U fokusu

Moć Sunca: od zagrejane planete do svetlije budućnosti

Igor Vejnović

Foto: Igor Vejnović, The Nature Conservancy

Objavljeno

27.07.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.07.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Autor: Igor Vejnović, The Nature Conservancy 

Mapa 100 održivih lokacija gde bi se proizvodnjom solarne energije zadovoljilo 10% godišnje potrošnje struje u domaćinstvima

Srbija se trenutno suočava sa važnom odlukom, a to je kako će izgledati njena energetska i klimatska budućnost, kao i da li će napraviti hrabar korak ka dekarbonizaciji, doprinoseći tako ambicioznom cilju dostizanja ugljenično neutralne ekonomije na Balkanu. Da bi to postigla, Srbija će morati pametno opredeliti zemljište koje se može koristiti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pretežno solara i vetra.

Trenutni napori na reformi i restrukturiranju energetskog sektora zavisnog od fosilnih goriva, treba da idu ruku pod ruku sa prostornim planiranjem proizvodnje električne energije kako bi se izbegle posledice klimatskih promena, a da se pritom ne ugroze drugi strateški sektori kao što su poljoprivreda, turizam ili prirodna dobra kao što su zaštićena područja ili sam biodiverzitet. Lek ne sme biti gori od bolesti.

MT-KOMEKS, Srbija
Foto: MT-KOMEKS, Srbija, Solaris solarna elektrana
Površina koju zauzima solarna elektrana udvostručuje se kao pašnjak za ispašu ovaca, smanjujući ukupnu upotrebu prostora.

Pišem ovo pod klima uređajem dok temperatura na Balkanu dostiže 40°C. Bez odgovarajućih akcija vezanih za klimu, suočavaćemo se sve češće sa vremenskim nepogodama, kao što su talasi vrućine, suše, požari, ekstremne padavine i poplave. Slatkovodni ekosistemi su posebno ranjivi na ove klimatske šokove. Ekstremni vremenski uslovi ne dođu i jednostavno odu, već za sobom ostavljaju veliku štetu, to su nedavno pokazale junske poplave koje su dovele 56 opština širom Srbije do vanrednog stanja.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) na javnoj raspravi

Jedan od načina da se obezbedi dovoljno zemljišta je sprovođenje multisektorskog i strateškog planiranja energetike u prostoru, uzimajući u obzir i druge prioritete koje zemlje imaju, kao što su prehrambena bezbednost ili razvoj turizma. Srećom, Srbija ima alat za to – kao potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici, Srbija je u obavezi da izradi i usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), koji služi kao ključni instrument za prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Ciljevi, mere i politike navedene u ovim integrisanim planovima treba da odrede put ka ugljeničnoj neutralnosti.

Ministarstvo rudarstva i energetike započelo je izradu INEKP-a u aprilu 2021. godine, koji obuhvata period do 2030. sa projekcijama do 2050. Uvidom u Nacrt dokumenta, koji je trenutno na javnoj raspravi do 28. jula, prepoznajem neke pozitivne znakove. Na primer, mera MP_D25 za „ažuriranje, pojednostavljivanje i optimizaciju okvira za prostorno planiranje“ koja je ključna za usklađivanje energetike sa drugim korisnicima prostora.

Ukoliko ova mera preživi do konačne verzije dokumenta, mogla bi biti temelj za određivanje  područja ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji, kao zona sa visokim energetskim prinosom, ali niskim uticajem na životnu sredinu i društvo, gde bi postupak dobijanja dozvola mogao biti pojednostavljen i ubrzan. Područja ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije (Renewables Acceleration Areas) trenutno se testiraju u zemljama Evropske unije kao deo inicijative RePowerEU, vodeće inicijative EU za podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije i odustajanje od uvoza fosilnih goriva. Organizacija The Nature Conservancy trenutno pomaže Hrvatskoj da identifikuje takva područja. Srbija u ovom kontekstu ne treba da zaostaje.

Trenutna verzija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) predviđa povećanje udela obnovljivih izvora energije od 33.6% do 2030. Međutim, čini se da postoji određena rezervisanost jer ova odluka ne prati odluku Ministarskog saveta Energetske zajednice, koji postavlja nacionalni cilj za Srbiju od 40.7% u pogledu povećanja udela obnovljivih izvora energije.

Činjenica da postoji prostor za povećanje udela obnovljivih izvora energije potvrđuje podatak koji pokazuje da je trenutna ukupna proizvodnja energije iz solarnih fotonaponskih sistema u Srbiji samo 0.04%. INEKP predviđa povećanje udela solarnih izvora energije do 2030. godine na 1.73 GW u najambicioznijem scenariju. S obzirom da je potencijal za obnovljive izvore energije u Srbiji izmeren u desetinama gigavata (GW), i da trenutni interes projektanata iznosi do 10.3 GW predloženih projekata obnovljivih izvora energije, ovaj cilj izgleda skroman u svojim težnjama.

