Srbija se guši – zagađenje vazduha premašuje zakonom dozvoljene godišnje limite

Skoro svi gradovi u Srbiji u kojima se meri kvalitet vazduha premašili su zakonske limite zagađenja česticama PM10 za 2022. godinu. Zagađenje se nastavlja, iako je grejna sezona na izmaku. Nacionalna ekološka organizacija – NEA poziva na širi društveni dijalog i rešenje problema u oblasti životne sredine.

Niš se pridružio skupini gradova koji će imati barem jedno merno mesto na kojem je zabeleženo prekoračenje srednje dnevne granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru PM10 čestica, tokom više od 35 dana godišnje. U Nišu je zagađenje premašilo godišnje kvote na mernoj stanici kod Osnovne škole Sveti Sava.

Gradovi u crvenom alarmu

Pokazatelji zagađenosti opasnom mikroskopskom prašinom tipa PM10 upozoravaju na stanje kvaliteta vazduha u Srbiji. Tek se završava prvi kvartal, a u većini gradova u kojima se meri stanje kvaliteta vazduha već su premašeni limiti za jednu kalendarsku godinu propisani Zakonom o zaštiti vazduha. U broju dana sa prekoračenjem trenutno prednjače Valjevo i Novi Pazar, sa 80 odnosno 78 dana.

Zagađenost u Srbiji je najveća tokom grejne sezone, zbog korišćenja uglja i mazuta u toplanama, neefikasnih individualnih ložišta i meteoroloških uslova. Iako je kraj marta i grejna sezona na izmaku, zagađenje ipak ne jenjava.

Suspendovane čestice PM10 su predstavljaju smešu dima, čađi i kiseline, sa teškim metalima poput olova, kadmijuma, nikla i arsena. Promer ovih čestica manji je od 10 mikrona i one nastaju kao posledica grejanja, saobraćaja i industrijskih aktivnosti.

Analiza prekoračenja vrednosti

Aplikacija xEco vazduh pokazuje koncentracije i drugih štetnih jedinjenja prisutnih u vazduhu. Srednja godišnja granična vrednost azot-dioksida (NO2) od 40 mikrograma po kubnom metru prekoračena je na šest mernih mesta. To jedinjenje se emituje uglavnom preko izduvnih gasova i saobraćaja.

Po zakonu, tokom jedne godine nije dozvoljeno nijedno dnevno prekoračenje koncentracije prizemnog ozona (O3) od 100 mikrograma po kubnom metru. Visoka prisutnost ovog štetnog gasa izmerena je od 1. januara čak deset puta na mernoj stanici u Beogradu kod kliničko-bolničkog centra Dr. Dragiša Mišović na Dedinju, a na Kopaoniku šest puta.

Što se tiče opasnog sumpor-dioksida (SO2), najgore je na mernoj stanici u gradskom parku u Boru, gde su vrednosti iznad maksimuma u ovoj godini bile u crvenom četiri dana. Po zakonu je dozvoljeno prekoračenje u tri dana u godini.

Treba napomenuti i da se kvalitet vazduha ne meri u 17 od 29 gradova u Srbiji, koji imaju preko 50 hiljada stanovnika.

Neophodne mere za zaštitu zdravlja

Nedavno je objavljena studija koja je otkrila vezu između dugotrajne izloženosti saobraćajnim i industrijskim zagađivačima vazduha i pojave autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa, bolesti vezivnog tkiva i inflamatornih bolesti creva. Mikročestice mogu da dospeju do svake ćelije u ljudskom telu i da oštete svaki organ.

Aerozagađenje takođe pospešuje demenciju, utiče na bolesti srca i pluća, uzrokuje sterilitet, dijabetes i probleme u funkcionisanju jetre i bešike, a negativno utiče i na mentalne procese i smanjuje inteligenciju.

U slučaju prekoračenja broja dana, gradovi i opštine su dužni da donesu dugoročne lokalne planove za poboljšanje kvaliteta vazduha

U slučaju prekoračenja broja dana, gradovi i opštine su dužni da donesu dugoročne lokalne planove za poboljšanje kvaliteta vazduha, zatim i da počnu njihovo sprovođenje. Drugim rečima, neophodne su reakcije nadležnih i rešenja na terenu.

Poziv na dijalog i rešavanje problema

Nacionalna ekološka organizacija – NEA objavila je Ekološku rezoluciju 22, koja poziva na širi društveni dijalog i rešenje problema u oblasti životne sredine. Dokument su podržale 22 organizacije civilnog društva širom Srbije.

NEA je ovim putem ponovila poziv na saradnju Vladi Srbije, državnim institucijama, civilnom sektoru, nezavisnim stručnjacima i građanima, sa ciljem da se unapredi kvalitet vazduha u Srbiji.

U asocijaciji su naveli da devastacija životne sredine i nekontrolisano zagađenje uzrokuju katastrofalne posledice po život i zdravlje građana Srbije, kao i da „sakrivanje činjenica o negativnim posledicama dovodi do toga da se nagomilani problemi ne rešavaju i rastu.“

NEA: Poverenje građana u institucije u sistemu zaštite životne sredine se mora ponovo izgraditi saopštavanjem istine o sadašnjem stanju kvaliteta vazduha

NEA naglašava da je neophodno da donosioci odluka hitno promene odnos prema prirodnom okruženju. „Poverenje građana u institucije u sistemu zaštite životne sredine se mora ponovo izgraditi saopštavanjem istine o sadašnjem stanju kvaliteta vazduha, voda i zemljišta i svim zdravstvenim i drugim rizicima koje takvo stanje nosi za sve stanovnike naše zemlje“, stoji u ovom dokumentu.

NEA: Zaštita životne sredine i prirode je nadstranačko i natpolitičko pitanje

„Zaštita životne sredine i prirode je nadstranačko i natpolitičko pitanje koje se tiče zdravlja i kvaliteta života svih nas, bez obzira na naše međusobne razlike. Donosioci odluka, ma kakvih političkih ubeđenja bili, moraju biti u službi Ustava Republike Srbije, zakona kao i samih građana koji imaju pravo da žive u bezbednom i zdravom životnom okruženju, poštujući istovremeno međunarodne konvencije koje im to pravo garantuju“, istakli su u NEA.