NEKP Slovenije: Lokalne zajednice i ekološki propisi sprečavaju razvoj obnovljive energije

Slovenačke vlasti kao glavne prepreke za razvoj obnovljivih izvora energije vide protivljenje lokalnih zajednica i ekološke propise, navodi se analizi finalnog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) Slovenije koju je pripremila Evropska komisija (EK).

Slovenija je u NEKP-u zacrtala da udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije dostigne 27% do 2030. (u 2018. je bio 21%). EK smatra da je cilj od 27% veoma neambiciozan, jer je ispod cilja od 37%, koliko se dobija na osnovu formule iz uredbe o upravljanju u okviru Energetske unije i klimatske akcije.

Formula, naime, određuje koliki bi trebalo da budu nacionalni ciljevi članica kako bi se dostigao cilj na nivou EU od 32%.

Slovenija namerava da poveća udeo obnovljivih izvora sa 21% na 27%

EK je pripremila analize finalnih NEKP-ova svih država članica. U njima je navela i u kojoj meri su članice prihvatile njene preporuke na nacrte planova.

NEKP predstavlja plan svake država EU o tome kako namerava da doprinese energetskim i klimatskim ciljevima EU do 2030. u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, interkonekcija i istraživanja i inovacija.

EU do 2030. namerava da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte 40% u odnosu na 1990. (30% emisije koje nisu obuhvaćene Sistemom za trgovanje emisijama EU u odnosu na 2005), poveća udeo obnovljivih izvora na 32% i energetsku efikasnost 32.5%.

Ovde možete pročitati analize NEKP-ova za Bugarsku i Hrvatsku.

Obnovljivi izvori: Potencijal Slovenije će ostati neiskorišćen

Kako je u analizi navela EK, Slovenija je samo delimično prihvatila preporuku EK na njen predlog NEKP-a da postavi ambicioznije ciljeve za obnovljive izvore.

Prepreke su Natura 2000 i suprotstavljanje lokalnih zajednica gradnji vetroparkova i hidroelektrana

Slovenija kao poteškoće u povećanju svog udela u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora navela ekološka ograničenja jer je oko 35% njene teritorije deo mreže zaštićenih područja Natura 2000, kao i protivljenje lokalnih zajednica projektima vetroelektrana i hidroelektrana, navodi se u analizi EK.

U sektoru električne energije, kako se navodi u finalnom NEKP-u, Slovenija želi da poveća udeo obnovljivih izvora u potrošnji električne energije sa 38,6% u 2020. na 43% do 2030.

Zemlja planira da poveća kapacitet solarnih elektrana sa 400 MW na 1.650 MV

Povećanje ovog udela namerava da ostvari proizvodnjom iz hidroelektrana, solarnih elektrana i kogeneracionih postrojenja na drvnu biomasu. Slovenija, takođe, planira da poveća kapacitet solarnih elektrana sa 400 MW na 1.650 MW, a vetroparkova sa 10 MW na 150 MW.

Slovenija planira da udeo obnovljive energije u grejanju i hlađenju poveća sa 36,4% u 2020. na 41,4% do 2030, a u transportu sa nekoliko procenata na 20,1%.

EK je, ipak, u analizi istakla da će slovenački potencijal u pogledu obnovljivih izvora energije, kao što je hidroenergija, solarna energija i energija vetra ostati u velikoj meri neiskorišćen.

Investicije: Potrebno 28 milijardi evra

Za sprovođenje mera predviđenih NEKP-om, Sloveniji će biti potrebne investicije od 28 milijardi evra. Za energetski deo u svim sektorima neophodno je 12,6 milijardi evra, a za sektor zgradarstva oko 9,5 milijardi evra.

Nacionalni energetski i klimatski plan kao izvore finansiranja naveo je izvore na nivou EU i Slovenije. Deo sredstava iz javnih prihoda mogao bi da bude obezbeđen i poreza na CO2 koji će biti uveden.

Emisije: Smanjenje 20% u odnosu na 2005.

Slovenija namerava da do 2030. za 20% smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektorima izvan Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) u poređenju sa 2005.

Ovaj cilj je ambiciozniji od cilja koji je prema uredbi o podeli napora EU (Effort Sharing Regulation – ESR) za Sloveniju određen na 15%, navela je u analizi komisija.

Inače, ova uredba je doneta da bi kroz nacionalne ciljeve članica raspodelila napore za dostizanje cilja za smanjenje emisija od 30% na nivou EU.

Energetska efikasnost: Skromni planovi

Slovenački doprinos cilju EU za energetsku efikasnost do 2030. ima skromne ambicije u oblasti primarne potrošnje energije i slabe ambicije u oblasti finalne potrošnje energije.

Finalni NEKP sadrži cilj smanjenja finalne potrošnje energije 20% do 2030. u poređenju sa 2005. godinom, navodi se u analizi EK.