Preko 1,2 miliona ljudi zahteva zeleni oporavak EU od korona virusa

Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj urgira izvršne vlasti EU da u srce strategije prevazilaženja rušilačkog udarca oboljenja COVID-19 stave građane. Zastupnici u ogromnoj većini insistiraju na prilagođavanju nadolazećeg budžeta Evropskom zelenom planu. Više od 1,2 miliona ljudi je pre glasanja potpisalo peticiju organizacija za zaštitu životne sredine u kojoj traže najveći svetski program izdataka za zeleni oporavak i saniranje štete od pandemije virusa korona.

Koalicija Green 10 je saopštila da je dobila masovnu podršku za svoj predlog finansijske zaštite za „ljude i planetu“ u Evropskoj uniji i proširenja smelih ciljeva vezanih za klimu i životnu sredinu, u sklopu napora za uzdizanje posle poteškoća od zaraze bolešću COVID-19. Ti zaštitnici okoline su zahtev za zeleni oporavak, koji je potpisalo preko 1,2 miliona ljudi, uputili pred glasanje u Evropskom parlamentu o preuređenju privrede koju je opustošio korona virus.

Evroposlanici su zatim u rezoluciji naglasili da Evropska komisija mora sredstva za preokret da pridoda nastupajućem sedmogodišnjem budžetu, a ne da ga smanji. Vlasti u Briselu moraju da osnuju fond od dva biliona evra iz dugoročnih obveznica i da raspodele novac „kroz zajmove i, najviše, donacije, direktne uplate za investicije i kapital“, saopštio je Evropski parlament.

Green 10: EU i nacionalni lideri treba da urušavanje prevaziđu „solidarnošću, hrabrošću i inovacijama“, a ne da nastave da se ponašaju kao pre

Dokument je prošao sa 505 glasova za, 119 protiv i 69 uzdržanih. Članovi EP-a podvukli su da zeleni oporavak od pandemije korona virusa mora da ima snažnu socijalnu dimenziju i da mora da rešava socijalnu i ekonomsku nejednakost.

Zeleni plan je nedovoljan

Peticiju su organizovali European Environmental Bureau (EEB), BirdLife Europe, CAN Europe, CEE Bankwatch Network, Friends of the Earth Europe, Greenpeace European Unit, Health and Environment Alliance, Naturefriends International, Transport and Environment i WWF European Policy Office. Oni su poručili liderima EU i država članica da urušavanje prevaziđu „solidarnošću, hrabrošću i inovacijama“, a ne da nastave da rade što su i ranije, kao da se ništa nije desilo.

Potpisnici su pozvali na „pokretanje najvećeg programa zelenog ulaganja koji je svet video“, naveli su zaštitnici životne sredine i nevladine organizacije. Oni su kazali da je Evropski zeleni plan „dobar za početak, ali je daleko od dovoljnog“ za suočavanje sa zdravstvenom, ekonomskom i klimatskom krizom.

Nema pomoći za zagađivače

„Pojasnimo da on mora dati prioritet tragedijama koje su doživeli ljudi, pre nego onima koje su zadesile avio-prevoznike te automobilsku, industriju plastike i druge zagađivače. Pojasnimo da privredni oporavak ne sme ići nauštrb zdrave životne sredine: zagađenje čini virus korona smrtonosnijim. Ovaj sistem poput Maršalovog plana za suočavanje s ekonomskom krizom ne sme da ponovi greške u zaštiti od bankrotstava učinjene posle finansijske krize iz 2008: banke i korporacije ne treba da se spasavaju na štetu radnika i radnica, ljudi i planete“, napisali su u peticiji.

Banke i korporacije ne treba da se spasavaju na štetu radnika i radnica, ljudi i planete“ stoji u peticiji.

Stotine milijardi mora da se investira u renoviranje stambenih jedinica, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, vraćanje prirodnih staništa, jačanje javnog prevoza i mobilnosti bez ispuštanja štetnih gasova te razvoj zelenije poljoprivrede, navodi se u pozivu.

EU mora da do 2040. postane klimatski neutralna 

CAN Europe je saopštio da naučni dokazi i obaveze iz Pariskog sporazuma pokazuju da će Evropska unija morati da postavi ozbiljnije ciljeve i da najkasnije 2040. obori neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu.

Ujedinjene nacije su izračunale da bi za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa do 2030. godine godišnje emisije morale da se obaraju 7,6 odsto godišnje, dodala je ta organizacija. To znači da bi EU morala da svoj cilj za smanjenje ispuštanja štetnih gasova od nivoa iz 1990. pojača na 65% sa 40%.