Poslanici JIE pripremili Zajedničku deklaraciju o budućnosti energetske efikasnosti u Energetskoj zajednici

Poslanici i poslanice parlamenata ugovornih strana Energetske zajednice iz jugoistočne Evrope (JIE), zajedno sa predstavnicima Mreže Škola za političke studije Saveta Evrope, tokom Trećeg parlamentarnog foruma JIE pripremili su Zajednički izveštaj o budućnosti energetske efikasnosti u Energetskoj zajednici (EnZ) nakon usvajanja paketa Čista energija za sve Evropljane. Po osnovu predloga poslanika koji su sudelovali u Forumu, izveštaj je pretvoren u Zajedničku deklaraciju.

Zajednička deklaracija koja uvrštava doprinose poslanika Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, predstavljena je i na Parlamentarnom plenumu EnZ, koji je održan 19. februara u Briselu odmah posle Trećeg parlamentarnog foruma JIE. Posle sprovođenja predviđene procedure dokument će i zvanično usvojiti EnZ.

Treći parlamentarni forum JIE je organizovao GIZ Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE), uz podršku svojih partnera, Škola za političke studije, a u ime nemačkog Federalnog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

U Zajedničkoj deklaraciji se ugovorne strane EnZ podstiču na dodatne napore kako bi dostigle ciljeve energetske efikasnosti do 2020, s obzirom da dobar deo obaveza iz EU acquis-a nije ispunjen i da je rok za to kratak.

Aleksandar Damjanović, poslanik Skupštine Crne Gore

Usvajanjem Zajedničke deklaracije pokazujemo jednu vrstu odgovornosti i želje da temu energetske efikasnosti stavimo u vrh naših nacionalnih, parlamentarnih i legislativnih agendi. Pokazujemo i sposobnost za zajednički rad kako bismo kao takvi bili kredibilan partner evropskim institucijama i parlamentarcima u definisanju zajedničkih politika. Politike energetske efikasnosti, borbe za očuvanje životne sredine, i ublažavanje klimatskih promena su teme koje nas možda najviše spajaju u regionu i ovakav način rada se pokazao kao veoma koristan. Nadam se da je ovo još jedan stepenik ka čvršćoj integraciji u oblasti energetike, a samim tim i integraciji regiona u punopravno članstvo u EU.

Ističe se i da je uporedo sa dostizanjem ovih ciljeva neophodno da se radi na stvaranju pravnih i institucionalnih preduslova za ispunjavanje ciljeva iz paketa Čista energija za sve Evropljane.

U Zajedničkoj deklaraciji se, takođe, ukazuje na to da povećanje energetske efikasnosti doprinosi ekonomskom rastu, posebno u sektorima transporta i građevinarstva, održivom razvoju, otvaranju novih radnih mesta, što su sve neophodni koraci kako bi ugovorne strane EnZ povećale životni standard i kvalitet života svog stanovništva.

Poslanici pred velikim izazovom: Kako stvoriti energetski sistem za XXI vek?

Otvarajući Treći parlamentarni forum JIE, Jasna Sekulović, ORF-EE Projektna menadžerka, podsetila je prisutne na put koji su zajedno prošli u proteklih 14 meseci, a čija je kruna Zajednička deklaracija.

„Krenuli smo decembra 2017. kada je održan Prvi parlamentarni forum JIE u Beču. Zatim smo u junu prošle godine organizovali studijsku posetu Nemačkom Bundestagu/Bundesratu u Berlinu, gde su poslanici iz regiona mogli da čuju iskustva nemačkih kolega i kolegica, a u oktobru prošle godine usledio je i sastanak u Beču sa proslanicima Evropskog parlamenta. Pre samo dva meseca, u Skoplju, organizovan je Drugi parlamentarni forum JIE, kada smo razgovarali o energetskom siromaštvu“, navela je Sekulović, i dodala da je uporedo u saradnji sa partnerima, Školama političkih studija, u regionu organizovano više događaja na regionalnom nivou u kontekstu pružanja platforme za razmenu iskustava i znanja.

