Pristup sredstvima iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan zavisi od ispunjavanja uslova

Slično grantovima i povoljnim kreditima iz Mehanizma za oporavak i otpornost za države članice EU, zemlje Zapadnog Balkana će morati da sprovedu fundamentalne reforme za pristup sredstvima iz novog Plana rasta od ukupno šest milijardi evra.

Evropska komisija je usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan. Saopštila je da je cilj davanje nekih od prednosti članstva ovom regionu i pre pridruživanja, jačanje privrednog rasta i brže približavanje Evropskoj uniji u socioekonomskom smislu. Zemlje korisnice će morati da pojačaju napore na polju reformi i investicija da bi mogle da pristupe paketu od dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde u povlašćenim kreditima.

Mehanizam za reforme i rast (RGF) je predložen za period od 2024. do kraja 2027. godine. Slično kao što države članice EU stiču pravo na uplatu sredstava iz Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF), zemlje Zapadnog Balkana će morati da ispune uslove za odobravanje grantova i jeftinih kredita.

Zapadnobalkanske zemlje će morati da predaju agende reformi, u kojima će biti navedeni uslovi za isplatu tranši svakih pola godine

Evropski parlament i Savet Evropske unije prvo treba da odobre paket. Vlade zemalja regiona će zatim pojedinačno moći da predaju svoje takozvane agende reformi, u kojima će zacrtati socioekonomske i fundamentalne reforme.

One će biti zasnovane na preporukama iz godišnjeg Paketa proširenja Evropske unije i nacionalnih programa ekonomskih reformi, saopšteno je. Državne vlasti će oko svojih agendi reformi morati da se konsultuju sa Evropskom komisijom, koja će ih ocenjivati i odobravati. Postupak je takav i sa nacionalnim planovima za oporavak i otpornost (NRRP), koje predlažu države članice.

Za Srbiju i Kosovo* postoji dodatan uslov – da budu konstruktivni u dijalogu pod okriljem EU o normalizaciji odnosa.

Fon der Lajen: Mere iz Plana rasta bi u narednih deset godina mogle da udvostruče privredu regiona

Mere iz Plana rasta bi u narednih deset godina mogle da udvostruče privredu regiona, smatra predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Kombinujući reforme i investicije, uskoro će Zapadnom Balkanu doneti koristi od ključnih oblasti našeg jedinstvenog tržišta uključujući slobodno kretanje robe, usluga i radnika i jedinstvenu zonu plaćanja u evrima, pa sve do saobraćaja, energetike i jedinstvenog digitalnog tržišta“, izjavila je.

Ekonomska integracija sa EU zavisi od prilagođavanja zemalja Zapadnog Balkana s pravilima jedinstvenog tržišta i istovremenog otvaranja određenih sektora i oblasti prema svim susedima u okviru zajedničkog regionalnog tržišta, stoji u objavi. Obuhvaćena je i integracija tržišta električne energije, uz mogućnost integracije tržišta drugih energenata, kao i dekarbonizacija tog sektora.

„Biće uzeta u obzir potreba za uvođenjem cene ugljenika ekvivalentne ceni ugljenika u Sistemu za trgovanje emisijama EU, ili primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, kako bi se od 2030. omogućilo kontinuirano uparivanje tržišta električne energije. To će biti učinjeno implementacijom postojećeg Ugovora o osnivanju Energetske zajednice“, objasnila je Evropska komisija.

Barem 37 odsto iznosa grantova mora da se uloži u klimatsku akciju

Plan je da tri milijarde evra iz kredita idu direktno u državne budžete. Preostale pozajmice, milijardu evra, i dve milijarde evra bespovratnih sredstava doći će preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) za projekte u sektorima saobraćaja, energetike, digitalizacije i obrazovanja i za razvoj veština. Barem 37 odsto iznosa grantova treba da doprinese klimatskim ciljevima, istaklo je izvršno telo EU.

Ukoliko neka zemlja Zapadnog Balkana ne ispuni određene obaveze, sredstva će biti preraspoređena ostalima

Tranše bi se isplaćivale dva puta godišnje. U slučaju da se neki uslov za isplatu ne ispuni do indikativnog roka navedenog u agendi reformi, komisija može da suspenduje deo sredstava ili sva sredstva vezana za taj uslov. Korisnik će imati godinu do dve dana da ispune uslove, nakon čega će suma narednih godina biti preraspoređena ostalima.

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji rekao je da se paket nadograđuje na Ekonomski i investicioni plan od 30 milijardi evra, objavljen 2020. godine.

„Sa ubrzavanjem implementacije fundamentalnih reformi, otvaraćemo svoje jedinstveno tržište prema Zapadnom Balkanu. To će smanjiti ekonomski disparitet između Evropske unije i naših partnera i pripremiti ih za konkurenciju na jedinstvenom tržištu EU, tako da od prvog trenutka imaju koristi od svog članstva u EU“, naglasio je.

Bruto domaći proizvod po stanovniku na Zapadnom Balkanu, gledano po paritetu kupovne moći, iznosi samo 30 do 50 procenata proseka u EU.