Električna energija

Počela izgradnja dalekovoda Kragujevac-Kraljevo, vrednog 13,5 miliona evra

Gradnja dalekovoda Kragujevac-Kraljevo

Slika: EMS

Objavljeno

17.06.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

17.06.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

EMS za prvu fazu Transbalkanskog koridora, vrednu 157 miliona evra, koristi KfW-ov zajam od 15 miliona evra i 6,5 miliona evra iz evropskih fondova. Podizanje dalekovoda Kragujevac-Kraljevo je u okviru druge po redu od četiri sekcije tog projekta.

Obeležen je početak gradnje dalekovoda od 400 kilovolti koji će povezati Kragujevac i Kraljevo. On je u sklopu druge sekcije prve faze Transbalkanskog koridora. Rok izgradnje je 610 dana.

Celokupna mreža naponskog nivoa od 220 kilovolti, s opremom prosečne starosti pedeset godina, biće zamenjena, napomenula je direktorka Elektromreže Srbije (EMS) Jelena Matejić. „Stvaramo novu realnost i donosimo nove mogućnosti za razvoj. Nigde na svetu nema ekonomskog boljitka niti investicija bez adekvatne i pouzdane elektroenergetske infrastukture“, istakla je i naglasila da će gubici električne energije i, s njima, emisije ugljen-dioksida biti znatno smanjeni.

Druga sekcija ukupno vredi 29,6 miliona evra

Dužina dalekovoda od trafostanice Kragujevac 2 do trafostanice Kraljevo 3 biće šezdeset kilometara, a ugovor je vredan 13,5 miliona evra. Konzorcijum predvodi Kodar energomontaža, a u njemu su još Elektromontaža iz Kraljeva i Elnos BL iz Banjaluke.

U pomenutu drugu sekciju, koja ukupno vredi 29,6 miliona evra, spada i podizanje naponskog nivoa TS Kraljevo 3 na 400 kilovolti i opremanje jednog dalekovodnog polja od 400 kilovolti u TS Kragujevac 2. U prvu sekciju je uloženo 27 miliona evra, a za treću i četvrtu namenjeno je 100 miliona evra. Tako će na prvu fazu Transbalkanskog koridora, od granice sa Rumunijom do granice sa Crnom Gorom, biti potrošeno 157 miliona evra, saopštio je EMS.

Antić: Dalekovod Kragujevac-Kraljevo neophodan je za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica

Celokupni projekat će preko Jugoistočne Evrope povezati Ukrajinu i Italiju i omogućiti razvoj energetskih projekata i trgovanje strujom, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Deonica od Pančeva do rumunske granice je u sistem uvela vetroelektrane u Banatu, a Transbalkanski koridor je jedno od ključnih oruđa za korišćenje potencijala iz obnovljivih izvora energije, kazao je.

„Izgradnjom ovog dalekovoda omogućićemo stabilniji rad hidroelektrane Bajina Bašta, a povezivanje je jedan od ključnih koraka za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja je jedan od najvažnijih strateških projekata“, dodao je Antić i istakao da je u toku priprema projektno-tehničke dokumentacije za deonicu od Obrenovca do Bajine Bašte.

U pripremi je projektno-tehnička dokumentacija za deonicu od Obrenovca do Bajine Bašte

Razvojna banka Nemačke KfW odobrila je zajam od 15 miliona evra, za koji je Srbija dala garanciju EMS-u, državnom operatoru prenosnog sistema ili TSO-u. Još 6,5 miliona evra je grant iz Investicionog okvira Evropske unije za Zapadni Balkan odnosno Evropskog zajedničkog fonda za Zapadni Balkan. EMS je uložio i vlastita sredstva.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Sloveniju ocekuje skok cena struje u trecem kvartalu

Sloveniju očekuje skok cena struje u trećem kvartalu 2022.

19 маја 2022 - Potrošači struje u Sloveniji zasad nisu osetili cenovni udar, izjavio je Aleksander Mervar, generalni direktor kompanije ELES

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ruzicastog evo definicije H2 iz obnovljivih izvora

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ružičastog: ovo je standard za zeleni H2

19 маја 2022 - Organizacija za zeleni vodonik objavila je Standard za zeleni vodonik kojim je definisala šta se smatra zelenim vodonikom

Vecina zemalja Zapadnog Balkana pravi prve konkretne poteze za oporezivanje CO2

Koje zemlje Zapadnog Balkana se pripremaju za uvođenje poreza na CO2

18 маја 2022 - Tako ubrzavaju dekarbonizaciju, ali i izbegavaju plaćanje prekogranične takse na CO2, čije je uvođenje za 2026. najavila EU

milos loncar prozjumeri altina zemun srbija

Domaćinstva u Srbiji počela da proizvode struju iz sunca, prenosimo iskustva iz Zemuna

16 маја 2022 - Prvih 13 domaćinstava već proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju u solarnim panelima na svojim krovovima