Produžavanjem važenja fid-in tarifa rizikujemo okretanje javnosti protiv obnovljive energije

Autor: Pippa Gallop, Research Coordinator, CEE Bankwatch Network

Jedan od glavnih faktora koji pokreću kontroverzni hidroenergetski bum na Zapadnom Balkanu je dostupnost fid-in tarifa, koje pružaju investitorima gotovo siguran višegodišnji prihod. Cilj ove mere je bilo podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije, ali je većina zemalja podržala značajno više hidroenergije od energije vetra i sunca do sada.

To je rezultiralo ozbiljnom štetom po životnu sredinu – pogotovo u odnosu na skromnu količinu proizvedene električne energije – dok su dosad netaknute reke kao što su Ugar, Sana (u Bosni i Hercegovini), Jošanica, Vlasina (u Srbiji) Brajčinska i Tresonečka (u Makedoniji) oštećene i još mnogo reka je ugroženo.

Kritičarima ovakvog razvoja događaja se čini da plaćanje garantovane cene za proizvodnju električne energije – a često i veoma velikodušne cene, naročito za manje elektrane – izgleda kao čista prevara, posebno s obzirom na to da je hidroenergija već stara i isprobana tehnologija. Naslovi u štampi koji nagoveštavaju da oni bliski vlasti profitiraju dok su građani opljačkani su sve češći u čitavom regionu.

Fid-in tarife za hidroenergiju donose više troškova nego koristi

Prošle sedmice ekonomski analitičar Damir Miljević predstavio je procenu koju je naručio Centar za životnu sredinu i pokazao da trenutni sistem naknada za koncesije i podsticaje za male hidroelektrane već direktno proizvodi društvene i finansijske gubitke od preko 2 miliona evra godišnje. Ova brojka bi se udvostručila ako bi se odobrile subvencije za sve hidroelektrane koje su do sada prijavljene za tu meru državne pomoći.

Nova pravila EU o podsticanju obnovljivih izvora moraju se primenjivati i na Zapadnom Balkanu

Imajući sve ovo u vidu, zemlje EU u posljednjih nekoliko godina menjaju svoja pravila o podsticajima za obnovljivu energiju. Trend – sadržan u Smernicama o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energiju 2014-2020 (EEAG) i novoj Direktivi o obnovljivim izvorima energije – jeste plaćanje premija umesto fid-in tarifa. Ovim se osigurava da proizvođači barem moraju da se takmiče jedni s drugima da ponude nižu proizvodnu cenu kako bi imali pravo na podršku.

Zemlje Energetske zajednice (Zapadni Balkan plus Ukrajina, Moldavija i Gruzija) takođe moraju da se pridržavaju prava EU o konkurenciji, uključujući i EEAG, tako da bi trebalo da se prebace i na sistem aukcija i premija, kako bi se dobila veća vrednost za uloženi novac.

Ipak, sve pomenute zemlje za sada odugovlače.

Zemlje Zapadnog Balkana nastavljaju sa fid-in tarifama za hidroenergiju

Albanija predvodi u uvođenju aukcija za solarne i vetroleletkrane i nedavno je završila svoju prvu solarnu aukciju. Međutim, neobjašnjivo, ona nastavlja da nudi fid-in tarife za hidroenergiju do 15 MW. Ovo je posebno teško razumeti za zemlju koja ima problema sa nestabilnom proizvodnjom električne energije zbog svog potpunog oslanjanja na hidroenergiju.

Vlada Makedonije nedavno je objavila nacrte zakona o podsticajima za obnovljive izvore energije, koji predviđaju uvođenje aukcija i premija za vetroelektrane do 50 MW i solarinih elektrana sa instaliranim kapacitetom do 30 MW. Ali opet, fid-in tarife – bez aukcija – ostaju na snazi za hidroelektrane do 10 MW, vetroelektrane do 50 MW, i postrojenja na biomasu i biogas do 1 MW.

Vlada Srbije sledi isti trend, pa je krajem novembra 2018. produžila važenje Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električene energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije do kraja 2019. godine. Uredba je trebalo da istekne 31. decembra 2018. godine a kako nisu predložena nova pravila, odlaganje omogućava produženje roka investitorima sa tekućim projektima koji nisu uspeli osigurati fid-in tarife do sada.

Ovo odlaganje neće pomoći investitorima u sunčevu i energiju vetra jer su kvote do 2020. godine u Srbiji već dostignute. To će uglavnom pomoći investitorima u druge izvore energije, uključujući hidroenergiju, biomasu i biogas. Kontroverzni projekti kao što su hidroelektrane i spalionica otpada u Vinči će biti u mogućnosti da potpišu nove ugovore za fid-in tarife, dok su solarne i vetroelektrane “na ledu”.

Napuštanje fid-in tarifa je od suštinskog značaja za dobijanje javne podrške za energetsku tranziciju

Uvođenje aukcija i premija nije univerzalni lek i neće po sebi isključiti neodržive energetske projekte. Samo će dobra energetska politika, podvrgnuta rigoroznoj analizi i raspravi, zajedno sa dobro sprovedenim zakonodavstvom o životnoj sredini moći da dosegne taj cilj. Ali, uvođenje aukcija i premija bi moglo konačno dati solarnoj i energiji vetra šansu da se razvija, bez restriktivnih kvota i bez prenošenja prevelikih troškova na građane-potrošače.

Takođe bi trebalo da pomogne da se izbegne davanje subvencija nekim od kontroverznih investitora koji trenutno profitiraju od malih hidroelektrana, jer će preduzeća-promoteri projekata morati detaljnije, ozbiljnije i unapred analizirati izvodljivost hidorenegetskih projekata.

Nastavak dodeljivanja fid-in tarifa za neodržive oblike obnovljive energije, s druge strane, sigurno će se pokazati kontraproduktivnim. Građani plaćaju ceh i počinju da pokazuju nezadovoljstvo sa trenutnim sistemom garantovanog profita.

Odustajanje od fid-in tarifa za sve osim najmanjih projekata obnovljivih izvora energije zahteva političku hrabrost od političara koji su pod pritiskom investitora, ali to je korak koji se mora napraviti. Bez toga, svaka finansijska podrška obnovljivim tehnologijama će na kraju biti ugrožena – to je situacija koju ne možemo da priuštimo sebi ako želimo da se krećemo ka energetski efikasnom i održivom energetskom sistemu.