Foto: Freepik
Evropa se zagreva dva puta brže od ostatka sveta, što za posledicu ima velik broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih visokim temperaturama. Studija barselonskog Instituta za globalno zdravlje pokazuje da je samo 2023. godine skoro 48.000 ljudi preminulo zbog ekstremno visokih temperatura, dok se novi temperaturni rekordi obaraju i ove godine.
Prošla godina bila je najtoplija u istoriji. Evropljani su izloženi sve većim zdravstvenim rizicima, jer se njihov kontinent zagreva najbrže.
Vrućina je tihi ubica. Bar je tako nazivaju lekari, jer odnosi znatno više života nego što ljudi misle. Većina smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom uzrokovana je srčanim i moždanim udarima. Do njih dolazi kada se telo napreže da održi unutrašnju telesnu temperaturu stabilnom, na do 37 stepeni.
Barselonski Institut za globalno zdravlje (ISGlobal) objavio je u studiji u časopisu Nature Medicine da je u Evropi prošle godine registrovano 47.690 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
Najveći broj zabeležen je između kraja maja i početka oktobra, pri čemu više od polovine tokom samo dva toplotna talasa: sredinom jula i krajem avgusta.
Toplotni talasi su postali topliji, duži i češći kao posledica ljudskih aktivnosti, pre svega sagorevanja fosilnih goriva i uništavanja prirode, zbog čega u atmosferu dospevaju i akumuliraju se gasovi koji stvaraju efekat staklene bašte, pa se planeta zagreva.
Najveća smrtnost uzrokovana vrućinom zabeležena je u Grčkoj
Kako bi došli do ovih podataka, istraživači su analizirali podatke iz 35 zemalja o visini temperature i broju smrtnih slučajeva. Najveća smrtnost uzrokovana vrućinom zabeležena je u Grčkoj, 393 slučajeva na milion stanovnika, a zatim u Italiji, 209, i Španiji, sa 175 smrtnih slučajeva na milion ljudi.
Hladnije zemlje evropskog kontinenta poput Velike Britanije i Norveške suočiće se sa najvećim porastom broja dana sa ekstremnim temperaturama, dok će apsolutni broj smrtnih slučajeva i dalje biti najveći u južnoj Evropi, koja je bolje prilagođena vrućem vremenu, ali je više izložena visokim temperaturama, piše u studiji.
Žene i starije osobe suočene su s najvećim rizikom kada je reč o smrti uzrokovanoj vrućinom, pokazali su rezultati istraživanja.
Mere prilagođavanja na visoke temeparature imaju pozitivne efekte
Pozitivan podatak iz studije je što su mere prilagođavanja na visoke temperature imale efekta. Naučnici su otkrili da bi stopa smrtnosti bila 80 odsto veća da su temperature iz 2023. pogodile Evropu u periodu od 2000. do 2004. godine.
Neke od mera su napredak u zdravstvenoj zaštiti, uvođenje klimatizacije kao i informisanje građana da ostaju u zatvorenim prostorima i da piju dovoljno vode u toku ekstremnih vrućina.
Ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom teško je tačno utvrditi, napominju autori studije. Istraživači su čak upozorili na mogućnost da su njihovi nalazi podbacili.
Smrtni slučajevi i bolesti povezane sa vrućinom verovatno su nedovoljno evidentirani, jer iako vrućina može igrati ulogu u nečijoj smrti, često se ne beleži kao primarni uzrok, osim ako se radi o toplotnom udaru.
Evropu prži još jedan toplotni talas
Studija je objavljena u trenutku kada Evropu prži još jedan toplotni talas. Jun 2024. je bio najtopliji ikada zabeležen, dok je u julu zabeležen najtopliji dan u istoriji merenja.
Prošli mesec je bio drugi po visini prosečne temperature otkad se one beleže, a ispred njega je za samo 0,04 stepena Celzijusa bio jul 2023. godine.
Na skoro celoj teritoriji Francuske izdato je upozorenje o visokim temperaturama. Ekstremne vrućine nastupile su na godišnjicu katastrofe 11. avgusta 2003. godine, kada je 15.000 ljudi umrlo zbog ekstremne vrućine.
Italiju su od sredine juna zahvatio gotovo konstantan toplotni talas. Španija se bori sa verovatno najintenzivnijim toplotnim talasom ovog leta, a visoke temperature i suvo vreme su povećali opasnost od požara.
Pojedina područja u okolini Atine evakuisana su zbog širenja požara
Požar koji je u nedelju buknuo na u Grčkoj, na Atici, u selu Varnavas, samo 35 kilometara severno od glavnog grada Grčke, toliko brzo se širi da je juče zahvatio nekoliko četvrti u blizini Atine. Pojedina područja su evakuisana, a jedna osoba je poginula.
Ostatak Balkana nije u boljem položaju. U Srbiji je 10. avgusta počeo još jedan toplotni talas, čiji kraj meterolozi ne naziru. Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje na visoke temperature na teritoriji cele zemlje do 18. avgusta, sa maksimalnom temperaturom od 35 do 41 stepena Celzijusa.
Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore takođe je izdao upozorenje o nastupanju još jednog toplotnog talasa. Temperature će prelaziti 40 stepeni, sa povećanom opasnošću od požara. Veći deo Bosne i Hercegovine, gde gori nacionalni park Sutjeska, takođe je u crvenom. U Severnoj Makedoniji će u toku ove nedelje živa termometra dostizati maksimalnu temperaturu od preko 40 stepeni Celzijusa, zbog čega će na snazi biti narandžasti meteoalarm.
U ostalim zemljama koje prati Balkan Green Energy News, narandžasti meteoalarm izdat je i u nekoliko okruga u Bugarskoj i Rumuniji. U Hrvatskoj je od minule subote na snazi upozorenje o toplotnom talasu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.