Slovenija stavila predlog pravilnika o agrosolaru na javnu raspravu

Fotonaponske instalacije na poljoprivrednom zemljištu u Sloveniji biće dozvoljene isključivo na nosačima, iznad zasada, i to samo bobičastog voća i niskih stabala jabuke i kruške, po predlogu pravilnika koji treba da reguliše tu oblast. Vlada je dokument o agrosolaru stavila na javnu raspravu do 1. avgusta.

Čini se da je vlada u Ljubljani odlučna da očuva plodnu zemlju. Ministarstvo za okolinu, klimu i energiju objavilo je predlog pravilnika o koncepciji agrosolara, sa strogim uslovima, i pokrenula javnu raspravu. Saopštilo je da bi na poljoprivrednom zemljištu fotonaponski paneli bili dozvoljeni samo na nosačima i na površinama na kojima su bobičasto voće ili niska stabla jabuke i kruške.

Komentari mogu da se pošalju do 1. avgusta.

Ne može bilo šta da se nazove agrosolarom

Koncepcija agrosolara je jedna od novijih krilatica u sektoru obnovljivih izvora energije. Za solarne elektrane je potrebna velika površina. Poljoprivrednici i zaštitnici životne sredine zagovaraju uvođenje ograničenja da bi se izbegla kriza u snabdevanju hranom. Štaviše, ni potencijal krovova nije još ni približno iskorišćen.

Neki investitori svoje projekte elektrana reklamiraju kao agrosolarne u slučaju da na istom mestu planiraju bilo kakvu poljoprivrednu aktivnost. Na primer, na Balkanu ima kompanija koje pokušavaju da pridobiju javno mnjenje, na lokalnom nivou i šire, puštanjem stoke na ispašu između nizova modula.

Međutim, trava bi ionako morala da se kosi, što znači da bi skoro svako fotonaponsko postrojenje bilo agrosolarno. Slovenija zadaje princip da se izbegne uticaj solarnih elektrana na proizvodnju hrane. Fotonaponski paneli istovremeno treba da dodaju što veću vrednost kao dodatan izvor prihoda i zaštitom biljaka te smanjivanjem troškova za električnu energiju.

Nosači ne smeju imati betonske temelje

Novi propis bi dozvolio solarne elektrane na površinama u kategorijama obradivog zemljišta i stalnih plantaža.

Nosači će morati da se montiraju bez korišćenja cementa za temelje osim ukoliko drugačije nije moguće, piše u dokumentu. Deo koji je na zemlji ne sme ukupno da zauzme više od šest odsto parcele. Solarni paneli moraju da budu poluprovidni i da propuštaju barem 40 odsto sunčeve svetlosti.

U zbiru, površina solarnih panela ne bi smela da bude veća od 70 odsto parcele, a u to merilo se uračunava i sistem za skladištenje energije, ukoliko je uključen u projekat.