Biodiverzitet

Svetski dan prašuma: sačuvajmo i obnovimo pluća planete

Svetski dan prašuma, Sačuvati, obnoviti i regenerisati pluća planete

Foto: Alan Frijns from Pixabay

Objavljeno

21.06.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

21.06.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Obeležavanje Svetskog dana prašuma, 22. juna, pokrenuo je 2017. Rainforest Partnership. Cilj je da se istakne njihov značaj prašume za klimu, biodiverzitet i kulturu, ali i za opstanak čoveka i života na planeti. Od 2021. godine organizuje se Samit Svetskog dana prašuma. Slogan ovogodišnjeg samita je: Sačuvaj. Obnovi. Regeneriši.

Prašuma je područje visokog, uglavnom zimzelenog drveća sa velikom količinom padavina. Prašume su najstariji živi ekosistemi na zemlji. Iako zauzimaju samo šest odsto Zemljine površine, one su dom za polovinu biljnih i životinjskih vrsta.

mali lenjivac
Foto: Minke Wink from Pixabay

Najveća prašuma na svetu okružuje reku Amazon u Južnoj Americi. Iako obično pomislimo na tropske kišne šume, prašume se zapravo nalaze na svim kontinentima sem na Antarktiku. Hladne zimzelene šume Severne Amerike i Evrope su takođe vrsta prašume.

Raznovrsnost biodiverziteta prašume

Biodiverzitet prašume je vrlo značajan za opstanak čoveka. On je izvor brojnih proizvoda koje koristimo svaki dan, počev od hrane (cimet, vanila, đumbir, kafa, mango), preko sredstava za ličnu higijenu do lekova.

Sedamdeset odsto biljaka korisnih za lečenje raka nalaze se u prašumama

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, 70 odsto biljaka korisnih za lečenje raka nalaze se u prašumama. Brojne biljne vrste se koriste za pravljenje analgetika, lekova za astmu, malariju, srčane i brojne druge bolesti. Zanimljivo je da je samo jedan odsto prašumskih vrsta analizirano u cilju pronalaska njihove lekovite vrednosti.

cvet banane
Foto: Mario from Pixabay

Mnogi ekolozi i kompanije istražuju mogućnost pečuraka da smanje otpad na gradskim deponijama. Da, ponovo zahvaljujući prašumi. Jedna gljiva otkrivena u tropskoj prašumi Ekvadora sposobna je da razgradi poliuretan, tvrdu i izdržljivu plastiku koja se koristi gotovo svuda.

Prašume igraju ključnu ulogu u regulisanju klime. One proizvode čak 20 odsto kiseonika, zbog čeka ih često nazivaju plućima planete. Takođe, skladište ogromne količine ugljenika i apsorbuju sunčevu svetlost. Svi ovi procesi zajedno stabilizuju klimu na Zemlji.

Amazonija skladišti jednu petinu slatke vode

Za cirkulaciju vode takođe možemo zahvaliti prašumama. Više od 50 odsto padavina u kišnim šumama vraća se u atmosferu evapotranspiracijom, jer biljke upijaju vodu, a ona zatim iz njih isparava. To doprinosi regulisanju količine padavina širom planete. One takođe čuvaju značajan procenat svetske slatke vode. Samo Amazonija skladišti jednu petinu.

Narodi prašume

Prašuma je hiljadama godina dom velikog broja zajednica. Plemena najnižih naroda na svetu, Pigmeja, naseljavaju afričke tropske šume od Kameruna preko Konga do Južnoafričke Republike. Aka, Mbuti, Tva, Baka samo su neka od njih. Neke od najrazvijenijih antičkih civilizacija bile su u prašumama Centralne i Južne Amerike: Inke, Maje i Asteci.

pigmeji, pleme baka
Foto: iStock

Više od polovine prašuma je nestalo

Rekli smo da samo šest odsto zemljine površine pokrivaju prašume. Nekada je taj udeo bio 14 procenata. Ukupna površina tropskih prašuma je od 1947. smanjena za 6,2 do 7,8 miliona kvadratnih kilometara. Biolozi očekuju da će svake decenije nestajati po pet do deset odsto vrsta nastanjenih u prašumama. Naime, svakog minuta se iskrči više od 40 hektara tropskih šuma u cilju širenja poljoprivrednog zemljišta i industrijskog razvoja.

seca drveca
Foto: iStock

Krčenje šuma i degradacija tropskih šuma izazivaju deset odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su uzrokovane ljudskom aktivnošću.

Sve veći broj građana, vlada, međunarodnih organizacija i grupa za zaštitu životne sredine zajedno radi na zaštiti prašuma. „Da bismo obezbedili zdravu i uspešnu planetu, moramo da pomognemo u oporavku ekosistema koji su degradirani ili uništeni, uz očuvanje onih koji su još uvek netaknuti“, istakao je Rainforest Partnership.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Međunarodni dan biodiverziteta 2024 Budite deo plana

Međunarodni dan biodiverziteta 2024: Budi deo plana

21. jun 2023. - Međunarodni dan biodiverziteta se obeležava 22. maja. Ustanovile su ga UN 2000. godine kako bi ukazale na značaj biološke raznolikosti.

Svetski dan pčela 2024, pčele i mladi

Svetski dan pčela 2024: pčele i mladi

21. jun 2023. - Svetski dan pčela obeležava se 20. maja. Generalna skupština Ujedinjenih nacija ga je na inicijativu Slovenije proglasila 2018. godine.

Klimatske promene ugrožavaju vodne resurse severne Grčke

Reke, jezera severne Grčke nestaju usled klimatskih promena

21. jun 2023. - Sa sve višim temperaturama i nedostatkom padavina, smanjenje vodostaja u rekama i jezerima širom Grčke dobija dramatične razmere.

Zašto se ribe vrte u krug dok ne uginu

Zašto se ribe vrte u krug dok ne uginu

21. jun 2023. - Pored ostrva Ki vest u blizini Floride, sve više riba se izvrće naglavačke i vrti u krug dok ne ugine, a naučnici još nisu pronašli zašto