Šansa za investitore u solar: mapirano 100 najboljih lokacija

Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conservancy (TNC) je sa širom grupom lokalnih partnera realizovala projekat ‘Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije’. Zahvaljujući ovom projektu, mapirano je 100 najpogodnijih lokacija za investiranje u solarne elektrane. Pored želje da ovaj poduhvat omogući brži razvoj fotonaponskih postrojenja, on je osigurao da implementacija ne utiče štetno na područja vredne prirode i prostor od velike važnosti za život i aktivnosti ljudi.

Balkan Green Energy News je razgovarao sa članovima projektnog tima o značaju projekta za održivi razvoj solara i obnovljivih izvora u Srbiji i o izvođenju.

Pored pozitivnih efekata, solarne elektrane mogu u nekim slučajevima imati negativan uticaj na životnu sredinu, što u velikoj meri zavisi od planiranja njihovog razmeštaja u prostoru, kapaciteta i vrste panela, rekao je Dejan Doljak, naučni saradnik Geografskog instituta Jovan Cvijić Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ilija Batas Bjelić, energetski modeler u okviru projektnog tima i naučni saradnik sa Instituta tehničkih nauka SANU, kaže da se dosadašnje iskustvo Srbije u planiranju prostornog razmeštaja solarnih elektrana uglavnom oslanjalo na podatke o raspodeli energije sunčevog zračenja na horizontalnu površinu, uz malo ili nikakvo sagledavanje drugih faktora koji utiču na optimalno pozicioniranje ovih sistema.

Za izgradnju solarnih elektrana je neophodno aktivno partnerstvo i saradnja sa lokalnim zajednicama

Projekat ‘Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije’ prepoznao je činjenicu da je za prostorno razmeštanje solarnih elektrana neophodno aktivno partnerstvo i saradnja sa lokalnim zajednicama, kao i uvažavanje mišljenja stručne javnosti kako bi se postigla održiva i inkluzivna energetska tranzicija.

„Neuključivanje lokalne zajednice u donošenje ključnih odluka o izgradnje vetroparkova i solarnih elektrana može da izazove nezadovoljstvo i otpor prema uvođenju obnovljivih izvora energije, pa i pokretanje sudskih postupaka, čime se značajno usporava napredak ka održivom energetskom sistemu“, ističe Dr Maja Pupovac, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i ekspertkinja na projektu zadužena za analizu društvenih uticaja solarnih elektrana.

Iz ovih razloga, projekat je uključio lokalne aktere kroz tri regionalne radionice u Novom Sadu, Zlatiboru i Nišu kao i stručnu javnost, kako bi se pronašla najbolja rešenja za optimalno korišćenje resursa – za minimiziranje negativnih uticaja na životnu sredinu i uz uvažavanje potreba, vrednosti i interesa lokalnih zajednica i prostora na kojem žive. Takođe, projekat je uzeo u obzir interes investitora, odnosno postizanje visokih performansi uz minimalne troškove.

„Konsultujući lokalne aktere, ovaj projekat ostao je dosledan principima transparentnosti i demokratičnosti, što omogućava jačanje poverenja između investitora i lokalnog stanovništva, ali i doprinosi dugoročnoj podršci za razvoj održivih energetskih rešenja koja su usklađena s lokalnim interesima i potrebama“, zaključuje Pupovac.

Projektni tim je okupio grupu domaćih stručnjaka koja je bila zadužena za peer review metodologije i mapa – kontrolu, ocenu i analizu rešenja i rezultata kako bi se pružio sveobuhvatan pregled, identifikovali potencijalni problemi i poboljšao proces planiranja.

Projekat je ponudio investicione šanse umesto sukoba

Ilija Batas Bjelić kaže da su za izradu projekta korišćeni javno dostupni podaci, podaci relevantnih domaćih zavoda kao i softverski alati po uzoru na rezultate koje je pre toga ostvario TNC-ov globalni tim.

„Metodologija projekta počiva na dva nezavisna koraka, koja reprezentuju dva potencijalno sukobljena interesa: (1) pronalaženje najboljih lokacija u smislu prinosa iz ugla ekonomske logike (interesa) i investitora, (2) pronalaženje lokacija koje je potrebno zaštititi od upotrebe u smislu životne sredine, poljoprivrede i kulturno-istorijskih, dakle interesa koji nadvladavaju proizvodnju električne energije“, objasnio je Batas Bjelić.

„Projektom su utvrđeni kriterijumi i trenutno javno dostupni podaci koji se mogu koristiti za izbor potencijalnih lokacija za razvoj fotonaponskih elektrana; omogućeno je preciznije utvrđivanje potencijala za korišćenje solarne energije; i stvoreni su prostorno egzaktniji uslovi za usmeravanje investicija i podsticajnih mera za razvoj solarnih fotonaponskih elektrana“, izjavio je Dejan Doljak.

Očekuje se da u Srbiji velik broj privatnih investitora pokrene projekte proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. U tom slučaju, rezultat projekta, ali i logika u izboru najboljih lokacija, može im značajno olakšati posao, poslužiti kao prva informacija o pogodnim lokacijama i uštedeti vreme.

Najvažnija komponenta ovog projekta je fleksibilnost koncipiranog modela za izbor optimalnih lokacija

„Najvažnija komponenta ovog projekta je fleksibilnost koncipiranog modela za izbor optimalnih lokacija. Na taj način, ponuđenih 100 lokacija (krajnji rezultat projekta) nisu striktno definisane u prostoru, već se njihov prostorni raspored može promeniti shodno novonastalim okolnostima (promena prostornog obuhvata, aktivnija saradnja sa javnim institucijama, uključivanje drugih aktera u proces planiranja, pristup novim/kvalitetnijim podacima, uključivanje novih razvojnih projekata i drugih potencijalnih konflikata u prostoru itd)“, dodaje Doljak.

Većom saradnjom među akterima moguće je ostvariti i konkretnije rezultate u pogledu nacionalnog klimatskog i energetskog planiranja koji bi ako ne u ambicijama, makar u tehničkoj izvedbi išli korak dalje ispred regiona i pokazali stvarni iskorak Srbije u zelenoj agendi, rekli su članovi tima.

“Nama je projekat povratio poverenje u korišćenje najnovijih tehnologija za ubrzani napredak i razvoj Srbije”, zaključuje Batas Bjelić.