Veliki broj umetnika, poput pisca Ljubivoja Ršumovića, likovnog umetnika Dejana Atanackovića, muzičara Zorana Kostića Caneta i Darka Rundeka, glumaca Svetlane Bojković, Jelisavete Seke Sablić, Anite Mančić, Petra Božovića, Ljubomira Bandovića, Dragana Jovanovića, karikaturiste Predraga Koraksića Coraxa najavio je dolazak na ekološki protest „Ustanak za opstanak – narod protiv Rio Tinta“. Umetnici su takođe pozvali građane da im se priključe u spasavanju šuma, reka, vode, vazduha i plodnog zemlišta od onih koji ih seku, zagađuju i otimaju.
Ekološki protest biće organizovan 11. septembra u Beogradu u Pionirskom parku. Inače, Ekološki ustanak je proglašen na protestu 10. aprila u Beogradu, kada se okupilo više hiljada građana.
„Jedan jedini zahtev imamo, a to je: Rio Tinto mrš iz Srbije!“, izjavio je ranije Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od osnivača pokreta Odbranimo reke Stare planine. Protest organizuje ovaj pokret zajedno sa više ekoloških organizacija iz svih delova Srbije.
Na skup dolaze meštani lozničkih, požeških, kragujevačkih, gornjomilanovačkih sela, u kojima se priprema gradnja rudnika i bušenja radi istraživanja litijuma
Na skupu će govoriti Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, Svetlana Bojković, Aleksandar Jovanović Ćuta, Petar Božović, Dragana Đorđević, doktor hemijskih nauka, Ljubomir Bandović, arhitekta Dragoljub Bakić, Anita Mančić, kao i predstavnici ekoloških organizacija.
Na protest dolaze i meštani sela Gornje Nedeljice iz okoline Loznice, gde kompanija Rio Tinto planira da izgradi rudnik jadarita, uprkos negodovanju građana, aktivista, meštana, ali i stručne javnosti, a podsetimo i da je peticiju protiv izgradnje rudnika potpisalo više od 130.000 građana.
Dolaze i meštani iz sela Srbije gde su planirana ili već započeta istraživanja litijuma, poput Pranjana (Gornji Milanovac), Rekovca (Kragujevac), Dobrinje (Požega). Moglo bi se reći iz cele Srbije jer država u otvaranju rudnika vidi priliku, te nastavlja da izdaje dozvole za istraživanja litijuma, dok građani u otvaranju rudnika širom zemlje vide opasnost po kvalitet života ljudi, ali i kvalitet vode i zemljišta, ali i poljoprivrednu proizvodnju.
U kratkim, ali nadahnutim video porukama poznati umetnici pozvali su građane na Ekološki ustanak:
Dragan Jovanović i Ljubomir Bandović pevaju pesmu Ima jedna krčma u planini, pardon Ima mnogo smeća u planiniiiiiiiiiii…..ko je zagađuje, sreće imat neće…..
https://www.youtube.com/watch?v=fQlKjxLi6gY
Glumica Jelisaveta Seka Sablić: alava otimačina
Svetlana Ceca Bojković: Ne zaboravite da po Ustavu naše zemlje svi mi imamo prava na zdravu životnu sredinu!
Ja molim, pozivam, da sam moćna, ja bih naredila da svi dođemo na protest, i da nastavimo proteste sve dok se ne zaustavi ovo bezumlje, ova alava otimačina i pljačka, koja se događa pred našim očima, pored našeg još uvek zdravog razuma.
Karikaturista Predrag Koraksić Corax: ne smemo da odustanemo
Ekološki pokret se bori protiv gubara, jer ovi gubari sve pojedoše. Poruka je da ne smemo da odustanemo, ne smemo da stanemo.
https://www.youtube.com/watch?v=ExcPns1m_Bg
Glumac Petar Božović: napadnuti smo
Draga braćo i seste, mi smo napadnuti sa raznih strana, napadnuto je ono što nam je najdraže, a to je zemja od koje živimo.
https://www.youtube.com/watch?v=3jQQaLXa4J8
Likovni umetnik i pisac Dejan Atanacković: ili oni, ili mi
Ekološki ustanak nije samo borba za čist vazduh, šume, reke, vodu, već i borba protiv jednog opšteg društvenog zagađenja. 11. septembar je suočavanje sa stvarnošću, koja je brutalno jednostavna: ili oni, ili mi.
Glumica Anita Mančić: ko će odlučivati o budućnosti naše zemlje?
https://www.youtube.com/watch?v=LNy_koayS0w
Ko će odlučivati o sudbini naše zemlje, našeg naroda, naše prirode, našeg života? Da li će to biti strani investitori koji će seći naše šume, sputavati naše reke i trpati ih u cevi, bušiti našu zemlju, i istisnuti život iz nje, a ostaviti iza sebe otrov? Da li će to biti Rio Tinto, koji će nam određivati dnevnu dozu vazduha? Ko će odlučivati o budućnosti naše zemlje, da li mi koji je štitimo ili oni koji je uništavaju?
Moramo svi. Nema tog dana ničeg važnijeg od odbrane ove okupacije naše domovine!!!
Nema izgovora, ni čekanja da nas neko drugi oslobodi.
VIDIMO SE!!!!!
Budimo orlovi, a ne mravi.
Bravo za sve navedene umetnike!
Ponesite motke,od mirnih protesta nema nista!
Sve super samo niste rekli u koliko sati je okupljanje!
Lepo je to što se priča o zaštiti životne sredine, a posebno o zaštiti životinja.
Ukratko moj slučaj: bio je početak avgusta 2019. godine, živela sam u prizemlju zgrade, sa rešetkama koje imaju dovoljno prostora da uđe poneka maca ili mišić u sobu, ali bilo je jako toplo, a ja podstanar, bez klima uređaja i ventilatora, ostavih otvoren prozor, kao i prethodne cele noći dok sam spavala.
Oko 23 sata na prozoru ugledah debelog crnog pitona, klatio se iznad moje glave, spreman da upuzi u moju garsonjeru. Komšije su bile na letovanju, imale su bespravno sagrađenu trsku od terase, i verovatno ostatke hrane od njihovog kučeta, a oko svetog Ilije su bile kiše i grmljavine, te se piton ovde, pretpostavljam, zavukao. Srećom po mene, nije izašao iz ove komšijske improvizovane terase, u toku prethodne noći,kada sam mirno spavala.
Kuvala sam se u stanu dva dana i dve noći, dok nisu stigli ljudi iz zoohigijene da ulove pitona, neko ga je pustio jer mu je valjda, dosadilo da hrani zmiju kućnog ljubimca, pa za dlaku, uskratih moje gostoprimstvo pitonu, ali i svoju pogibiju jer da mi se obmotao oko vrata, teško da bih se izvukla.
Nisam baš strašljiva žena, ali me Bog sačuvao od nesavesnih vlasnika, jer je ipak, potrebno poštovati životinjska prava i njihovu ugroženost. Posebno su poštovana zaista pseća prava u svakome pogledu, njima je dozvoljeno da žive po stanovima, da laju bez prekida u svako doba noći i dana jer su zatvoreni i ne mogu da odgovaraju pred zakonom njihovi vlasnici. Normalno bi bilo da psi trče po dvorištima, da ne budu ostavljani satima sami po stanovima, ali Zakonom je to naravno dozvoljeno, u ime prava zaštite životinja!
A o pravu normalnih ljudi na mir i spokojstvo, na ugroženost od zmija i drugih zverki, ostaje da se nadamo, biće bolje, kroz 60-70 godina!