Životna sredina

Solidarnost aktivista iz Srbije i BiH u odbrani Rupske reke od izgradnje male hidroelektrane

Solidarnost aktivista iz Srbije i BiH u odbrani Rupske reke od izgradnje treće male hidroelektrane

Foto: Pravo na vodu / Twitter

Objavljeno

13.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

13.02.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Meštanima sela Dadince koji su na barikadama već više od dva meseca, minulog vikenda pridružile su se Hrabre žene Kruščice, ekološki aktivisti i udruženja. Odlučni da odbrane Rupsku reku od postavljanja treće male hidroelektrane, lokalni stanovnici poručuju da će neće odustati dok ne dobiju pravosnažno rešenje o poništenju sporne građevinske dozvole ili čvrste garancije da se postrojenje neće graditi.

Meštani Dadinca u opštini Vlasotince na jugu Srbije su na barikadama su već više od 60 dana. Oni ne dozvoljavaju investitoru da započne izgradnju derivacione male hidroelektrane Besko na Rupskoj reci.

Proteklog vikenda meštanima su se pridružile ekološke organizacije i aktivisti iz drugih krajeva Srbije i Bosne i Hercegovine koji dele iskustva u borbi za očuvanje reka.

U solidarnu posetu došli su predstavnici ekološkog udruženja Bistro – Hrabre žene Kruščice i fondacije Atelje za društvene promjene – ACT,  zatim Koalicije za zaštitu rijeka BiH, udruženja Stop izgradnji MHE na Kasindolskoj rijeci, udruženja Forca iz Požege kao i predstavnici inicijative Pravo na vodu, koja od ranije učestvuje u borbi u Dadincu.

„Našu rijeku Kruščicu smo čuvale 505 dana, dan i noć, i po suncu i po kiši i po snijegu, ne gledajući je li radni ili neradni dan. Specijalne policijske snage su nas pretukle, ali nismo odustale. I sve bismo opet. Zaustavile smo male hidroelektrane, a na korak smo do konačne pobjede“, rekla je Amela Zukan, jedna od Hrabrih žena Kruščice.

Meštane i aktiviste iz dve zemlje okupio je zajednički cilj, očuvanje reka i prirode, a temperatura ispod nule ih nije sprečila ni da uz zvuke harmonike zaigraju kolo.

Upornost i istrajnost Bitke za Vlasinu

Barikade u Dadincu postavljene su polovinom decembra prošle godine, nakon što je investitor Water Green Energy iz sela Kumarevo dovezao građevinske mašine i pokušao da započne radove na izgradnji MHE Besko. Meštani i aktivisti okupljeni oko neformalne grupe Bitka za Vlasinu sprečili su taj pokušaj i od tada svakodnevno dežuraju na barikadama.

Petar Ilić iz Bitke za Vlasinu objasnio je da je lokalna samouprava pod pritiskom građana 2019. godine odlučila da će male hidrocentrale izbaciti iz prostornog plana opštine Vlasotince, ali to se nije dogodilo.

Zatim je 2021. na inicijativu Bitke za Vlasinu skupština opštine izglasala odluku o zabrani gradnje derivacionih MHE. Međutim, investitor u projekat MHE Besko ušao je u proceduru izdavanja dozvole pre ove odluke, rekao je Ilić, a preneo Jugpress.

Ključ rešenja je kod Ministarstva građevinarstva

Aktivisti navode da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture može da razreši ovaj spor poništavanjem sporne i, kako ocenjuju, nezakonite građevinske dozvole. Apeluju da to što pre učini, a na tužilaštvo da hitno procesuira krivične i prekršajne prijave protiv nadležnih institucija u Opštini Vlasotince.

Meštani su i ovom prilikom poručili da neće odustati od blokade dok ne dobiju pravosnažno rešenje o poništenju sporne građevinske dozvole ili čvrste garancije da se treća mala hidroelektrana na Rupskoj reci neće graditi.

U Pravu na vodu ističu da se slični projekti realizuju širom Srbije. Višestruko povećavanje naknade za povlašćenje proizvođače električne energije motivisalo je investitore i lokalne samouprave „da iz fioka izvade štetne projekte i planove od kojih se odavno odustalo“.

Povećanje naknade za povlašćenje proizvođače električne energije motivisalo je investitore i lokalne samouprave da ožive štetne projekte i planove

Aktivisti najavljuju da će nastaviti zajedničku borbu za Rupsku reku svim institucionalnim i drugim dozvoljenim sredstvima.

„Borimo se institucionalno već godinama, a blokade i protesti su nužna posledica ćutanja i neodgovornosti tih institucija. Pored odgovornosti pred zakonom, moramo da apelujemo i na odgovornost pred narodom koji na svojoj koži oseća bezočno gaženje javnih dobara privatnim interesom, za šta su male hidroelektrane klasičan primer“, izjavila je Iva Marković iz Prava na vodu.

Rečna korita su sve suvlja zbog klimatskih promena i deforestacije planina, a u cevima MHE je u Srbiji nestalo 300 kilometara reka zbog udela u proizvodnji struje od tri procenta, saopštila je organizacija za političku ekologiju Polekol.

Iz Rupske reke se pijaćom vodom snabdeva oko 15 hiljada ljudi, navode aktivisti. Oni upozoravaju da bi sa eventalnom izgradnjom treće hidroelektrane bilo ukupno zauzeto oko tri četvrtine reke.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Valjevu 50 godina zagađen vazduh, građani pokrenuli inicijativu za zamenu energenata u Krušiku

U Valjevu vazduh zagađen 50 godina, građani traže da Krušik pređe na čistije energente

13. februar 2023. - Udruženje građana iRevolucija iz Valjeva sakuplja potpise za izradu projekta zamene energenata u Krušiku čistijim rešenjima

barselona turisticka taksa solar paneli

Barselona će prihode od turističke takse investirati u solarne panele na školama

13. februar 2023. - Gradske vlasti tako žele da poprave uslove za decu u školama, ali i da odobrovolje one starije koji nisu baš oduševljeni najezdom turista

lopare litijum peticija protest

Opština Lopare traži da Republika Srpska odustane od litijuma

13. februar 2023. - Rado Savić, načelnik Opštine, predao je Narodnoj skupštini RS peticiju sa potpisom 3.711 građanina protiv otvaranja rudnika na Majevici

U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom

U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom

13. februar 2023. - Novom Pazaru i Strumici, ovogodišnjim prvacima u dostizanju zakonskog limita od 35 dana sa koncentaracijom štetnih PM10 čestica većom od 50 mikrograma po kubnom metru, pridružilo se još 16 gradova iz regiona