Foto: iStock
Početak prelaznog perioda uvođenja prekogranične takse na CO2 Evropske Unije (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) – 1. oktobar 2023. godine, predstavlja i početak ozbiljnih promena u poslovanju firmi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. To su firme koje u EU izvoze cement, električnu energiju, đubriva, čelik, gvožđe, aluminijum i vodonik, ali i određene proizvode koji se dobijaju njih, na primer, šrafove i razne konstrukcije. Sve one će sada morati da mere koliko emisija CO2 je emitovano u proizvodnji robe koju su izvezli u EU i da o tome obaveste firmu kojoj su je prodali. Izveštavanje je kvartalno, a rok za prvi izveštaj je 31. januar 2024. godine.
Osim što će izveštavanjem o svojim emisijama omogućiti poslovnom partneru u EU da ispoštuje propise o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), izvoznici će pomoći i sebi jer će moći da steknu sliku koliko bi naplata prekogranične takse na CO2 mogla da utiče na cenu njihovih proizvoda na tržištu EU i samim tim na njihovu konkurentnost. Obaveza plaćanja takse počinje da se primenjuje od 1. januara 2026. i tada će za svaku tonu emitovanog CO2, u proizvodnji robe izvezene u EU, morati da se plati određeni iznos.
O kakvim je troškovima reč najbolje govori podatak da je trenutno u EU cena tone emitovanog CO2 oko 80 evra. Različite industrije imaju različite emisije, pa, na primer, proizvodnja jedne tone čelika pravi 1,5 – 2 tone CO2. Procene turskih privrednika govore da će ih plaćanje CBAM-a koštati 25 odsto prihoda dobijenih izvozom u EU.
Procene turskih privrednika govore da će ih plaćanje CBAM-a koštati 25 odsto prihoda dobijenih izvozom u EU
Računica je prosta. Ukoliko proizvode dosta emisija, a žele da budu konkurenti na tržištu EU, izvoznici će morati da ih smanje primenom novih tehnologija. Naravno, mogu svoju robu i da ne izvoze više u EU, nego na neka druga tržišta, koja ne oporezuju emisije CO2.
Da podsetimo, EU uvodi CBAM da zaštiti svoju industriju od, kako kažu njeni zvaničnici, nelojalne konkurencije iz zemalja gde se ne plaćaju „penali“ za emitovanje CO2. U EU se ti „penali“ plaćaju kroz kupovinu emisionih jedinica u okviru Sistema za trgovinu emisijama EU (eng. EU Emission Trading System – EU ETS). Takođe, EU na ovaj način želi da spreči seljenje firmi iz EU u zemlje gde CO2 može da se emituje „nekažnjeno“ odnosno gde se ne plaćaju nikakve takse (eng. carbon leakage).
Naravno, glavni cilj oporezivanja emisija CO2, kako naglašavaju u EU, je namera da se one smanje i tako uspore i zaustave klimatske promene.
Šta čeka izvoznike razgovarali smo sa stručnjacima iz advokatske kancelarije Petrikić & Partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz (CMS Beograd) i stručnjakom za energetiku Damirom Miljevićem.
Kakve obaveze čekaju izvoznike u EU?
CBAM se trenutno odnosi na cement, električnu energiju, gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo i vodonik. Ali, i na određene prekursore, koji se koriste u proizvodnji ovih proizvoda i na određene proizvode koji se dobijaju od čelika, gvožđa и aliminujuma, kao što su šrafovi ili razne konstrukcije. Konkretni proizvodi su izlistani u samoj CBAM regulativi i definisani prema odgovarajućim carinskim kodovima.
Inače, EU je najavila da će do 2030. CBAM proširiti na sve grupe proizvoda obuhvaćene EU ETS-om (npr. staklo, keramika, celuloza, papir, karton, kiseline, rasute organske hemikalije).
Jovana Bingulac, advokat iz advokatske kancelarije CMS Beograd, kaže da su obveznici izveštavanja svi uvoznici pomenutih dobara sa sedištem u državi članici EU.
Ali, kao uvoznici mogu da se pojave i firme koja nemaju sedište u državi članici EU, već u Srbiji ili BiH, pa će i one imati obavezu da podnose izveštaje. Te firme CBAM izveštaje moraju da podnose preko indirektnog carinskog zastupnika.
