Energetska efikasnost

Poslanici iz JIE zajedno sa kolegama iz EU razmatrali razvojne perspektive obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti

Foto: GIZ ORF-EE

Objavljeno

29.10.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

29.10.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Do sad najveća delegacija poslanika iz Jugoistočne Evrope (JIE) učestvovala je u Međuparlamentarnom sastanku o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti od 19. do 20. oktobra u Beču uz podršku GIZ Otvorenog regionalnog fonda za JIE – Energetska efikasnost (ORF-EE).

Na sastanku koji je okupio poslanike Evropskog parlamenta (EP) i nacionalnih parlamenata zemalja članica Evropske unije, kao i poslanike iz JIE, razgovaralo se o obnovljivim izvorima energije (OIE) i energetskoj efikasnosti u kontekstu perspektiva za privredni rast, društvenu integraciju i prosperitet Evropske unije i drugih krajeva sveta.

Skup je organizovao Evropski forum za obnovljive izvore energije (EUFORES), koji čini mreža poslanika svih većih političkih grupa u EP, kao i poslanika nacionalnih parlamenata zemalja članica EU, u saradnji sa Austrijom kao predsedavajućom članicom EU i austrijskim parlamentom. Održano je nekoliko panela o temama iz oblasti energetike, kao što su zakonodavni paket Čista energija za sve Evropljane, energetska efikasnost u sektoru zgradarstva i upotreba OIE za grejanje i klimatizaciju.

Neke od ključnih poruka koje su preneli učesnici su da energetska tranzicija zahteva ne samo postepeno uvođenje obnovljivih izvora energije, već i postepeno napuštanje fosilnih goriva i nuklearne energije. Rečeno je i da energetska tranzicija može da doprinese stvaranju nove generacije radnih mesta i blagostanja.

Jasna Sekulović, ORF-EE projektna menadžerka, je ovom prilikom izjavila da je skup predstavljao odličnu priliku za poslanike iz JIE da se neposredno informišu o politikama EU na polju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, što će im pomoći u procesu razvoja nacionalnih sektorskih politika. Dodala je i da je skup pružio značajnu priliku da se sagleda kako se poslanici iz EU efektivno organizuju u cilju zagovaranja ovih politika.

„Učešće zemalja JIE na sastanku predstavljalo je važan korak napred i simbolično priznanje njihove uloge u EUFORES-u, što je omogućila podrška GIZ ORF-EE“, istakla je Sekulović.

Izazovi u EU i JIE iz perspektive parlamentaraca

„Najveći izazov u vezi sa obnovljivim izvorima energije je postavljanje ambicioznih ciljeva za Evropu. Treba da primenimo Pariski sporazum o klimatskim promenama i svoje obaveze da bismo pokazali svetu da možemo da zaustavimo rast globalne temperature na nivou do 1,5°C i tako sprečimo klimatsku katastrofu. Da bismo to postigli, treba da obezbedimo prelazak energetskog sistema sa fosilnih goriva – nafte, gasa, uglja – na obnovljive izvore energije i postavimo visoke ciljeve na nivou EU“, izjavio je Jeppe Kofod, predsednik EUFORES-a i poslanik EP iz Danske.

Kofod je rekao i da EU treba više da ulaže u energetsku efikasnost, kao i da će mere za poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstava i sektora transporta značiti manju potrošnju energije, a time i manju potrebu EU za uvozom energenata.

„Najveći izazov sa kojim se susrećemo kao poslanici je podizanje svesti i javnosti i vlade o potrebi prelaska sa upotrebe fosilnih goriva, konkretno uglja, za proizvodnju energije i stvaranje razumevanja da su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost osnovni strateški koraci ka održivosti sigurnog snabdevanja, kao i ka pravilnoj diverzifikaciji izvora snabdevanja energijom“, rekao je Dardan Sejdiu, kosovski poslanik i potpredsednik Parlamentarnog odbora za privredni razvoj, trgovinu i industriju, koji se bavi i energetskim pitanjima.

Sejdiu je dodao i da je optimista da će Kosovo i parlament Kosova „naći hrabrost i političku oštroumnost da razumeju da su obnovljivi izvori energije put ka napretku“.

Energetska efikasnost u sektoru zgradarstva i perspektiva OIE u JIE

Pitanje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva se razmatralo na dva panela u okviru Međuparlamentarnog sastanka, a Oliver Rapf, izvršni direktor Evropskog instituta za performanse zgrada (BPIE) je rekao da obnova postojećih zgrada predstavlja veliki izazov, kao i da treba dostići potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine.

Poseban izazov su individualne inicijative za obnovu, rekao je Rapf i dodao da su potrebna strateška rešenja za obnovu i integraciju sistema.

Govoreći o mogućim pravcima za povećanje udela OIE u Jugoistočnoj Evropi, Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, je istakao neka od gorućih pitanja u zemljama Zapadnog Balkana, kao što je značajan iznos državne pomoći za fosilna goriva, čemu se ne pristupa na odgovarajući način, visoki nivo rizika zemlje i kapitalnih troškova, skupe fid-in tarife i potreba održivijeg finansiranja OIE, otpor preduzimanju koraka, izostanak politike transformacije radnih mesta i visok nivo BDP-a koji se izdvaja za subvencije u sektoru energetike, posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Dakovica biomasu sistem daljinskog grejanja

Đakovica uvela biomasu u sistem daljinskog grejanja

26 октобра 2021 - U Đakovici na Kosovu* je pušten u rad sistem za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije za daljinsko grejanje

dobitnici nagrada Nedelje odrzive energetike u EU EUSEW

Evo ko su dobitnici nagrada u okviru Nedelje održive energetike u EU

26 октобра 2021 - Filip Koprčina iz Hrvatske je jedan od nagrađenih učesnika ovogodišnjeg konkursa u okviru Nedelje održive energetike u EU – EUSEW

Prva evropska fabrika LFP baterija Subotici ElevenEs

Prva evropska fabrika LFP baterija biće izgrađena u Subotici

21 октобра 2021 - ElevenEs će proizvoditi LFP baterije za vozila i skladištenje energije u Subotici, a fabriku gradi uz pomoć sredstava EU

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže