje su obuhvaćene takozvanom taksonomijom Evropske unije. Dva nadležna odbora smatraju da u predlogu nisu ispoštovani kriterijumi održivosti. Rasplet oko finansiranja gasnih i nuklearnih projekata očekuje se početkom jula u Evropskom parlamentu.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su prigovor na predlog komisije da se pojedine aktivnosti u proizvodnji energije iz gasa i u nuklearnim centralama uvrste na listu ekološki održivih privrednih aktivnosti obuhvaćenih taksonomijom EU.
Tehnički standardi koje je predložila komisija ne zadovoljavaju kriterijume za ekološki održive privredne aktivnosti
Predlog komisije je odbijen sa 76 glasova za, 62 glasa protiv i 4 uzdržana na zajedničkoj sednici Odbora za privredna i monetarna pitanja i Odbora za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane.
„Članovi Evropskog parlamenta prepoznaju ulogu nuklearne energije i fosilnog gasa u garantovanju stabilnog snabdevanja energentima tokom tranzicije ka održivoj privredi. Ali smatraju da tehnički standardi skrininga koje je komisija predložila u svom delegiranom propisu kako bi podržala njihovo uključivanje ne zadovoljavaju kriterijume za ekološki održive privredne aktivnosti kako je navedeno u članu 3 Propisa o taksonomiji“, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Za obaranje predloga komisije neophodna apsolutna većina
Evropska komisija je početkom marta predložila da se fosilni gas i nuklearna energija uključe u taksonomiju održivih investicija.
Izvršno telo EU ove energente vidi kao tranzicijska goriva na putu ka ugljenično neutralnoj Evropi koja bi se pod određenim uslovima svrstala na listu ekološki održivih privrednih aktivnosti obuhvaćenih taksonomijom.
Međutim, s obzirom na to da su odbori usvojili prigovor na predlog komisije, o investicijama u nuklearke i gas odlučiće pun saziv parlamenta u julu.
Parlament i savet imaju rok do 11. jula da odluče da li će staviti veto na predlog komisije
Glasanje o rezoluciji je zakazano za plenarnu sednicu najviše zakonodavne institucije EU od 4. do 7. jula. Parlament i Evropski savet imaju rok do 11. jula da odluče da li će staviti veto na predlog komisije. Za odbacivanje predloga komisije je potrebno najmanje 353 poslanika. Ako se to dogodi, komisija će morati da ga povuče ili izmeni.
Strogi uslovi, za i protiv
Komisija je navela da gasne i nuklearne elektrane moraju da ispune stroge uslove kako bi stekle zelenu oznaku. Međutim, sam predlog odražava nesuglasice među zemljama članicama oko toga koje izvore energije koristiti za postizanje klimatskih ciljeva, kao i da li koristiti tranziciona goriva.
Sada je red na Evropskom parlamentu da odluči da li je predlog komisije da se gas i nuklearna energija klasifikuju kao zelene investicije u skladu sa trenutnim geopolitičkim kontekstom i klimatskom krizom, navode u Evropskom birou za životnu sredinu (EEB), koji se oštro protivi predlogu.
Nemačka se protivi proglašavanju nuklearne energije održivom i navodi zabrinutost oko odlaganja otpada. Francuska predvodi pronuklearne države koje zastupaju stav da je ovaj izvor energije ključan za postizanje klimatskih ciljeva, jer ne stvara emisije ugljen-dioksida.
Zemlje Istočne Evrope razmatraju investicije u gas kako bi se zamenio ugalj koji više zagađuje
Zemlje Istočne Evrope razmatraju investicije u gas kako bi se zamenio ugalj koji više zagađuje, ali to prati i argument da označavanje gasa koji emituje ugljen-dioksid zelenim i održivim podriva napore u suzbijanju klimatskih promena. Protivnici predloga ističu da je neohodno ulaganje u obnovljive izvore energije umesto u gas i nuklearke.
Kritike i značaj taksonomije
Smisao taksonomije Evropske unije, odnosno liste održivih investicija u EU, jeste da usmeri privatni kapital ka investicijama koje vode ostvarenju ciljeva u borbi protiv klimatskih promena. Propis o taksonomiji je deo akcionog plana komisije za finansiranje održivog rasta.
Nedavno je Evropski revizorski sud obelodanio da je od ukupno 216 milijardi evra za koje je Evropska komisija tvrdila da su iz budžeta od 2014. do 2020. potrošene na klimatsku akciju, 72 milijarde evra otišlo za svrhe koje se ne mogu tako okarakterisati.
Od ukupno 216 milijardi evra za koje je Evropska komisija tvrdila da su iz budžeta od 2014. do 2020. potrošene na klimatsku akciju, jedna trećina zapravo nije otišla u te svrhe
EEB ističe da je zloupotreba klimatskih fondova postala uobičajena i da to pokazuje da zelena tranzicija ne napreduje brzo koliko tvrde.
Milijarde evra će biti preusmerene sa vetra, solarnih postrojenja i toplotnih pumpi na infrastrukturu za fosilna goriva i „večni nuklearni otpad“ ako predlog Evropske komisije bude odobren, upozorili su u EEB-u.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.