Poražavajuće: skoro polovina firmi u svetu ne teži klimatskoj neutralnosti

Više od polovine firmi širom sveta nije na putu da svede na nulu neto emisije ugljen dioksida do 2050. godine što je jedan od glavnih ciljeva Pariskog sporazuma. To se delimično može objasniti podatkom da gotovo isti procenat firmi, skoro 50 odsto, ovaj cilj i ne podržava u potpunosti, a dve trećine ga smatraju komercijalno neizvodljivim. Najviše problema da dostigne klimatsku neutralnost imaće industrija koja posluje na tržištima u razvoju, među koji su i Bugarska, Grčka, Rumunija i Turska.

Zeronomics, globalna studija bankarske grupacije Standard Chartered o finansiranju društva sa neutralnim neto  emisijama, pokazala je da je veliki jaz između onoga što se govori i onoga što se radi, tačnije između reči i dela. Inače, klimatsku neutralnost do 2050. su kao cilj postavili Evropska unija i Japan, dok se Kina odlučila za 2060.

Studija je rezultat odgovora 250 visokopozicioniranih rukovodioca i 100 investicionih stručnjaka iz kompanija koje imaju visoke emisije, ali i iz onih sa niskim emisijama CO2. Istraživanje je obavljeno u septembru i oktobru prošle godine.

Studija otkriva veliki jaz između reči i dela

Ovo su neki od rezultata:

• 55% poslovnih lidera veruje da njihove kompanije ne napreduju dovoljno brzo u tranziciji da bi smanjile neto emisije na nulu do 2050,
• 61% investitora neće ulagati u kompanije koje nemaju plan za neutralne neto emisije,
• 85% firmi mora da obezbedi srednje do visoke  investicije da bi smanjile neto emisije na nulu,
• 47% kompanija u potpunosti podržava ciljeve Pariskog sporazuma.

Standard Chartered je saopštio da je globalna studija, čiji je cilja bio da se vidi dokle su stigle kompanije u dekarbonizaciji, pokazala veliki jaz reči i dela.

Poslovanje sa neutralnim neto emisijama ne smatra se komercijalno izvodljivim

Kompanije se kreću sporo prema klimatskoj neutralnosti, pa tako 78 odsto investitora kaže da većina poslovnih lidera ne preduzima radnje potrebne za tranziciju njihovih kompanija. Inertnost ovih rukovodioca će imati posledice jer 61 odsto investitora poručuje da neće ulagati u kompaniju koja nema plan kako da smanji neto emisije na nulu.

Firme ne planiraju ozbiljnije aktivnosti do 2030.

Mnoge kompanije žele da odlože ozbiljnije aktivnosti na putu ka klimatskoj neutralnosti do posle 2030, pa je treća dekada 21. veka, koja je počela pre nekoliko meseci, praktično izgubljena. Više od trećine poslovnih lidera (34%) izjavilo je da će njihove kompanije najviše napredovati između 2030. i 2040, dok je 37% reklo da će najviše uraditi između 2040. i 2050.

U studiji se navodi da se poslovanje sa neto emisijama koje su nula ne smatra komercijalno izvodljivim: 64 odsto viših rukovodillaca veruje da nije realno da njihovoj kompaniji bude isplativo da drži ukupne emisije na neutralnom nivou.

Dve trećine poslovnih lidera veruje da je napredak kompanija sputan nepostojanjem pristupačne alternativne tehnologije

Većina kompanija odlaže tranziciju jer smatra da trenutno nije dovoljno opremljena da ispuni cilj. Otprilike 64% poslovnih lidera veruje da je napredak njihove kompanije usporen nedostatkom pristupačne alternativne tehnologije koja će im pomoći u tranziciji.

Najveća prepreka je, ipak, manjak finansija

Ipak, kao najveću prepreku u tranziciji, i rukovodioci kompanija i investitori, označili su nedostatak finansija. A, potrebe za finansiranjem su velike: 85 odsto kompanija zahteva srednji ili visoki nivo investicija da bi svele neto emisije na nulu i čak 91% onih koje imaju veoma visoke emisije CO2.

Znatno više investicija usmerava se u razvijena tržišta nego u tržišta u razvoju

Najviše će problema imati firme sa visokim emisijama CO2 na tržištima u razvoju. Poslovni lideri i investitori veruju da se znatno više investicija usmerava u razvijena tržišta nego u tržišta u razvoju, kao i da će se sektori sa visokim emisijama suočiti sa najvećim problemom u obezbeđivanju kapitala, navodi se u studiji.

Globalni porez na CO2 je način da se ubrza tranzicija

Većina kompanija veruje da bi im standardizovani globalni okvir za merenje i izveštavanja pomogao da tranziciju obave brže. U tome bi im pomoglo i više dokaza o smanjenju troškova, pritisak partnera iz lanca snabdevanja i investitora, kao i efikasan globalni porez na CO2.

Sve veći pritisak kupaca da se pređe na neutralne neto emisije pomoći će svetu da dostigne ovaj cilj do 2050.

Većina poslovnih lidera ukazuje na standardizovane sisteme za merenje neutralnih neto emisija (81%) kao način da se ubrza tranzicija, podvlačeći činjenicu da je ono što trenutno imaju – matrica različitih definicija, zahteva za merenje i izveštavanje – glavni izazov, pre svega, za visoke rukovodioce.

Na drugoj strani, 79 odsto rukovodilaca smatra da će povećana potražnja za proizvodima i uslugama sa neutralnim neto emisijama i sve veći pritisak kupaca da se pređe na ovaj vid poslovanja, će pomoći svetu da dostigne cilj do 2050.