Ljilja Zovko, predsednica Povjerenstva za financije i proračun Parlamentarne skupštine BiH

Sama činjenica da je ovo prva Zajednička deklaracija nešto znači. Posebno sam zadovoljna što su sve zemlje regiona spoznale svoje zajedničke interese i način kako mogu da ispune obaveze u oblasti energetske učinkovitosti, ali i u oblasti zagađenja vazduha i drugih sektora održivog razvoja. Važno je da shvatimo da u okviru svojih resursa, onoga što svako od nas poseduje, možemo da pronađemo modele da ispunimo standarde i obaveze koje su pred nama, a da to ne bude na štetu naših privreda i održivog razvoja.

Činjenica da su se parlamentarci iz ugovornih strana EnZ sastali u Briselu kako bi usvojili zajedničke stavove o energetskoj efikasnosti, govori koliko je ova tema postala važna, rekao je Joachim Gaube, menadžer Sektorskog fonda ORF-EE.

Energetska efikasnost postala je, kako je naveo, okosnica evropske klimatske politike, pretvorila se u moto energetske tranzicije i nezaobilazna je u svim energetskim planovima, politikama i investicionim odlukama.

„Kao kreatori energetske politike, suočavate se s velikim izazovom: kako stvoriti energetski sistem koji odgovara XXI veku? U isto vreme, morate da planirate energetsku tranziciju koja je pravedna, pristupačna i korisna za građane i građanke, kao i biznis istovremeno. Postavljanje energetske efikasnosti na prvo mesto može da smanji troškove energetske tranzicije pametnijim korišćenjem energije, a može da pomogne i u stvaranju ekonomskog rasta, otvaranju novih radnih mesta, smanjenju uvoza energije i poboljšanju kvaliteta vazduha“, poručio je Gaube.

Energetska efikasnost je način da se poboljša životni standard građana

Predstavljajući Nacrt zajedničke deklaracije Aleksandar Damjanović, autor ovog dokumenta i poslanik Skupštine Crne Gore, izjavio je da na ovaj način ugovorne strane EnZ pokazuju da su sposobne da krenu napred kada je reč o veoma važnim temama, kao što je energetska efikasnost.

„Namera je da kroz zajedničku deklaraciju pokažemo da smo u toku sa najnovijom legislativom u oblasti energetske efikasnosti i da smo spremni da što pre transponujemo i primenimo paket Čista energija za sve Evropljane. Na kraju, želimo i da iskažemo da je povećanje energetske efikasnosti način da se poboljša standard života naših građana i obezbedi brži rast naših ekonomija“, naveo je Damjanović.

Lidija Radulović, projektna koordinatorka, Beogradski fond za političku izuzetnost, Srbija

Smatram da je činjenica da se ovaj forum održava po treći put dokaz da se stvari menjaju na bolje, možda ne brzinom kojom bi svi mi želeli, ali to ne smanjuje vrednost promene ka kojoj težimo. Od izuzetnog značaja je dogovor koji smo postigli, Zajednička deklaracija je dokaz da smo svi svesni da jedino zajedničkim naporima, kako parlamenata u regionu tako i saradnjom sa članicama Mreže Škola za političke studije Saveta Evrope, možemo doprineti poboljšanju. Naredni korak jeste da Sekretarijat EnZ ovaj dokument prosledi i Ministarskom savetu EnZ kako bi se priključili zajedničkoj inicijativi i ubrzali proces dostizanja ciljeva.

On je istakao da se na ovaj način zaokružuje sve ono što je urađeno u prethodnom periodu, kao i napori poslanika i organizacija civilnog društva.

Damjanović je podsetio da ugovorne strane EnZ nisu baš bile efikasne u primeni acquis-a.

„A, već dolaze novi popisi, kao što je paket Čista energija za sve Evropljane, pa hajde da budemo brži. I da uz pomoć naših partnera u GIZ ORF-EE-u i Mreži Škola političkih studija, pokažemo da jesmo zaslužili taj partnerski odnos sa EU institucijama“, istakao je Damjanović.

Erjon Tase, direktor Akademije za političke studije u Albaniji, koja je deo Mreže Škola za političke studije, podsetio je da u pojednim ugovornim stranama EnZ i dalje vlada mišljenje, koje zastupaju i pojedini poslanici, da ne mogu da urade puno u povećanju energetske efikasnosti.

