Pošalji peticiju: Inicijativa za obnovu i izgradnju javnih česama

Javne česme i dostupnost pijaće vode su neophodne, s obzirom na visoke temperature, koje mogu ozbiljno da naruše naše zdravlje. Inicijativa Pravo na vodu pokrenula je akciju ‘Zajedno šaljemo inicijative da česme zažive’, u okviru koje građani mogu da svojoj opštini ili gradu pošalju peticiju za obnovu postojeće ili izgradnju nove javne česme na mestu gde smatraju da je neophodna.

Ekstremne vrućine mogu narušiti zdravlje ljudi te je dostupnost pitke vode neophodna. Javne česme igraju veliku ulogu, jer su besplatan izvor vode za piće.

Ipak, javne česme nisu svima dostupne, kako zbog nefunkcionalnosti, tako i zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta vode. Na primer, u Beogradu je voda bezbedna za piće na samo jednoj javnoj česmi sa izvorskom vodom, pokazale su fizičkohemijske i mikrobiološke analize koje je sproveo Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Živković: Voda je javno dobro i zalažemo se da mora biti omogućena svima na neprofitnoj osnovi

Inicijativa Pravo na vodu pokrenula je akciju ‘Zajedno šaljemo inicijative da česme zažive’, u okviru koje je omogućila svim građanima da preko stranice Organizacije za političku ekologiju Polekol.org svojoj opštini ili gradu pošalju peticiju za obnovu postojeće ili izgradnju nove javne česme na mestu gde smatraju da je neophodna.

„Ovo radimo zato što zastupamo stav da je voda javno dobro i zalažemo se da mora biti omogućena svima na neprofitnoj osnovi. Živeći u izmenjenim klimatskim uslovima, smatramo da se ne može govoriti o funkcionalnom sistemu javnog zdravlja ukoliko na javnim površinama ne postoje javne česme sa čistom pijaćom vodom“, rekla je Žaklina Živković, iz inicijative Pravo na vodu.

Pozitivan primer dolazi iz prestonice Hrvatske. Grad Zagreb je na svojoj internetskoj stranici postavio interaktivnu kartu sa 166 javnih česmi sa pitkom vodom. Karta sadrži detalje i fotografije svake lokacije. Lokalna samouprava je saopštila da će postavljati još17 česmi godišnje, po jednu u svakoj četvrti, piše u saopštenju.

Ekstremna toplota negativno deluje na naše zdravlje

Velike vrućine polako postaju jedan od vodećih uzroka smrti povezan sa nepovoljnim vremenskim prilikama. Normalna temperatura našeg organizma je u opsegu od 36,5 do 36,9 stepeni Celzijusa. U normalnim uslovima, telo taj opseg održava termoregulacijom, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili pustinji.

Kada je telo duže izloženo ekstremnim temperaturama, ono gubi sposobnost da se oslobodi viška toplote disanjem i znojenjem, što dovodi do povećanja temperature i uslova koji favorizuju pojavu toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.

Toplotni udar najpre pogađa kardiovaskularni i nervni sistem

“Ekstremna toplota negativno deluje na naše zdravlje, a naročito u uslovima visoke vlažnosti vazduha i intenzivne fizičke aktivnosti. Toplotni udar najpre pogađa kardiovaskularni i nervni sistem, a ranjive grupe jesu starije osobe, osobe sa hroničnim bolestima i deca. Klimatske promene potenciraju stare i suočavaju nas sa novim javnozdravstvenim izazovima i hitno je potreban društveni dogovor kako ćemo na njih odgovoriti.”, rekao je Aleksandar Stevanović, asistent na katedri za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Osim što su javne česme važne kako bi se ljudi rashladili i uneli dovoljno tečnosti, da bi prevenirali sunčanicu i toplotni udar, korišćenjem vode sa javnih česmi smanjuje se upotreba flaširane vode odnosno plastike koja zagađuje životnu sredinu.

Građani su u ovom toplotnom talasu sigurno prepoznali koje su to kritične lokacije gde nedostaju javne česme, a inicijativa Pravo na vodu je napravila jednostavan alat koji omogućava i podržava građane da od lokalnih samouprava traže javne česme, piše u saopštenju Polekola. Pored pojedinaca inicijativu mogu uputiti i neformalne grupe, udruženja i druga pravna lica.