Slovenačka vlada odbila zahtev za gradnju prvog vetroparka u zemlji

Slovenija, što je prava retkost u zemljama Evropske unije, nema nijedan vetropark, a tako će i ostati posle odluke Vlade Slovenije da odbije izdavanje dozvola za instaliranje vetroturbina na Pohorju i Rogli.

U vremenu kada je vetroelektrana sve više širom Evrope, Slovenija zauzima neslavno pretposlednje mesto na listi članica Evropske unije po kapacitetu proizvodnje električne energije iz vetra, sa ukupno tri megavata. Na poslednjem mestu je na kraju prošle godine bila Malta, dok Slovačka ima četiri megavata, pokazuje najnovija statistika Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

Naime, slovenačko Ministarstvo prirodnih resursa i prostornog planiranja je odbilo, kako prenose slovenački mediji, zahtev za građevinsku dozvolu za 35 vetroturbina na Pohorju, dok je sam investitor povukao zahtev za 21 na Rogli. Investitor, kako navode, i dalje ima mogućnost da podnese žalbu na ovu odluku, kao i da opet podnese zahtev.

Građani se protive vetrparkovima jer bi u velikoj meri uticali na životnu sredinu

Na sajtu firme Energija na veter navodi se da je reč o projektu 56 vetroturbina koje bi bile instalirane na tri lokacije sa snagom od 196 MW godišnje. Reč je o suštini o dva projekta Vetrne elektrarne Slovenska Bistrica I (122,5 MW) i Vetrne elektrarne Slovenska Bistrica II (73,5 MW).

Kako bi sprečili gradnju, građani Slovenije osnovali su Građansku inicijativu za Pohorje bez vetroelektrana. Njeni prdstavnici izjavili su da borba nije gotova, jer investitor ima mogućnost da obnovi zahtev, što se, kako kažu, dešavalo. U ovoj inicijativi navode da se protive vetrparkovima jer bi u velikoj meri uticali na životnu sredinu.

Inače, Ministarstvo prirodnih resursa i prostornog planiranja je prošle godine dobilo devet negativnih mišljenja ili zahteva za dopunu dokumentacije od strane institucija koje daju mišljenje u postupku izdavanja građevinske dozvole za izgradnju vetroparka na Pohorju.

Ne pomažu ni subvencije za lokalne samouprave

Među njima su bili Ministarstvo životne sredine, klime i energetike, Uprava za vode, Zavod za zaštitu prirode, Zavod za šume, Zavod za zaštita kulturnog nasleđa, opštine Slovenska Bistrica i Ruše, kao i komunalno preduzeće Komunala Slovenska Bistrica i Ministarstvo odbrane.

Inače, Slovenija je pre nešto više od četiri ipo godine pokrenula procedure za izgradnju svojih prvih vetroparkova. U međuvremenu je odobrila nacionalne zonske planove za tri projekta – Ojstrica, Paški Kozjak i Rogatec, ukupne snage 46 MW, čiji investitor je državna elektroprivreda Dravske elektrarne Maribor (DEM), kao i za projekat firme AAE.

Ali, sa ovim projektima se nije puno odmaklo, a jedan od poslednjih poteza slovenačke vlade da nešto promeni je odluka da lokalnim samoupravama isplati 200.000 evra po megavatu kapaciteta vetroparkova čiju izgradnju dozvole na svojoj teritoriji.