Poslanici iz JIE zajedno sa kolegama iz EU razmatrali razvojne perspektive obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti

Do sad najveća delegacija poslanika iz Jugoistočne Evrope (JIE) učestvovala je u Međuparlamentarnom sastanku o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti od 19. do 20. oktobra u Beču uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za JIE – Energetska efikasnost (ORF-EE).

Na sastanku koji je okupio poslanike Evropskog parlamenta (EP) i nacionalnih parlamenata zemalja članica Evropske unije, kao i poslanike iz JIE, razgovaralo se o obnovljivim izvorima energije (OIE) i energetskoj efikasnosti u kontekstu perspektiva za privredni rast, društvenu integraciju i prosperitet Evropske unije i drugih krajeva sveta.

Skup je organizovao Evropski forum za obnovljive izvore energije (EUFORES), koji čini mreža poslanika svih većih političkih grupa u EP, kao i poslanika nacionalnih parlamenata zemalja članica EU, u saradnji sa Austrijom kao predsedavajućom članicom EU i austrijskim parlamentom. Održano je nekoliko panela o temama iz oblasti energetike, kao što su zakonodavni paket Čista energija za sve Evropljane, energetska efikasnost u sektoru zgradarstva i upotreba OIE za grejanje i klimatizaciju.

Neke od ključnih poruka koje su preneli učesnici su da energetska tranzicija zahteva ne samo postepeno uvođenje obnovljivih izvora energije, već i postepeno napuštanje fosilnih goriva i nuklearne energije. Rečeno je i da energetska tranzicija može da doprinese stvaranju nove generacije radnih mesta i blagostanja.

Jasna Sekulović, ORF-EE projektna menadžerka, je ovom prilikom izjavila da je skup predstavljao odličnu priliku za poslanike iz JIE da se neposredno informišu o politikama EU na polju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, što će im pomoći u procesu razvoja nacionalnih sektorskih politika. Dodala je i da je skup pružio značajnu priliku da se sagleda kako se poslanici iz EU efektivno organizuju u cilju zagovaranja ovih politika.

„Učešće zemalja JIE na sastanku predstavljalo je važan korak napred i simbolično priznanje njihove uloge u EUFORES-u, što je omogućila podrška GIZ ORF-EE“, istakla je Sekulović.

Izazovi u EU i JIE iz perspektive parlamentaraca

„Najveći izazov u vezi sa obnovljivim izvorima energije je postavljanje ambicioznih ciljeva za Evropu. Treba da primenimo Pariski sporazum o klimatskim promenama i svoje obaveze da bismo pokazali svetu da možemo da zaustavimo rast globalne temperature na nivou do 1,5°C i tako sprečimo klimatsku katastrofu. Da bismo to postigli, treba da obezbedimo prelazak energetskog sistema sa fosilnih goriva – nafte, gasa, uglja – na obnovljive izvore energije i postavimo visoke ciljeve na nivou EU“, izjavio je Jeppe Kofod, predsednik EUFORES-a i poslanik EP iz Danske.

Kofod je rekao i da EU treba više da ulaže u energetsku efikasnost, kao i da će mere za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstava i sektora transporta značiti manju potrošnju energije, a time i manju potrebu EU za uvozom energenata.

„Najveći izazov sa kojim se susrećemo kao poslanici je podizanje svesti i javnosti i vlade o potrebi prelaska sa upotrebe fosilnih goriva, konkretno uglja, za proizvodnju energije i stvaranje razumevanja da su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost osnovni strateški koraci ka održivosti sigurnog snabdevanja, kao i ka pravilnoj diverzifikaciji izvora snabdevanja energijom“, rekao je Dardan Sejdiu, kosovski poslanik i potpredsednik Parlamentarnog odbora za privredni razvoj, trgovinu i industriju, koji se bavi i energetskim pitanjima.

Sejdiu je dodao i da je optimista da će Kosovo i parlament Kosova „naći hrabrost i političku oštroumnost da razumeju da su obnovljivi izvori energije put ka napretku“.

Energetska efikasnost u sektoru zgradarstva i perspektiva OIE u JIE

Pitanje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva se razmatralo na dva panela u okviru Međuparlamentarnog sastanka, a Oliver Rapf, izvršni direktor Evropskog instituta za performanse zgrada (BPIE) je rekao da obnova postojećih zgrada predstavlja veliki izazov, kao i da treba dostići potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine.

Poseban izazov su individualne inicijative za obnovu, rekao je Rapf i dodao da su potrebna strateška rešenja za obnovu i integraciju sistema.

Govoreći o mogućim pravcima za povećanje udela OIE u Jugoistočnoj Evropi, Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, je istakao neka od gorućih pitanja u zemljama Zapadnog Balkana, kao što je značajan iznos državne pomoći za fosilna goriva, čemu se ne pristupa na odgovarajući način, visoki nivo rizika zemlje i kapitalnih troškova, skupe fid-in tarife i potreba održivijeg finansiranja OIE, otpor preduzimanju koraka, izostanak politike transformacije radnih mesta i visok nivo BDP-a koji se izdvaja za subvencije u sektoru energetike, posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini.