Obeležavanje Svetskog dana prašuma, 22. juna, pokrenuo je 2017. Rainforest Partnership. Cilj je da se istakne njihov značaj prašume za klimu, biodiverzitet i kulturu, ali i za opstanak čoveka i života na planeti. Od 2021. godine organizuje se Samit Svetskog dana prašuma. Slogan ovogodišnjeg samita je: Sačuvaj. Obnovi. Regeneriši.
Prašuma je područje visokog, uglavnom zimzelenog drveća sa velikom količinom padavina. Prašume su najstariji živi ekosistemi na zemlji. Iako zauzimaju samo šest odsto Zemljine površine, one su dom za polovinu biljnih i životinjskih vrsta.
Najveća prašuma na svetu okružuje reku Amazon u Južnoj Americi. Iako obično pomislimo na tropske kišne šume, prašume se zapravo nalaze na svim kontinentima sem na Antarktiku. Hladne zimzelene šume Severne Amerike i Evrope su takođe vrsta prašume.
Raznovrsnost biodiverziteta prašume
Biodiverzitet prašume je vrlo značajan za opstanak čoveka. On je izvor brojnih proizvoda koje koristimo svaki dan, počev od hrane (cimet, vanila, đumbir, kafa, mango), preko sredstava za ličnu higijenu do lekova.
Sedamdeset odsto biljaka korisnih za lečenje raka nalaze se u prašumama
Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, 70 odsto biljaka korisnih za lečenje raka nalaze se u prašumama. Brojne biljne vrste se koriste za pravljenje analgetika, lekova za astmu, malariju, srčane i brojne druge bolesti. Zanimljivo je da je samo jedan odsto prašumskih vrsta analizirano u cilju pronalaska njihove lekovite vrednosti.
Mnogi ekolozi i kompanije istražuju mogućnost pečuraka da smanje otpad na gradskim deponijama. Da, ponovo zahvaljujući prašumi. Jedna gljiva otkrivena u tropskoj prašumi Ekvadora sposobna je da razgradi poliuretan, tvrdu i izdržljivu plastiku koja se koristi gotovo svuda.
Prašume igraju ključnu ulogu u regulisanju klime. One proizvode čak 20 odsto kiseonika, zbog čeka ih često nazivaju plućima planete. Takođe, skladište ogromne količine ugljenika i apsorbuju sunčevu svetlost. Svi ovi procesi zajedno stabilizuju klimu na Zemlji.
Amazonija skladišti jednu petinu slatke vode
Za cirkulaciju vode takođe možemo zahvaliti prašumama. Više od 50 odsto padavina u kišnim šumama vraća se u atmosferu evapotranspiracijom, jer biljke upijaju vodu, a ona zatim iz njih isparava. To doprinosi regulisanju količine padavina širom planete. One takođe čuvaju značajan procenat svetske slatke vode. Samo Amazonija skladišti jednu petinu.
Narodi prašume
Prašuma je hiljadama godina dom velikog broja zajednica. Plemena najnižih naroda na svetu, Pigmeja, naseljavaju afričke tropske šume od Kameruna preko Konga do Južnoafričke Republike. Aka, Mbuti, Tva, Baka samo su neka od njih. Neke od najrazvijenijih antičkih civilizacija bile su u prašumama Centralne i Južne Amerike: Inke, Maje i Asteci.
Više od polovine prašuma je nestalo
Rekli smo da samo šest odsto zemljine površine pokrivaju prašume. Nekada je taj udeo bio 14 procenata. Ukupna površina tropskih prašuma je od 1947. smanjena za 6,2 do 7,8 miliona kvadratnih kilometara. Biolozi očekuju da će svake decenije nestajati po pet do deset odsto vrsta nastanjenih u prašumama. Naime, svakog minuta se iskrči više od 40 hektara tropskih šuma u cilju širenja poljoprivrednog zemljišta i industrijskog razvoja.
Krčenje šuma i degradacija tropskih šuma izazivaju deset odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su uzrokovane ljudskom aktivnošću.
Sve veći broj građana, vlada, međunarodnih organizacija i grupa za zaštitu životne sredine zajedno radi na zaštiti prašuma. „Da bismo obezbedili zdravu i uspešnu planetu, moramo da pomognemo u oporavku ekosistema koji su degradirani ili uništeni, uz očuvanje onih koji su još uvek netaknuti“, istakao je Rainforest Partnership.