„Glavni izazov za proizvođače van EU, na primer iz regiona Zapadnog Balkana i Turske (prim. aut. zemlje van EU koje prati Balkan Green Energy News), koji prodaju robu uvoznicima u EU, je u obavezi prikupljanja, praćenja i izveštavanja o emisijama CO2 za relevantne proizvode“, ističe Bingulac.
U najkraćem, za one proizvođače na koje se CBAM regulativa odnosi, to su sledeće obaveze :
- Obračun direktnih emisija u proizvodnji robe,
- Obračun emisija ugrađenih u proizvodnji prekursora,
- Obračun indirektnih emisija nastalih korišćenjem elekktrične energije u proizvodnji robe,
- Slanje izveštaja o obračunu emisija kupcu odnosno uvozniku robe u EU.
U ovom prelaznom periodu CBAM izveštaji, koje će njihovi partneri predavati u EU, će sadržati i podatke kao što je količina uvezene robe i koliko je plaćeno na ime oporezivanja CO2, ako takvo plaćanje postoji u zemlji iz koje roba dolazi.
Na pitanje da li će se i kako ti izveštaji uvoznika verifikovati ili proveravati, Bingulac odgovara da je tokom prelaznog perioda verifikacija potpuno dobrovoljna mera koju kompanije mogu izabrati kao sredstvo da poboljšaju kvalitet svojih podataka i da se pripreme za period kada će biti puna primena CBAM-a.
Za nepoštovanje obaveza kazna je 10 do 50 evra po svakoj toni neprijavljenih emisija CO2
Tada će, dodaje, podaci koji su u CBAM izveštaju morati da budu verifikovani od strane ovlašćenog verifikatora.
„U prelaznom periodu ukoliko Evropska komisija ili nadležni organ zemlje članice EU smatra da je izveštaj nepotpun ili netačan uputiće zahtev za korekciju. Ukoliko ga uvoznici ne izmene, odnosno ukoliko ne podnesu izveštaj ili podnesu izveštaj sa neistinitim podacima, Evropska komisija može da izrekne kazne od 10 do 50 evra po svakoj toni neprijavljenih emisija CO2“, objašnjava Bingulac.
Kako izvoznici mogu da ispune obaveze u prelaznom periodu?
Kako bi kompanije koje izvoze robu mogle da pribave merodavne i pouzdane podatke o emisijama CO2, potrebno je da najpre prouče finansijske i druge implikacije CBAM-a na njihovo poslovanje i da uspostave sistem za interno prikupljanje podataka.
Evropska komisija je objavila uputstva i smernice za primenu CBAM regulative i ispunjenje obaveze izveštavanja kako bi usmerila i donekle olakšala ovaj postupak privredi. Takođe, priprema i materijal za onlajn treninge i vebinare, informativne pamflete sa podacima za specifične sektore i check liste sa detaljnim koracima za podršku firmama u različitim sektorima u toku prelaznog perioda.
Međutim, kako kaže Bingulac, imajući u vidu da je ovo prvi put da se emisije CO2 mere i o njima izveštava na formalan način prema EU, jasno je da će to biti izazov za kompanije. One će se sada suočavati i sa dodatnim administrativnim poslom i sa potrebom za brzim prilagođavanjem kako bi ostale konkurentne na tržištu.
Opcije su da se izvoznici sami organizuju i mere emisije ili da angažuju nekog spolja da to uradi
Neophodno je, kako kažu u CMS Beogradu, da firme analiziraju svoje interne procese i da utvrde gde postoje određeni nedostaci i prostor za poboljšanje, kao i da se potom uspostave novi procesi koji bi omogućili efikasnije prikupljanje i praćenje podataka o emisijama CO2. U tu svrhu potrebno je pažljivo pratiti uputstva koja je EU objavila.
Svakako će im u ovom procesu pomoć pružati i renomirane revizorske kuće koje već imaju određeno iskustvo u prikupljanju i izveštavanju o CO2 emisijama, kaže Bingulac.
CMS pomaže klijentima da razumeju CBAM zahteve
CMS širom Evrope i na drugim relevantnim područjima pomaže klijentima, i izvoznicima i uvoznicima, da shvate zahteve u pogledu izveštavanja, metode obračuna i implikacije neusklađenosti sa takvim zahtevima tokom CBAM prelaznog perioda.
