Intervju

Šansa za investitore u solar: mapirano 100 najboljih lokacija

Foto: Freepik

Objavljeno

11.10.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

11.10.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conservancy (TNC) je sa širom grupom lokalnih partnera realizovala projekat ‘Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije’. Zahvaljujući ovom projektu, mapirano je 100 najpogodnijih lokacija za investiranje u solarne elektrane. Pored želje da ovaj poduhvat omogući brži razvoj fotonaponskih postrojenja, on je osigurao da implementacija ne utiče štetno na područja vredne prirode i prostor od velike važnosti za život i aktivnosti ljudi.

Balkan Green Energy News je razgovarao sa članovima projektnog tima o značaju projekta za održivi razvoj solara i obnovljivih izvora u Srbiji i o izvođenju.

Pored pozitivnih efekata, solarne elektrane mogu u nekim slučajevima imati negativan uticaj na životnu sredinu, što u velikoj meri zavisi od planiranja njihovog razmeštaja u prostoru, kapaciteta i vrste panela, rekao je Dejan Doljak, naučni saradnik Geografskog instituta Jovan Cvijić Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ilija Batas Bjelić, energetski modeler u okviru projektnog tima i naučni saradnik sa Instituta tehničkih nauka SANU, kaže da se dosadašnje iskustvo Srbije u planiranju prostornog razmeštaja solarnih elektrana uglavnom oslanjalo na podatke o raspodeli energije sunčevog zračenja na horizontalnu površinu, uz malo ili nikakvo sagledavanje drugih faktora koji utiču na optimalno pozicioniranje ovih sistema.

Za izgradnju solarnih elektrana je neophodno aktivno partnerstvo i saradnja sa lokalnim zajednicama

Projekat ‘Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije’ prepoznao je činjenicu da je za prostorno razmeštanje solarnih elektrana neophodno aktivno partnerstvo i saradnja sa lokalnim zajednicama, kao i uvažavanje mišljenja stručne javnosti kako bi se postigla održiva i inkluzivna energetska tranzicija.

„Neuključivanje lokalne zajednice u donošenje ključnih odluka o izgradnje vetroparkova i solarnih elektrana može da izazove nezadovoljstvo i otpor prema uvođenju obnovljivih izvora energije, pa i pokretanje sudskih postupaka, čime se značajno usporava napredak ka održivom energetskom sistemu“, ističe Dr Maja Pupovac, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i ekspertkinja na projektu zadužena za analizu društvenih uticaja solarnih elektrana.

Dr Maja Pupovac
Foto: Dr Maja Pupovac

Iz ovih razloga, projekat je uključio lokalne aktere kroz tri regionalne radionice u Novom Sadu, Zlatiboru i Nišu kao i stručnu javnost, kako bi se pronašla najbolja rešenja za optimalno korišćenje resursa – za minimiziranje negativnih uticaja na životnu sredinu i uz uvažavanje potreba, vrednosti i interesa lokalnih zajednica i prostora na kojem žive. Takođe, projekat je uzeo u obzir interes investitora, odnosno postizanje visokih performansi uz minimalne troškove.

„Konsultujući lokalne aktere, ovaj projekat ostao je dosledan principima transparentnosti i demokratičnosti, što omogućava jačanje poverenja između investitora i lokalnog stanovništva, ali i doprinosi dugoročnoj podršci za razvoj održivih energetskih rešenja koja su usklađena s lokalnim interesima i potrebama“, zaključuje Pupovac.

Projektni tim je okupio grupu domaćih stručnjaka koja je bila zadužena za peer review metodologije i mapa – kontrolu, ocenu i analizu rešenja i rezultata kako bi se pružio sveobuhvatan pregled, identifikovali potencijalni problemi i poboljšao proces planiranja.

Projekat je ponudio investicione šanse umesto sukoba

Ilija Batas Bjelić kaže da su za izradu projekta korišćeni javno dostupni podaci, podaci relevantnih domaćih zavoda kao i softverski alati po uzoru na rezultate koje je pre toga ostvario TNC-ov globalni tim.

