Biodiverzitet

Severna Makedonija proglasila Ohridsko jezero područjem od međunarodnog značaja

Severna Makedonija Ohridsko jezero medunarodnog znacaja

Photo: Dimitris Vetsikas from Pixabay

Objavljeno

10.05.2021.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

10.05.2021.

Komentari

0

Podeli

Severna Makedonija je proglasila Ohridsko jezero i Studenčiško blato svojim trećim područjem na Ramsarskoj listi vlažnih staništa od međunarodnog značaja.

Poslednja močvara u ohridskom regionu Severne Makedonije dobila je viši stepen zaštite – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije uvrstilo je Ohridsko jezero i Studenčiško blato na Ramsarsku listu vlažnih staništa od međunarodnog značaja.

Nivo biodiverziteta na Ohridskom jezeru je, srazmerno površini, jedan od najvećih među svim vodenim površinama na svetu izuzev okeana i mora. To je treća i najveća oblast na ovom spisku u Severnoj Makedoniji, nakon što su pomenuti status dobili Prespansko i Dojransko jezero.

Ohridsko jezero ima najveću prosečnu dubinu u Evropi. U programu svetske baštine Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) nalazi se od 1979. godine.

Područje zadovoljava svih devet kriterijuma iz Ramsarske konvencije. Ukupna površina premašuje 25.000 hektara, a nalazi se u opštinama Ohrid, Struga i Debarca.

Podsticaj za razvoj

Uključivanje na listu će omogućiti da Ohridsko jezero i Studenčiško blato dobiju bolji i odgovorniji sistem upravljanja i poboljšanje zaštite vrsta i staništa kao i podsticaj za naučnoistraživačke delatnosti i međunarodnu saradnju, ekoturizam, socio-ekonomski razvoj i finansiranje, saopštila je Vlada Severne Makedonije.

Ohridsko jezero je na Uneskovoj listi svetske baštine od 1979. godine

Zvaničnici su zahvalili građanskoj inicijativi SOS Ohrid i udruženju Front 21/24 što su pokrenuli ovo pitanje i pružili podršku za prijavu.

Ohridsko jezero ima nizak nivo hranljivih materija i bogato je kiseonikom, kažu u Sekretarijatu Ramsarske konvencije i dodaju da je u rečenom području registrovano 1.200 vrsta, od kojih su više od 200 endemske. Među njima su slatkovodni puž Acroloxus macedonicus, riba zrakoperka Salmo ohridanus i baršunasti turpan (Melanitta fusca), velika patka ronac.

Jedinstvena mikrostaništa

U saopštenju organizacije stoji da je raznolikost hemijskog sastava podzemnih vodotokova kroz krečnjačke stene omogućila stvaranje jedinstvenih mikrostaništa za beskičmenjake. Bogatstvo kiseonika i bistrina vode stvorili su uslove za vertikalna staništa dubine do 150 metara s mrežom organizama od fitoplanktona do riba grabljivica.

U Studenčiškom blatu na istočnoj obali jezera nalaze se alkalne močvare i bare koje filtriraju hranljive materije i pogodne su za gnežđenje i zimovanje ptica i mrešćenje riba. Sekretarijat napominje da se površina smanjila usled korišćenja zemljišta i degradacije staništa, ali da se i dalje mogu sresti retke biljke i insekti i zaštićeni gmizavci i vodozemci.

Ohridsko jezero je naseljeno već više od osam hiljada godina i ima značajno mesto u paleološkim istraživanjima. Izvor je vode i ribe za stotine hiljada ljudi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Ada Ciganlija uskoro postaje zasticeni predeo izuzetnih odlika

Ada Ciganlija uskoro postaje zaštićeni predeo izuzetnih odlika

15 августа 2022 - Ada Ciganlija, omiljeno izletište beograđana i oaza biodiverziteta u samom gradskom jezgru, uskoro bi mogla biti stavljena pod zaštitu

ekolosko pravo regionalni centar

Za šest decenija smanjila se površina šuma po glavi stanovnika za 60 procenata

11 августа 2022 - Tokom proteklih 60 godina, u svetu je nestalo 80 miliona hektara šume što je površina...

IUCN Crvena lista 2022a

Objavljena ažurirana Crvena lista ugroženih vrsta za 2022. godinu

26 јула 2022 - Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je ažurirane podatke IUCN Crvene liste ugroženih vrsta™,...

Papa Franja odlcuno deluju tacke pucanja klimatskim promenama

Papa Franja: Svi moraju odlučno da deluju, jer dolazimo do tačke pucanja u klimatskim promenama

22 јула 2022 - Papa Franja je pozvao države sveta da zajedno rade na primeni Pariskog sporazuma, upozoravajući da je tačka pucanja blizu