Struja iz uglja umanjuje koristi od električnih vozila

Koristi po životnu sredinu od električnih vozila nikako ne treba uzimati zdravo za gotovo s obzirom da njihov uticaj zavisi i od toga koliko je dekarbonizovana struja koju koriste ili, tačnije, koliko se uglja koristi u proizvodnji električne energije koju ova vozila koriste. Srbija i Kosovo*, na primer, nalaze se na samom dnu u Evropi po uštedi u emisijama CO2 koje se postižu korišćenjem električnih vozila, navodi se u studiji u koju je Reuters imao uvid.

Korišćenje električnih vozila na Kosovu*, ali i u članici EU Poljskoj, zapravo proizvodi više emisija gasova sa efektom staklene bašte nego vožnja automobila na benzin jer se njihovi elektroenergetski sistemi previše oslanjaju na ugalj, navodi se u studiji koju je izradio Radiant Energy Group (REG).

U Srbiji se vožnjom električnih vozila ostvaruje smanjenje emisija od svega 15%

U Srbiji se vožnjom električnih vozila ostvaruje smanjenje emisija od svega 15% u poređenju sa običnim vozilima, ali taj rezultat je ipak bolji nego na Kipru, gde je ušteda samo 4%.

Najbolji rezultat u Evropi u ovoj oblasti ostvarila je Švajcarska, gde se vožnjom električnog automobila štedi 100% emisija, zahvaljujći elektroenergetskom sistemu koji uglavnom koristi nuklearnu i hidroenergiju. Drugoplasirana je Norveška, sa uštedom od 98%, a slede Francuska, sa 96%, Švedska, sa 95%, i Austrija, sa 93%.

U zemljama sa velikim kapacitetima solara i vetra uštede zavise od doba dana kada se puni električno vozilo

Međutim, u Nemačkoj i Španiji, gde postoje značajni kapaciteti za proizvodnju struje iz solara i vetra, nedostatak efikasnijih tehnologija za skladištenje energije dovodi do toga da uštede emisija korišćenjem električnih vozila zavise od doba dana kada se automobil puni. Naime, ušteda je mnogo veća ako se vozilo puni popodne, kada ima dosta sunca i vetra, nego noću, kada elektromreže dobijaju više struje iz uglja.

U Nemačkoj električno vozilo smanjuje emisije za 55% u odnosu na vozilo na benzin, stoji u analizi REG-a, u kojoj su korišćeni podaci Evropske mreže operatora prenosnih sistema (ENTSO-E) i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).