„Metodologija projekta počiva na dva nezavisna koraka, koja reprezentuju dva potencijalno sukobljena interesa: (1) pronalaženje najboljih lokacija u smislu prinosa iz ugla ekonomske logike (interesa) i investitora, (2) pronalaženje lokacija koje je potrebno zaštititi od upotrebe u smislu životne sredine, poljoprivrede i kulturno-istorijskih, dakle interesa koji nadvladavaju proizvodnju električne energije“, objasnio je Batas Bjelić.

„Projektom su utvrđeni kriterijumi i trenutno javno dostupni podaci koji se mogu koristiti za izbor potencijalnih lokacija za razvoj fotonaponskih elektrana; omogućeno je preciznije utvrđivanje potencijala za korišćenje solarne energije; i stvoreni su prostorno egzaktniji uslovi za usmeravanje investicija i podsticajnih mera za razvoj solarnih fotonaponskih elektrana“, izjavio je Dejan Doljak.

Ilija-Batas-i-Dejan-Doljak-SANU-eksperti-na-projektu
Foto: Ilija Batas Bjelić i Dejan Doljak iz SANU, eksperti na projektu

Očekuje se da u Srbiji velik broj privatnih investitora pokrene projekte proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. U tom slučaju, rezultat projekta, ali i logika u izboru najboljih lokacija, može im značajno olakšati posao, poslužiti kao prva informacija o pogodnim lokacijama i uštedeti vreme.

Najvažnija komponenta ovog projekta je fleksibilnost koncipiranog modela za izbor optimalnih lokacija

„Najvažnija komponenta ovog projekta je fleksibilnost koncipiranog modela za izbor optimalnih lokacija. Na taj način, ponuđenih 100 lokacija (krajnji rezultat projekta) nisu striktno definisane u prostoru, već se njihov prostorni raspored može promeniti shodno novonastalim okolnostima (promena prostornog obuhvata, aktivnija saradnja sa javnim institucijama, uključivanje drugih aktera u proces planiranja, pristup novim/kvalitetnijim podacima, uključivanje novih razvojnih projekata i drugih potencijalnih konflikata u prostoru itd)“, dodaje Doljak.

Većom saradnjom među akterima moguće je ostvariti i konkretnije rezultate u pogledu nacionalnog klimatskog i energetskog planiranja koji bi ako ne u ambicijama, makar u tehničkoj izvedbi išli korak dalje ispred regiona i pokazali stvarni iskorak Srbije u zelenoj agendi, rekli su članovi tima.

“Nama je projekat povratio poverenje u korišćenje najnovijih tehnologija za ubrzani napredak i razvoj Srbije”, zaključuje Batas Bjelić.

Komentara: (1)
Miodrag / 15.10.2023.

Čestitke na ideji i timu koji je realizovao projekat.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Maja Halilović

Maja Halilović: Održivost kroz biodizajn

11. oktobar 2023. - Biodizajnerka Maja Halilović otpad pretvara u resurs i stvara inovativne, zdrave i ekološki prihvatljive materijale

Evropa sustici SAD u podrsci novom talasu investicija nuklearne elektrane

Evropa će sustići SAD u podršci novom talasu investicija u nuklearne elektrane

11. oktobar 2023. - Šefica Svetske nuklearne asocijacije Sama Bilbao i Leon požuruje donosioce odluka da uvere investitore da su projekti nuklearne energije isplativi

industriji vetra Proizvodaci vetroturbina EU izvlace iz krize

Proizvođači vetroturbina u EU izlaze iz krize

11. oktobar 2023. - Po mišljenju generalnog direktora asocijacije WindEurope Džajlsa Diksona, industrija vetra pred sobom ima još jednu godinu punu izazova, ali ti vetrovi menjaju pravac

Dr Till Barmeier, GIZ

Dr Till Barmeier iz GIZ-a: Naše inicijative u Srbiji podržavaju energetsku tranziciju i dekarbonizaciju

11. oktobar 2023. - U nastojanju da ubrza put Srbije ka održivoj i čistoj energetskoj budućnosti, Nemačka razvojna saradnja u Srbiji aktivno sprovodi inicijative za promociju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti