Hrvatska smanjila emisije materija koje zagađuju vazduh 38 do 98 odsto

Ministarstvo zaštite okoline i zelene tranzicije pripremilo je informativni izveštaj o inventaru emisija zagađujućih materija u vazduhu za 2026. godinu, koji obuhvata razdoblje od 1990. do 2024. godine.

Dokument se priprema u skladu sa obavezama Hrvatske prema Konvenciji o dalekosežnom prekograničnom zagađenju vazduha (CLRTAP) i Direktivi (EU) 2016/2284 o nacionalnim obvezama smanjenja emisija (NECD).

Reč je o ključnom dokumentu za praćenje napretka u smanjenju zagađenja vazduha i planiranje novih mera.

Stroži ciljevi stupaju na snagu od 2030.

Najnoviji podaci potvrđuju dugoročan i značajan pad emisija većine zagađujucih materija u odnosu na 1990. i 2005. Ali, kako je istaklo Ministarstvo, i upozoravaju na sektore u kojima će ostvarenje strožih ciljeva do 2030. biti izazovno.

Stroži ciljevi koji stupaju na snagu od 2030.  otvaraju novo razdoblje izazova, smatra Ministarstvo.

Najveći rizik za njihovo ostvarenje predstavljaju poljoprivreda (NH3), kućna ložišta na čvrsta goriva (PM2,5) i drumski saobraćaj (NOx i NMHOS).

Najveći napredak ostvaren kod sumpor dioksida

Najveći napredak ostvaren je kod sumpor dioksid (SO2). U 2024. emisije su iznosile 4,6 kilotona, što predstavlja smanjenje od 92 odsto u odnosu na 2005, odnosno više od 97 odsto u odnosu na 1990.

Rezultat je posledica smanjenja sadržaja sumpora u gorivima, prelaska na prirodni gas i ugradnje sistema za odsumporavanje u energetskim postrojenjima.

Emisije azotnih oksida (NOx) u 2024. iznosile su 43,2 kilotone, što je 43 odsto manje nego 2005. Smanjenje je rezultat uvođenja trostepenog katalizatora, postupnog pooštravanja evropskih emisijskih normi (Evro 4, 5 i 6) i obnove voznog parka.

Međutim, drumski saobraćaj i dalje ostaje najveći pojedinačni izvor NOx emisija. Ministarstvo smatra da će ostvarenje obaveze smanjenja od 57 odsto od 2030. predstavljati izazov.

Emisije amonijaka smanjene 38 odsto

Kod nemetanskih isparljivih organskih jedinjenjs (NMHOS) emisije su u 2024. iznosile 44,9 kilotona, što je smanjenje od 51 odsto u odnosu na 2005. godinu. Regulacija u sektoru rastvarača, industrijskih procesa i skladištenja goriva značajno je pridonela tom padu.

Ipak, smanjenje od 2030. na dalje, zahtevaće strožu kontrolu manjih i difuznih izvora – posebno malih i srednjih preduzeća, kao i emisija povezanih sa saobraćajem i isparavanjem goriva.

Emisije amonijaka (NH3) u 2024. iznosile su 26 kilotona, što je 38 odsto manje nego 2005. Više od 90 odsto emisija potiče iz poljoprivrede, pre svega iz uzgoja stoke, korišćenja stajskog i mineralnih đubriva.

Obaveza smanjenja od 25 odsto od 2030. nadalje zahtevaće dodatne napore.

Sporiji tempo smanjenja emisija suspendovanih čestica

Emisije suspendovanih čestica PM2,5 u 2024. iznosile su 24,2 kilotone, što je 44 odsto manje nego 2005. Ipak, tempo smanjenja sporiji je nego kod SO₂ ili NMHOS, navodi se u izveštaju.

Glavni izvor i dalje je sagorevanje drvne biomase u domaćinstvima, dok dodatni doprinos dolazi iz drumskog saobraćaja i građevinskih aktivnosti.

Obaveza smanjenja od 55 odsto od 2030. nadalje predstavlja ozbiljan izazov ako se ne ubrza zamena starih peći i prelaz na čišće sisteme grejanja, poručilo je Ministarstvo.

Osim klasičnih zagađujućih materija, izveštaj beleži i značajna smanjenja teških metala i postojanih organskih zagađujućih materija.

Tri razloga za dugoročni silazni trend

Emisije olova smanjene su 98 odsto, najviše zbog zabrane olova u benzinu. Živa je smanjena 76 odsto, a kadmijum 36 odsto.

Emisije dioksina i furana smanjene su skoro 74 odsto, dok je heksaklorbenzen smanjen više od 95 odsto, uglavnom zbog zabrane određenih pesticida i prestanka pojedinih industrijskih procesa, pokazao je izveštaj.

Dugoročni silazni trend, kako je navelo Ministarstvo, primarno je rezultat regulatornih mera, tehnološkog napretka i usklađivanja sa evropskim standardima.