Predstavljene preporuke za održivu budućnost sliva Drine na UNECE radionici

Kako Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Srbija, države u slivu reke Drine, mogu da privuku više investicija u integrisane investicione projekte (neksus projekte) i da podrže održivi razvoj vodnih i energetskih resursa reke Drine? Kako ove države da približe stavove da bi bolje iskoristile potencijale prekogranične i međusektorske saradnje?

Ovo su pitanja kojima se bavila radionica, održana ove nedelje u Beogradu, u organizaciji Ekonomske Komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) uz podršku Ministarstva životne sredine, kopna i mora Republike Italije.

UNECE radionica obezbedila je predstavnicima vlasti iz Srbije, Crne Gore i BiH, kao i predstavnicima elektroprivreda, organizacija civilnog društva i finansijskih institucija, platformu za dijalog o tome kako unaprediti prekograničnu saradnju među različitim sektorima, kao i monitoring i znanje o faktorima koji utiču na kvalitet vode i eroziju, ali i kako ostvariti bolju regulaciju protoka, kao i dijalog koji za cilj ima promociju investicija u obnovljive izvore energije.

Ivan Karić: Osim lepote Drine delimo i odgovornost

„Drina spada među naše najlepše reke i možemo se smatrati privilegovanim što živimo pored ovakvih prirodnih lepota. Najbolji način da ovaj naš zajednički prostor sačuvamo za sadašnjost i održivu budućnost je da kontinuirano unapređujemo zajedničku saradnju jer osim lepote, delimo i zajedničku odgovornost.“ – Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije

Diskusija se vodila oko dva glavna pitanja koja su odlučujuća za budući neksus voda-energetika-životna sredina u slivu reke Drine:

• Kako u slivu Drine bolje izbalansirati razvoj i održivost?
• Šta je neophodno za investicije od kojih korist imaju svi, i koje se mogu smatrati „neksus investicijama“?

Preporuke za održivost sliva Drine 

Predstavnici tri države iz sliva reke Drine razgovarali su i o preporukama koje su nastale u okviru nastavka UNECE neksus projekta za međusektorsku procenu sliva reke Drine (projekat se realizuje tokom 2018. i 2019. godine u okviru Konvencije o vodama i nastavak je projekta Ozelenjavanje ekonomskog razvoja na Zapadnom Balkanu kroz primenu neksus pristupa i identifikovanje prednosti prekogranične saradnje), koji ima za cilj da doprinese održivoj budućnosti reke, privreda ove tri države, kao i ljudi koji žive pored nje.

Među glavnim preporukama projekta su one koje se odnose na unapređenje razmene informacija da bi se postiglo održivo upravljanje Drinom. Podvlači se potreba za unapređenjem monitoringa kvaliteta voda, a takođe,  zahteva i bolja harmonizaciju rada institucija u čijoj nadležnosti je upravljanje vodama. Te informacije omogućiće efikasnije definisanje mera za borbu protiv zagađenja i ograničiti uticaj budućeg razvoja na životnu sredinu.

Ulaganja u zaštitu od erozije i bujica u slivu reke Drine procenjuju se na 113 miliona evra

Marina Babić Mladenović, izvršna direktorka Instituta za vode Jaroslav Černi, predstavila je rezultate detaljne studije o eroziji i sedimentaciji u slivu Drine. U studiji su predložene četiri mere: 1) razviti i ažurirati karte erozije za usmeravanje budućih aktivnosti, 2) primeniti i nadgledati mere za kontrolu erozije, 3) podići svest, promovisati i razmeniti dobre prakse, kao i 4) uspostaviti sistem praćenja sedimenta u slivu reke Drine.

Potrebna ulaganja u radove i mere zaštite od erozije i bujica u slivu reke Drine procenjuju se na 113 miliona evra, navela je ona.

Preporuke zemljama iz sliva za razvoj obnovljivih izvora energije

U odnosu na sektor energetike, projekat je nastojao da izdefiniše i uspostavi optimalniju regulaciju protoka, uzimajući u obzir ne samo proizvodnju električne energije iz hidroenergije, već i uticaj na životnu sredinu i na druge vidove korišćenja vode. Na reku Drinu stalno utiču erozija i sedimentacija, pa su bez sagledavanja čitavog sliva kod upravljanja rekom ugrožene efikasnost investicija u odbranu od poplava i proizvodnja električne energije.

Salvatore d’Anđelo: Italija podržava mehanizme koji donose regionalnu stabilnost

Integrisani pristup u upravljanju rekom Drinom obezbediće regionalnu sigurnost, stabilnost i održivi razvoj i Italija podržava mehanizme, poput Konvencije o vodama, koji omogućavaju da se ovo i ostvari.“ – Salvatore d’Angelo, Ministarstvo životne sredine, kopna i mora Republike Italije.

Projekat je dao preporuke pojedinačnim zemljama iz sliva kako da razvijaju kapacitete iz obnovljivih izvora energije, posebno energije vetra i solarne energije, a na osnovu ranije održanih dijaloga većeg broja zainteresovanih strana. Te preporuke ukazuju da se u nedovoljno iskorišćenoj međusektorskoj saradnji nalaze brojne mogućnosti, poput korišćenja otpadnih voda kao resursa.

Gradnja HE mora da obezbedi ne samo električnu energiju nego i zaštitu od poplava i navodnjavanje

Željko Ratković, rukovodilac Odeljenja za investicije Elektroprivrede Republike Srpske (ERS), naveo je da je ova kompanija uložila dosta novca u istraživanje hidroenergetskog potencijala Drine. Tako je u gornjem toku reke pripremljena gradnja tri hidroelektrane (HE) – Buk Bijela, Foča i Paunci u okviru projekta Gornja Drina, dok je za HE na srednjem toku pripremljena tehnička dokumentacija. U donjem toku Drine, kako je naveo, dešavaju se česte poplave, koje su samo u periodu 2010-2014. nanele štete od 180 miliona evra.

Zato je namera RS da gradnja HE obezbedi širi društveni interes, pa da se osim proizvodnje električne energije, obezbedi zaštita od poplava i voda za navodnjavanje, istakao je Ratković.

Projekat je „akcelerator“ razvoja 

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob i direktor Kancelarije izvršnog sekretara Komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Kire Ilioski, poželeli su dobrodošlicu učesnicima, ukazujući na ulogu projekta kao „akceleratora“ koji rešava prekogranične probleme u slivu reke Drine, promoviše investicije i podstiče integrisani pristup u skladu sa Agendom za održivi razvoj do 2030.

Ilioski je izjavio da se kroz regionalnu i prekograničnu saradnju, kao i međusektorsku saradnju, mnogo više može uraditi, a jasno je da se neka razmimoilaženja koja postoje između razvoja i životne sredine mogu savladati na obostranu korist.