Takođe, planiraju da održe obuke i radionice kako bi objasnili zahteve CBAM-a njihovim relevantnim operativnim timovima.
„U budućnosti želimo i da savetujemo klijente o njihovim obavezama nakon završetka prelaznog perioda. Ukoliko društvo posluje u EU i spada u okvir “uvoznika”, cilj nam je da ga savetujemo kako da postane ‘ovlašćeni deklarant’ i na koji način može da stekne i preda CBAM sertifikate“, poručuje Bingulac.
Kako će funkcionisati puna primena CBAM-a od 2026?
Prelazni period koji je počeo 1. oktobra završava se 31. decembra 2025, a od 1. januara 2026. započinje puna primena CBAM-a.
Uvoznici će tada morati da se registruju kod nadležnih organa kao „ovlašćeni deklaranti“, kako bi godišnje prijavljivali količine robe koja je uvezena u EU u prethodnoj godini, dostavljali podatke o CO2 emisijama i pribavaljali i predavali odgovarajući broj CBAM sertifikata. Ova obaveza odnosiće se i na domaće kompanije koje posluju u EU i spadaju u uvoznike.
„Cena sertifikata će biti izračunata u zavisnosti od prosečne nedeljne cene na aukcijama EU ETS emisionih jedinica izražene u evrima po toni emitovanog CO2“, ističe Bingulac.
Ukoliko proizvođač koji nije iz EU može da dokaže da je već platio cenu za CO2 emisije u svojoj matičnoj zemlji, trošak CBAM-a se može u potpunosti odbiti za EU uvoznika.
Damir Miljević: Firme da zatraže pomoć svojih vlada, posledice mogu da budu pogubne
Na pitanje šta savetuje firmama u regionu na koje se CBAM odnosi, Damir Miljević, član Upravnog odbora RESET-a, kaže za Balkan Green Energy News da bi one trebalo da što pre kontaktiraju svoje partnere u EU jer obavezu plaćanja nemaju izvoznici u EU nego uvoznici njihovih roba. Ukoliko obe strane imaju zajednički interes da se saradnja nastavi trebalo bi zajednički da dogovore implementaciju mera i aktivnosti u prelaznom periodu.
Osim toga, Miljević savetuje i da se firme iz regiona samoorganizuju i putem svojih asocijacija (privrednih komora ili udruženja poslodavaca) zatraže pomoć od svojih vlada, kako pri implementiranju mera u prelaznom periodu, u smislu tehničke i finansijske pomoći, tako i pri razradi eventualnog budućeg sistema podrške.
Vlade u regionu ne znaju koje su moguće posledice uvođenja CBAM-a
„EU je glavni i najznačajniji trgovinski partner za sve zemlje regiona, pa bi neuspjeh u implementaciji mjera u prelaznom periodu mogao biti poguban za dio privrede u smislu gubljena tržišta, a time posljedično i za ekonomije zemalja regiona. Moj je lični utisak da vlade u regionu, a pogotovo resorna ministarstva, nisu u dovoljnoj mjeri niti upućena, niti znaju koje su moguće posljedice uvođenje CBAM-a na domaću privredu. Na poslovnoj zajednici je da alarmira nadležne s obzirom da je prelazni period relativno kratak“, upozorio je Miljević.
Da li će firme uspeti ili, kako kaže, hteti da ispoštuju svoje obaveze u prelaznom periodu, u prvom redu zavisi od njihovih i poslovnih odluka firmi uvoznika u EU, kao i koliko će se vlade uključiti da pomognu u čitavom procesu.
Iako se trenutno radi o malom broju proizvoda koji podležu CBAM-u, reč je, naglašava, o strateški važnim proizvodima, pa bi već sad trebalo uspostaviti adekvatan sistem podrške jer je već najavljeno da će se lista proizvoda proširiti, kao i da će CBAM obračunavati i na indirektne emisije.
Ovo drugo, kako ističe, posebno kod zemalja koje imaju veliko učešće uglja u proizvodnji električne energije, može predstavljati vrlo ozbiljan problem jer još nema naznaka da su zemlje regiona aktivne u dekarbonizaciji domaće proizvodnje električne energije.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.