Jasna Sekulović, ORF-EE Projektna menadžerka

Zajednički pripremljen izveštaj, koji je tokom Foruma u Briselu na predlog parlamentaraca JIE pretvoren u zajedničku deklaraciju, pokazuje da je njihovo sudelovanje u brojnim aktivnostima podržanim od strane GIZ ORF-EE, ojačalo njihovu predanost aktivnijem radu u cilju učinkovitije provedbe politika u domenu energetske efikasnosti. Ono na što sam posebno ponosna jeste činjenica da su parlamentarci iz regiona prepoznali potencijal energetske efikasnosti, shvaćajući da on pruža čvrstu osnovu za njihovo zajedničko delovanje na regionalnom nivou.

Osim ovog problema, kako je naveo i dalje je problematična i primena EU propisa.

„Zato je uloga Mreže Škola političkih studija da aktivira parlamente, druge organizacije civilnog društva, kao i da pomogne tehničkom osoblju u nadležnim ministarstvima u cilju podizanja svesti o bitnosti energetske efikasnosti“, naveo je on.

„Da li energetska efikasnost postaje gorivo broj 1. na Zapadnom Balkanu?“

Violeta Kogalniceanu, šefica Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost u Sekretarijatu EnZ, poručila je da zemlje regiona koriste brojne izgovore zašto ne mogu da povećaju energetsku efikasnost.

Siromaštvo kao izgovor, kako je navela, nije opravdan jer se povećanjem energetske efikasnosti obezbeđuju uštede i tako se smanjuje energetsko siromaštvo.

Energetska efikasnost nije skupa, već je način da se građanima obezbede potrebne usluge na najjeftiniji način, istakla je ona.

Kogalniceanu je navela da je Evropska komisija u sklopu strategije za Energetsku uniju definisala da će do 2030. godine štednja energije biti prvo gorivo u Evropi.

Da li je to putokaz i za zemlje Energetske zajednice, zapitala je Kogalniceanu.

Ona je navela da u slučaju rasta potrošnje energije vlade imaju izbor – ili da grade nove elektrane ili da investiraju u energetsku efikasnost.

Niko Peleshi, šef Odbora za proizvodnju, trgovinu i životnu sredinu Parlamenta Albanije

Glavna korist od ovog foruma je da shvatimo šta se dešava u ovoj oblasti i koji bi naši naredni koraci trebali da budu. Ovakve aktivnosti nam pomažu da zadržimo korak sa drugim zemljama u EU. To je, takođe, i način da se napravi bolji plan za nedelje i mesece koji dolaze. Energetska efikasnost je tema koja je veoma važna u EU, i predmet je brojnih aktivnosti. A, ako odemo korak dalje i pogledamo širu sliku – klimatske promene, jasno je da ova tema psotaje još važnija. Zato će Zajednička izjava osnažiti EU integracije u našim zemljama i zbog toga ima veliki značaj. Nastavićemo da vršimo pritisak na domaće institucije i energetske kompanije da slede ovu zajedničku evropsku i svetsku ambiciju, i da rade na povećanju energetske efikasnosti.

A, kakvi su benefiti ulaganja u energetsku efikasnost pokazuje primer poljoprivredne firme Petrovec, iz Srbije, koja je dobila zajam preko kreditne linije WeBSEFF II u okviru Regionalnog programa za energetsku efikasnost (Regional Energy Efficiency Programme – REEP).

„Ukupna investicija u dve komore za sušenje useva iznosila je 443.000 evra, a odobren je kredit od 360.000 evra. Vreme povraćaja investicije je 1,7 godine uz godišnju uštedu od 255.000 evra, kao i godišnje smanjenje emisija CO2 za 2.760 tona i potrošnje energije 14.280 MWh“, navela je ona.

Kogalniceanu je poručila poslanicima da ne smeju da dozvole da investitori onemoguće primenu Direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD), koja je deo regulatornog okvira za energetsku efikasnost.

Računice govore da poštovanje minimalnih zahteva za energetske performanse zgrada povećava troškove gradnje 5-10 odsto, ali to je, prema njenim rečima, zanemarljivo ako se zna da su troškovi gradnje samo 50% cene nekretnina.

Kogalničeanu je istakla da je obaveza poslanika da obezbede jasan i stabilan pravni okvir za ulaganje u energetsku efikasnost.

Novac za ulaganje postoji, ali neće biti iskorišćen ako ne postoje uslovi za sigurno ulaganje, poručila je ona.

Kogalniceanu je navela da se u ugovornim stranama EnZ često dešava da usvajanja propisa traje dugo, što za posledicu ima da se na kraju usvoje standardi, koji su u međuvremenu zastareli.