Rio Tintova ćerka firma u Srbiji najavila je da će nastaviti s otkupom zemljišta i traženjem dozvola za rudnik litijuma nakon što je kompanija odredila 2,4 milijarde dolara za njegovu izgradnju, bez obzira na to što studije izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu nisu završene.
Motivisan jakim rastom potražnje za litijum-jonskim baterijama, Rio Tinto je otkrio da namerava da učini Srbiju jednim od glavnih proizvođača alkalnog metala od kojeg se prave. Taj anglo-australijski rudarski gigant je saopštio da će uložiti još 2,4 milijarde dolara da bi omogućio podzemnu eksploataciju i podizanje postrojenja za preradu jedinstvene rude jadarita kod Loznice.
Početak proizvodnje je predviđen za pet godina, a za godišnji učinak je zacrtano da 2029. dostigne 58.000 tona litijum-karbonata, za šta Rio Tinto navodi da će ga smestiti među prvih deset svetskih igrača u sektoru te sirovine. Na poslednjoj prezentaciji u Beogradu, predstavnice i predstavnici kompanije su saopštili da će cilj od 160.000 tona borne kiseline godišnje učiniti ovu zemlju trećom na planeti u oblasti borata, gde bi zaostajala samo za Sjedinjenim Državama i Turskom.
Kompleks u Loznici bi tako, u punom kapacitetu, isporučivao 255.000 tona natrijum-sulfata godišnje.
Najrazvijeniji projekat podzemnog vađenja litijuma u Jugoistočnoj Evropi
Rio Tinto je dodao da planira da tokom četrdesetogodišnjeg životnog veka rudnika proizvede 2,3 miliona tona litijum-karbonata. Rečena investiciona odluka je njegov dosad najveći ulazak u posao s rudama od kojih se dobija materijal za baterije za električna vozila i potrošačku elektroniku.
Jadarit je otkriven u Srbiji 2001. godine, a ovaj igrač najteže kategorije u domenu svetskog rudarstva sve vreme analizira mogućnosti za početak eksploatacije. Ovo je za sada jedini razvijeni projekat u celom pojasu litijuma što se pruža Balkanom. Vlada u Beogradu je odobrila još niz drugih dozvola za istraživanje.
Meštani i zaštitnici životne sredine su poslednjih par godina pojačali otpor tom planu, pozivajući se na zdravstvene rizike, toksične izlive iz istraživačkih bušotina kao i kršenje propisa. Kompaniju optužuju za sakrivanje informacija. Zamišljeni rudnik bi raselio više sela.
Kapitalna ulaganja u poduhvat koji nema dozvole
Rudarske kompanije obično prvo prikupe sve potrebne dozvole pre nego što pređu u fazu izgradnje, ali Rio Tinto je svojih 2,4 milijarde dolara odredio pre završetka studija izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu. Kritičari spekulišu da je reč o nezvaničnom dogovoru s vlastima iza zatvorenih vrata.
Jedan nedavni novinski izveštaj ukazao je na tajne pregovore o proširenju kapaciteta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je ranije da će kompanija zaključno sa 2021. uložiti ukupno 450 miliona dolara.
Borati se mogu upotrebiti za solarne panele i vetroturbine
Generalna direktorka firme Rio Sava Exploration Vesna Prodanović (na slici u sredini) izjavila je da će ta Rio Tintova podružnica nastaviti da radi na prikupljanju dozvola i otkupu zemljišta, objasnivši da je po zakonu u Srbiji neophodno posedovati zemlju da bi rudnik mogao početi da se gradi. Naglasila je ulogu litijuma u energetskoj tranziciji i projektima zelene energije. Pored toga, borati mogu da se koriste u pravljenju solarnih ploča i vetroturbina.
Po rečima Prodanovićeve, u Loznici može da se dobija litijum-karbonat kvaliteta dovoljnog za direktnu proizvodnju sistema litijum-jonskih baterija, što je retkost u svetu. Rio Tinto tvrdi da bi ga ovaj projekat učinio najvećim snabdevačem litijumom u Evropi za narednih barem 15 godina. Saopštio je i da bi u fazi izgradnje angažovao 2.100 ljudi, a da bi mu za redovne operacije trebalo hiljadu zaposlenih.
Rio Tinto u Srbiji može da proizvede dovoljno litijuma za milion električnih vozila godišnje
Generalni direktor rudarske multinacionalke Jakob Stausholm izjavio je da bi projekat Jadar mogao da obezbedi dovoljno litijuma za opremanje više od jednog miliona električnih vozila godišnje i da bi troškovi proizvodnje bora i litijuma bili u najnižem kvartilu, najnižoj četvrtini raspona.
Taj „moderan podzemni rudnik“ na 700 metara ispod površine zemlje koristiće isključivo električna vozila, istakla je Prodanović. Ona je zamolila za još par meseci strpljenja, dok se ne objavi studija o uticaju na životnu sredinu i stavi na javnu raspravu. Napomenula je da će tada postati jasna sva tehnička rešenja. Kompanija ostaje pri proceni da izgradnja može da počne sledeće godine.
Prodanović: Veći deo zemlje na potencijalnoj lokaciji za rudnik nalazi se u trećoj i četvrtoj kategoriji, što znači da se ne koristi ili je pokrivena šumom
Prostor se prostire na 400 hektara. Poričući tvrdnje aktivista i aktivistkinja da bi rudarski projekat uništio poljoprivrednu delatnost u tom području, šefica Rio Save odgovara da je većina zemljišta u trećoj i četvrtoj kategoriji, što znači da se ne koristi ili je pokrivena šumom. Firma je pozvala vlasnike da joj direktno prodaju svoje nekretnine i da tako iskoriste beneficije iz njenog programa.
Rio Tintova zavisna kompanija u Srbiji navela je na događaju da je poslala ponude za 64 odsto zemljišta i 77 procenata građevinskih objekata na području planiranom za rudnik, uz tvrdnju da ih je prihvatilo 98 odsto vlasnika. Ostale parcele i nekretnine imaju nerešena vlasnička pitanja ili vlasnici nisu poznati, kažu u korporaciji. Po njenom viđenju situacije, ljudima koji ne žele da prodaju sledi eksproprijacija. Rio Sava je podvukao da želi da spusti udeo takvih parcela na ispod deset procenata.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.