100 najboljih lokacija za solarne elektrane moglo bi da obezbedi 1GW energije

Kako bismo doprineli ubrzanju razvoja obnovljivih izvora energije, konkretno solarnih fotonaponskih elektrana, The Nature Conservancy, zajedno sa širom grupom lokalnih partnera, je pokrenuo projekat „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“. Pored želje da projekat omogući brži razvoj, njegov zadatak je bio da osigura da implementacija ne utiče na područja vredne prirode i prostor od velike važnosti za život i aktivnosti ljudi.

MT-KOMEX, Serbia
Foto: MT-KOMEX, Srbija, DeLAsol solarna elektrana
Sa instalisanim kapacitetom od 9,9 MV, solarna elektrana DeLAsol služi kao dobra ilustracija kako bi 100 lokacija odabranih u studiji izgledalo kada bi se razvile.

Studija, za koju su metodologiju izradili domaći stručnjaci uz iskustva The Nature Conservancy, istraživala je sukobe i potencijal za razvoj solarnih fotonaponskih sistema. Rezultat studije je karta koja kombinuje oba aspekta (Karta 1), kao i selekcija 100 najboljih lokacija za razvoj solarnih sistema prema oba kriterijuma (Karta 2), sa procenjenom instalisanom snagom od 10 MW svaka.

Mapa 1: Pogodnost za razvoj solarne FN energije u Srbiji (razvojni naspram konfliktnog potencijala)
Mapa 1: Pogodnost za razvoj solarne FN energije u Srbiji (razvojni naspram konfliktnog potencijala)
Mapa 2: 100 najboljih lokacija za razvoj solarne FN energije u Srbiji
Mapa 2: 100 najboljih lokacija za razvoj solarne FN energije u Srbiji

Kako bi se osigurao ravnomeran regionalni razvoj, studija je odabrala četiri najbolje lokacije u 25 regiona širom Srbije kako bi solarni sistemi bili ravnomerno raspoređeni. Ukoliko bi se ove lokacije koristile za proizvodnju električne energije pomoću solarnih fotonaponskih ćelija, električna energija proizvedena na ovaj način bi podmirila oko 10% ukupne potrošnje struje u domaćinstvima Srbije.

ikonografik

Održiva budućnost zahteva odlučnost

Vlada Srbije je usvojila uredbu za izbor strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje solarnih elektrana snage 1 GW i najmanje 200 MW baterijskog skladištenja. Ova studija pruža alat donosiocima odluka na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, nezavisnim stručnim institucijama, investitorima i stručnoj zajednici, koji omogućava najbolje moguće pozicioniranje solarnih elektrana.

Naša studija je pokazala da Srbija ima veliki potencijal za razvoj održivijeg energetskog sistema. Kroz saradnju sa različitim institucijama i disciplinama, dokazali smo da postoji znanje, iskustvo i volja da se uhvatimo u koštac sa ovim kompleksnim pitanjem. Takođe, nadamo se da će Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, čije se usvajanje očekuje u septembru, podržati ambicioznije scenarije za razvoj obnovljivih izvora energije, zadržati one politike i mere koje idu u korak sa velikom potražnju od strane projektanata, i jasno utvrditi datum za prelazak Srbije na neutralnost u pogledu emisija ugljenika.

Foto: Markus Spiske, Unsplash
Foto: Markus Spiske, Unsplash
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Svetski dan vetra

Svetski dan vetra 2024: Otkrijte ko sve radi u sektoru vetra

27. jul 2023. - Svetski dan vetra obeležava se 15. juna i služi da nas podseti na snagu i mogućnosti korišćenja energije vetra, koja može da preoblikuje naše energetske sisteme, dekarbonizuje ekonomije i podstakne rast

Milos Mladenovic, SEEPEX, energetska tranzicija

Ideje D&G kao odgovor na izazove energetske tranzicije ili kako smo zavoleli Bodrijara

27. jul 2023. - O evropskom tržištu električne energije nakon okončanja energetske krize, ali i o uzrocima krize, daljim tendencijama razvoja tržišta energije i globalne ekonomije, razgovarali smo sa direktorom SEEPEX -a Milošem Mladenovićem

hrvatska cena prikljucka elektrane oieh ivo milatic pula

Hrvatska konačno dobija odluku koju čekaju projekti vredni milijardu evra

27. jul 2023. - Do 2030. Ivo Milatić očekuje da od 10,5 GW ukupnog kapaciteta za proizvodnju električne energije osam gigavata budu obnovljivi izvori

evropa baterije skladistenje energije rekord

Baterije za skladištenje energije iz solara duplirane treću godinu zaredom

27. jul 2023. - Evropska unija instalirala je 17,2 GWh novih  baterijskih sistema za skladištenje energije (eng. BESS) iz solarnih elektrana u 2023.