Životna sredina

Priboj postao član svetskog klimatskog pokreta Povelja gradonačelnika i najavio smanjenje emisija CO2 za 40 odsto

Priboj-postao-clan-svetskog-klimatskog-pokreta-Povelja-gradonacelnika-i-najavio-smanjenje-emisija-CO2-za-40-odsto

Slika: GIZ

Objavljeno

27.09.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

27.09.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Opština Priboj postala je članica mreže “Povelja grаdonаčelnikа”, koja okupljа više od 7.500 lokаlnih sаmouprаvа iz celog sveta, i najavila da namerava dа na svojoj teritoriji korišćenjem obnovljivih izvorа energije (OIE), prvenstveno biomase, i drugim merаmа energetske efikasnosti, do 2030. godine smаnji emisije gаsovа sа efektom stаklene bаšte zа više od 40 odsto, kao  da usvoji Akcioni plаn zа klimu i održivu energiju koji pokrivа period do 2030. godine.

“Povelja gradonačelnika”, najveći svetski pokret za lokalnu klimatsku i energetsku akciju, je kako je navedeno u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) potpisao predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović, a svečаnosti organizovanoj tom prilikom prisustvovali su predstavnici GIZ-a, Kancelarije za javna ulaganja, Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Ambаsаde Frаncuske, lokalnih samouprava.

Nova gradska toplana na biomasu biće gotova do 2020.

“Uspeh koji je na polju korišćenja izvora obnovljive energije u sistemu grejanja javnih zgrada ostvarila Opština Priboj prevazilazi lokalni značaj. Zahvaljujući naprednom razmišljanju i efikasnom pristupu predstavnika pribojske lokalne samouprave, dobili smo primer koji na nacionalnom novou možemo da promovišemo kao dokaz da nešto što smo do sada gledali samo na papiru kao savršeno iskustvo razvijenih zemalja, može da se realizuje i kod nas sa pozitivnim ishodom u svakom smislu – doprinosa gradskom budžetu, zdravlju građana i održivom razvoju lokalne privrede,” rekao je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za javna ulaganja.

Kancelarija pruža finansijsku podršku izgradnji nove kotlarnice kapaciteta 1,8 MW na drvnu sečku koja će snabdevati dve osnovne i dve srednje škole i ambulantu Doma zdravlja u Priboju.

Pre dve godine Opština Priboj je, iz sopstvenih sredstava, izgradila kotlarnicu kapaciteta 0,9 MW na pelet, koja toplotom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, kulturni centar i zgradu opštinske uprave.

Sada je završena i tehnička dokumentacija za novu gradsku toplanu na biomasu čija izgradnja bi, kako je rekao zamenik predsednika Opštine Priboj, Saša Vasilić, mogla da bude gotova 2020. godine.

“Tehničku podršku u tom projektu, kao i svim ostalim u ovoj oblasti, pruža nam GIZ u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje, a finansijsku za taj projekat Nemačka razvojna banka KfW. Mi smo svoj deo posla obavili, a sada sledi procedura oko finansijskog dela. Kako sada teku stvari, mislim da ćemo sa izradnjom početi na jesen 2019. godine,” objasnio je Vasilić.

Priboj-postao-clan-svetskog-klimatskog-pokreta-Povelja-gradonacelnika-i-najavio-smanjenje-emisija-CO2-za-40-odsto

Subvencije za obnavljanje stambenih zgrada u 2019.

On je i najavio da Opština Priboj trenutno radi na još jednom poduhvatu iz oblasti energetske efikasnosti.

U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, Skupština opštine će već u narednih nekoliko dana usvojiti podzakonske akte koji će omogućiti da se u budžetu za 2019. godinu izdvoje značajna sredstva za obnovu stambenih zgrada u skladu sa standardima energetske efikasnosti.

“Reč je o privatnim zgradama koje imaju skupštine stanara, a verujem da ćemo građanima moći da pomognemo sa iznosom do 80 odsto finansijskog udela u zameni stolarije i fasada,” najavio je Vasilić.

Stopama Priboja kreću Nova Varoš, Bajina Bašta i Prijepolje

Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor, rekao je da su u planiranju projekata u Priboju učestvovali partneri iz GIZ-a, čija je ekspertiza bila presudna u najrizičnijem delu – odabiru obnovljivog energenta kojim će biti zamenjena fosilna goriva, ali i stručnjaci Šumarskog fakulteta i Srbijašuma.

“Zahvaljujući takvom pristupu dobijeni su rezultati koji će ohrabriti druge, uskoro Novu Varoš, Bajinu Baštu i Prijepolje, da primene ovaj model,” ocenio je Lukić.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Slični članci

beogradski energetski forum 2025 sponzori

Sve je spremno za Beogradski energetski forum 2025 – dobro došli!

27. septembar 2018. - Beogradski energetski forum 2025. će 14. i 15. maja okupiti četiri stotine učesnika iz više od 30 zemalja regiona, Evrope i sveta

Severnomakedonski ESM kupce pepela termoelektrane na ugalj

Severnomakedonski ESM traži kupce pepela iz termoelektrane na ugalj

27. septembar 2018. - Pepeo od uglja iz kompleksa REK Bitola koristi se u građevinskoj industriji. Svaki od tri bloka generiše do dve tone dnevno kao nusproizvod.

Strategija upravljanja mineralnim i drugim geoloskim resursima u Srbiji

Novi izveštaj beleži posledice rudarskih aktivnosti na životnu sredinu u Srbiji

27. septembar 2018. - Nacrt izveštaja o uticaju buduće strategije Srbije za rudarstvo na životnu sredinu skreće pažnju na zagađivanje vazduha, vode i zemljišta

Beogradski energetski forum 2025 BEF 2025 ministri delegacija eu

Beogradski energetski forum 2025 – stižu visoke delegacije EU i zemalja Jugoistočne Evrope

27. septembar 2018. - Beogradski energetski forum 2025 imaće osam panela sa više od 50 govornika iz redova eminentnih energetskih eksperata i kompanija