Kolubara B (slika: Energoprojekt)
Srbija je odlučila da zaustavi gradnju termoelektrane Kolubara B što bi moglo da se protumači kao prvi ozbiljniji korak u dekarbonizaciji energetskog sektora i sprovođenju energetske tranzicije. Ministarstvo rudarstva i energetike je poručilo da energetska tranzicija ne znači naglo zatvaranje termoelektrana, već razvoj, investicije i nova radna mesta.
Ministarstvo rudarstva i energetike, kako navode u Sindikatu Rudarskog basena Kolubara, poslalo je pismo Elektroprivredi Srbije (EPS) da obustavi sve aktivnosti na gradnji termoelektrane Kolubara B, posle čega je Sindikat danas organizovao zbor radnika na gradilištu ove elektrane pored mesta Kalenić.
Srbija je u u poslednjih nekoliko godina dobila vetroparkove snage 500 megavata (MW), ali i dalje dve trećine električne energije proizvodi u elektranama na ugalj snage 4 GW. Uz to EPS već gradi Termoelektranu Kostolac B3, snage 350 MW, a planirao je i Kolubaru B, sa još 350 MW. Usvajanjem prvog Zakona o obnovljivim izvorima energije novo Ministarstvo rudarstva i energetike, na čelu sa ministarkom Zoranom Mihajlović, pokrenulo je energetsku tranziciju sa mrtve tačke i stvorilo uslove za povećanje proizvodnje zelene energije, ali pravi izazov je smanjenje proizvodnje u elektranama na ugalj.
Prošle godine je potpisan ugovor o nastavku gradnje Kolubare B
EPS je u martu prošle godine potpisao ugovor sa kineskom firmom Power Construction Corp. of China za izgradnju termoelektrane Kolubara B, koja je inače počela krajem osamdesetih, ali je ubrzo zaustavljena. Pripreme za nastavak gradnje od početka su izazvale reagovanje javnosti, pa je u septembru posle samo sat vremena žučne rasprave prekinuta javna rasprava o nacrtu prostornog plana i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Sindikat Kolubare: Ministarstvo traži od EPS-a da se zaustavi gradnja
Miodrag Ranković, predsednik Sindikata Kolubare, rekao je za Balkan Green Energy News da je Ministarstvo poslalo pismo Miloradu Grčiću, direktoru EPS-a, u kojem se traži da se obustave sve ativnosti na izgradnji Kolubara B. „Zbog toga, ali i zbog svega što ministarka Zorana Mihajlović priča, između ostalog da je naš ugalj prljav i da će zaustaviti Kolubaru i Kostolac, organizovali smo zbor radnika,“ rekao je Ranković.
On je istakao da se planovima za zaustavljanje termoelektrana i zatvaranje rudnika lomi kičma EPS-u, a Srbija će ostati u mraku ako se to desi. Sindikat je na protestu, na kojem se okupilo nekoliko hiljada radnika EPS-a, zatražio da ih hitno primi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ministarstvo: Energetska tranzicija znači planiranje, a ne naglo zatvaranje termoelektrana
Ministarstvo je saopštilo da energetska tranzicija ne znači ni naglo zatvaranje termoelektrana, ni gubitak radnih mesta, već pre svega donošenje plana do 2050. godine koji će obezbediti da Srbija ima dovoljno energije, a što podrazumeva i investicije u izgradnju novih energetskih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta.
Da bi se Srbija našla među dobitnicima energetske tranzicije, Ministarstvo zajedno sa svim drugim nadležnim institucijama priprema planove i strategije koji omogućavaju da delujemo pravovremeno, da planiramo rad naših elektrana do 2050. i obezbedimo da Srbija ima dovoljno energije.
Energetska tranzicija se neće desiti preko noći, već se njome upravlja planski i strateški, u dogovoru države, preduzeća, sindikata i zaposlenih
„Nasuprot tome stoje netačna i zlonamerna tumačenja ovih namera, sa ciljem da se iz nečijih ličnih ili političkih interesa izazove strah kod radnika EPS-a da će sutra ostati bez posla, a termoelektrane ugašene preko noći. Oni koji proces energetske tranzicije, u kojem se nalazi ne samo Evropa već čitav svet, pokušavaju da u Srbiji podriju već u samom početku, u fazi planiranja, pokazuju da ne žele dobro ni najvećim energetskim kompanijama, ni njihovim zaposlenima“, navelo je Ministarstvo.
Nova radna mesta će se otvarati zbog izgradnje i upravljanja novim hidroelektranama, gasnim elektranama, solarnim elektranama, vetroelektranama
A istina je, kako dodaju, da energetska tranzicija znači planiranje, kao i velike investicije u nove energetske kapacitete. Investicije podrazumevaju i nova radna mesta koja će se otvarati zbog izgradnje i upravljanja novim hidroelektranama, gasnim elektranama, solarnim elektranama, vetroelektranama, i drugim elektranama koje koriste OIE, kao i u proizvodnji pratećih tehnologija, komponenti i opreme.
„Čitav ovaj proces nije otpočeo niti će se desiti preko noći, već se njime upravlja planski i strateški, u dogovoru države, preduzeća, sindikata i zaposlenih, kao što smo radili i u slučaju podele delatnosti i izdvajanja Elektrodistribucije Srbije iz EPS. Na isti način, zajedno sa sindikatima pravićemo i planove rada elektrana do 2050. koji podrazumeva i postepeno smanjivanje proizvodnje električne energije iz uglja“, saoštilo je MInistarstvo rudarstva i energetike.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.