Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

Slovenija namerava da se do 2028. godine opredeli da li će izgraditi drugu nuklearnu elektranu. Vlada želi da udeo obnovljivih izvora u električnoj energiji podigne na 55,4 odsto, u grejanju i hlađenju na 45,2 procenta, a u saobraćaju na 25,8 odsto, stoji u ažuriranom NEKP-u za 2030. godinu. Navedeno je da je potrebno 400 megavata u baterijama i stotinu megavata u elektrolizerima, uz uvećanje kapaciteta u domenu reverzibilnih hidroelektrana, ali su reference na projekat Kozjak izbrisane.

Po scenariju s uračunatim dodatnim merama u ažuriranom Integrisanom (Celovitom) nacionalnom energetskom i klimatskom planu Slovenije, u periodu od 2021. do kraja decenije su predviđene investicije u visini 57 milijardi evra. Vlada je krajem godine usvojila konačnu verziju. Za ove dokumente, NEKP-ove, se na engleskom koristi akronim NECP, a slovenački je NEPN.

Od ukupnih investicija, isključivo za energetske i klimatske ciljeve je namenjeno 22 milijarde evra. Najveći deo, 5,4 milijarde, potpada pod domaćinstva, gde su među predviđenim merama energetska obnova stambenih objekata i zamena grejnih i drugih uređaja efikasnijima.

Za distribuciju električne energije i prenosnu mrežu je određeno četiri milijarde evra, a sledeća stavka po veličini, 3,8 milijardi, jeste za geografski razasute pogone za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora. Ukupne investicije u javnom sektoru između 2021. i 2030. su procenjene na 6,9 milijardi evra.

Vlada je saopštila da su ciljevi orijentisani na smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte, povećanje održivosti, energetsku nezavisnost i bezbednost snabdevanja te ubrzavanje prelaska na čiste izvore energije. Plan je usklađen sa paketima Evropske unije Fit for 55 i REPowerEU, stoji u objavi.

Moguće rano zatvaranje jedine elektrane na ugalj bi katapultiralo Sloveniju ka njenom cilju za emisije CO2

Platforma Fit for 55 predviđa smanjenje godišnjih emisija od 55 odsto najkasnije 2030. godine. Slovenija taj nivo namerava da dostigne tek 2033, za kada je najkasnije predvidela da će obustaviti korišćenje uglja. Međutim, Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ), jedino postrojenje za proizvodnju električne energije na ugalj u zemlji, po svemu sudeći će se sa sebi pripadajućim rudnikom Premogovnik Veljenje zatvoriti u roku od par godina. Ili će raditi sa minimumom iskorišćenosti, a najviše za potrebe daljinskog grejanja u svom kraju.

U prethodnom NEPN-u za 2030, cilj je bio 36 odsto. Referentni nivo je iz 2005. godine.

Slovenija sada teži umanjenju emisija u sektoru zgrada za barem 70 procenata.

Bruto finalna potrošnja energije zacrtana za 2030. iznosi najviše 50,2 teravat-sata, u poređenju sa 54,9 iz prvobitnog plana, usvojenog 2020. godine. U novoj verziji se podrazumeva da će do kraja obuhvaćenog perioda biti obustavljeno subvencionisanje fosilnih goriva.

Industrijska proizvodnja pre kraja decenije treba da radi na barem 30 odsto iz obnovljivih izvora

Ciljani udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije je 33 odsto. Inače, Slovenija je 2022. uspela da svoj cilj od 25 procenata, utvrđen u okviru EU, a konkretno 25,4 odsto, postigne preko takozvanog statističkog transfera iz Hrvatske. Cilj Evropske unije za 2030. je 42,5 odsto.

Obnovljivi izvori treba da učestvuju sa 55,4 odsto, u poređenju sa 40,7 procenata projektovanih za 2024. godinu. Udeo u grejanju i hlađenju raste sa 36,3 na 45,2 odsto, a u saobraćaju sa 10,8 na čak 25,8 procenata.

Cilj za zgradarstvo je 55 odsto. U industrijskoj proizvodnji, sa uračunatom otpadnom toplotom, ambicija iznosi 30 procenata, piše u NEPN-u.

Zadati kapacitet elektrolizera iznosi najmanje stotinu megavata

Za 2030. su projektovane investicije u infrastrukturu za vodonik od barem 223 miliona evra. Skoro ceo iznos je za sistem cevovoda i elektrolizere. Cilj za proizvodnju je 100 megavata.

Od ostale delatnosti skladištenja energije, tu su i baterije, BESS, od najmanje 400 megavata operativne snage. Što se tiče reverzibilnih hidroelektrana, u oba napredna plana za 2030. je izgradnja 440 megavata. Jedan je zasnovan na bržem uvođenju energije iz obnovljivih izvora u sistem, a drugi na više nuklearne energije. Navedeni nivo je ekvivalentan projektu Kozjak. Međutim, taj projekat je pomenut u nacrtu ažuriranog plana, u kojem su pomenute i moguće prepreke oko povezivanja na mrežu, a u konačnoj verziji ga nema.

Do 2045. je predviđena izgradnja još jedne reverzibilne hidroelektrane u Sloveniji. Njena proizvodna snaga bi iznosila 180 megavata, a mogla bi da uskladišti 2,6 gigavat-sati. U NEPN-u su i gasne elektrane zbirnog kapaciteta 500 megavata.

Za period do 2050. uključeno i jedno SMR postrojenje

Autori i autorke dokumenta su ponovili da do 2028. treba doneti „kvalitetnu i transparentnu odluku“ na predlog da Slovenija do 2040. dobije drugu konvencionalnu nuklearku. U datom scenariju, referentni kapacitet je 1,1 gigavat, a rang od jednog do 2,4 gigavata. U NEPN-u piše i da bi pre polovine veka trebalo izgraditi jedno postrojenje iz tehnologije malih modularnih reaktora (SMR-ova) od 250 megavata.