Električna energija

Raspisan poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za izgradnju i finansiranje HE Dabar instalisane snage 160 MW

Raspisan poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za izgradnju i finansiranje HE Dabar instalisane snage 160 MW

Foto: HET

Objavljeno

02.07.2018.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

02.07.2018.

Komentari

0

Podeli

Hidroelektrana Dabar, preduzeće koje posluje u sastavu Hidroelektrana na Trebišnjici (HET), je raspisalo javni poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti za ugovor za izgradnju HE Dabar instalisane snage 160 MW po sistemu “ključ u ruke”/EPC.

Procenjena vrednost projekta izgradnje i finansiranja preostalih objekata HE Dabar je oko 200 miliona evra, navodi se u pozivu koji je na svojoj internet prezentaciji objavio HET, zavisno društvo Elektroprivrede Republike Srpske (ERS).

Preferirani finansijski model bi podrazumevao da budući projektni partner preduzeća Hidroelektrana Dabar obezbedi kredit za najmanje 85% vrednosti ugovora za izgradnju uz garanciju vlade Republike Srpske. Otplata kredita bi bila u novcu ili električnoj energiji tokom perioda od 15 godina, uz grejs period od četiri godine. Kamatna stopa bi bila oko 3%.

Preduzeće Hidroelektrana Dabar, koje bi finansiralo ostatak vrednosti ugovora iz sopstvenih izvora, bi bila vlasnik 100% hidroelektrane na reci Trebišnjici. Hidroelektrana Dabar je već izvela pripremne radove za projekat.

Rok za dostavljanje izjava o zainteresovanosti je 20. jul, a budući projektni partner bi imao četiri godine da završi izgradnju hidroelektrane.

HE Dabar, koja je deo šireg projekta hidroelektrana sistema Gornji horizonti, bi povećala bilans proizvodnje HET-a za oko 50%.

Ilija Tamindžija, izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove HET-a, je rekao agenciji Srna da su tri kineske kompanije i jedna kompanija iz Evrope do sad bile zainteresovane za projekat izgradnje i finansiranja preostalih objekata HE Dabar.

Očekuje se da uskoro bude raspisan javni poziv za izgradnju HE Buk Bijela

Petar Đokić, ministar energetike Republike Srpske, je nedavno izjavio da očekuje da ERS uskoro raspiše javni poziv za izgradnju HE Buk Bijela na reci Drini po sistemu “ključ u ruke”, kao i da smatra da bi radovi trebalo da počnu do kraja godine, javila je Fena.

Đokić je ranije izjavio da bi projekat izgradnje HE Buk Bijela instalisane snage 93,52 MW imao procenjenu vrednost od oko 200 miliona evra.

Đokić je rekao da će kineske kompanije biti partneri u izvođenju radova, kao i u finansiranju putem kineskih banaka, ali da će hidroelektrana biti u potpunosti u vlasništvu Republike Srpske.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Solarne-elektrane-industrijskim-zonama-Severnoj-Makedoniji-fabrike-izvoze-EU

Solarne elektrane u industrijskim zonama u Severnoj Makedoniji za fabrike koje izvoze u EU

2. jul 2018. - Solarne elektrane u industrijskim zonama u Severnoj Makedoniji snabdevaće fabrike koje izvoze u EU, pa neće morati da plaćaju CBAM na struju.

Restrikcije proizvodnje rekordno niske cene ugrozavaju investicije zelenu energiju u Grckoj Spaniji

Restrikcije proizvodnje, rekordno niske cene ugrožavaju investicije u zelenu energiju u Grčkoj, Španiji

2. jul 2018. - Investitori u zelene elektrane potcenili su efekat ograničavanja proizvodnje i pad cena, pa u Grčkoj i Španiji prete bankrotstva

hrvatska spremnici baterije subvencije damir habijan

Hrvatska spremila 500 miliona evra za instaliranje baterija

2. jul 2018. - Zahvaljujući Nacionalnom programu za oporavak i otpornost (NPOO) i planu Evropske komisije REPowerEU Hrvatska je dobila 1,6 milijardi evra

severna makedonija berza elektricne energije memo spajanje sa eu brisel

Severna Makedonija 2026. očekuje prvo spajanje berzi električne energije sa nekom od članica EU

2. jul 2018. - U Evropskom parlamentu održan je Forum za integraciju tržišta električne energije na kojem su učestvovali predstavnici Zapadnog Balkana