Životna sredina

Pobednik clim@ 2020 pravi veštačku kožu od ostataka u proizvodnji soka od jabuke

Beyond Leather clim@ 2020 vestackom kozom jabuka.jpg

Objavljeno

02.06.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

02.06.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Finale takmičenja clim@ 2020 održano je danas onlajn, a 15 najbolje plasiranih startapova održalo je prezentacije pred sudijama. Žiri je odlučio da je najbolji projekat Beyond Leather, koji je napravio vegansku kožu za modnu industriju. Konkurs organizuje Finance in Motion u ime Green for Growth Funda.

Energija iz obnovljivih izvora, rešenja za cirkularnu privredu, ušteda energije i resursa bili su centralne tačke ovogodišnjeg takmičenja clim@. Petočlani žiri je odlučio da je danski startap koji pravi čistu i biorazgradivu zamenu za kožu za proizvodnju odeće zaslužio prvu nagradu – 15.000 evra. Pobednik, Beyond Leather Materials, sada koristi pulpu od jabuke, ali namerava da koristi i druge sirovine.

Finance in Motion organizuje konkurs u ime Green for Growth Funda. „Ovo su turbulentna i izazovna vremena i neophodno je momentalno da se posvetimo tome, no takođe postoji potreba da ostanemo usredsređeni na svoju dugoročnu (održivu) budućnost“, izjavio je predsednik Borda direktora GGF-a Olaf Zymelka.

Beyond Leather pobedio na clim@ 2020
Finale je održano onlajn

Finale je održano onlajn zbog pandemije virusa korona. Sudije su videle prezentacije 15 prijavljenih koji su odabrani za taj događaj i razgovarale s njihovim predstavnicima.

Od kandidata je zahtevano da razmišljaju mimo konvencija i da smisle radikalnu promenu ali i da utvrde tržišni potencijal

Članovi i članice žirija odabrani su zahvaljujući svom iskustvu na startap sceni, u tehnologiji i menadžmentu. To su generalni direktor i partner u PEM Motionu Christoph Deutskens, direktorka uprave Germantecha Maria Gross, šefica održivog finansiranja u Garanti BBVA banci Derya Özet Yalgı, osnivač Impact Collectiva Sebastien Martin i suosnivačica Good Tech Laba Manuella Cunha Brito. Lloyd Stevens, direktor u Finance in Motionu, bio je moderator događaja.

Beyond Leather clim@ 2020 s vestackom kozom
Finalisti na clim@ 2020

Glavni kriterijumi bili su inovacija, uticaj i isplativost. Od kandidata je traženo da razmišljaju mimo konvencija i da iznađu radikalne načine da dovedu do promena, ali i da predstave tržišni potencijal i svoj plan kako da ga iskoriste. Dok Beyond Leather koristi nusproizvod iz proizvodnje hrane i pića, drugoplasirani i trećeplasirani su se fokusirali na smanjivanje otpada od hrane.

Moldavija, Ukrajina, Egipat, Nemačka i Turska su ovog puta imali najviše prijavljenih.

Beyond Leather Materials

Suosnivač i generalni direktor Beyond Leathera Mikael Edyt izjavio je da preduzeće posluje u luksuznom segmentu tržišta kad je reč o kvalitetu. Mogućnosti za dizajn su šire nego kod prave kože, istakli su u firmi i otkrili da ove godine ciljaju porudžbine od ukupno 10.000 kvadratnih metara.

Beyond Leather iskoristi samo pet kilograma pulpe od jabuke da napravi kvadratni metar svoje zamene za kožu

Pulpa od jabuke je široko dostupna i često se ne iskoristi. Beyond Leather navodi da se samo u Evropi godišnje proizvede 600.000 tona. Kompaniji treba samo pet kilograma da napravi kvadratni metar svoje veštačke kože. Edyt tvrdi da je dobra kao i prava. Napomenuo je da je industrija mode jedan od najvećih svetskih zagađivača i da je odgovorna za desetinu celokupne količine ispuštenih gasova s efektom staklene bašte. Osim toga, u proizvodnji kože se koristi ogromna količina štetnih hemikalija.

https://youtu.be/29vGM7EghtA

https://youtu.be/29vGM7EghtA

Kompanija je saopštila da je otvorena za druge alternativne odevne materijale koji su veganski i ne proizvode se od fosilnih goriva. Utvrdila je da krajnji korisnici sve više traže takva rešenja. Prelazak na kožu od jabuka može da spreči 85 odsto emisija ugljen-dioksida, stoji u prezentaciji.

ColdHubs

Kvarenje hrane pravi ogromne probleme poljoprivrednicima. ColdHubs iz Nigerije, sledeći u rangu na ovogodišnjem konkursu clim@, odlučio je da za korišćenje svojih rashladnih komora na solarni pogon ponudi model plaćanja na licu mesta. Već upravlja desetinama takvih jedinica u zemlji, a tamo računa na širok prostor za ekspanziju.

Generalni direktor Nnaemeka Ikegwuonu rekao je sudijama da na tržištima u razvoju svene 45 odsto voća i povrća te da to malim uzgajivačima smanji prihode za četvrtinu. ColdHubs, koji je na takmičenju osvojio 10.000 evra, gradi, pušta u rad i upravlja tom opremom. U firmi kažu da ova tehnologija produžava rok trajanja čak na tri sedmice.

Whole Surplus

Treća nagrada, 5.000 evra, otišla je u turski Whole Surplus. Rukovodilac projekta Pamir Yanik rekao je da preduzeće stvara vrednost od neprodate hrane na raspolaganju. Konkretno, ono vodi platformu za preprodaju, ali i sistem doniranja za proizvode koji se bliže isteku roka trajanja.

Treći modul je za upravljanje otpadom i uparuje snabdevače s onima koji robu mogu da pretvore u hranu za životinje ili biogas, na primer. Među Whole Surplusovim partnerima su Metro Cash and Carry, Mondelez i HiPP. Firma je izrazila aspiraciju da počne da posluje u Rusiji, Nemačkoj i Italiji.

Manyfolds

Otpad je bio glavno nadahnuće i za Manyfolds, samo što je njegovo rešenje zasnovano na uštedi resursa. Te mašine za pakovanje prvo skeniraju predmete za otpremu, a softver optimizuje ambalažu da bi zauzela manje prostora.

Kompanija sa sedištem u Nemačkoj hvali se da je pronašla „savršenu kutiju“. Saopštila je da njena oprema smanjuje zapreminu za 40 procenata u poređenju sa standardnom ambalažom. Osim toga, preduzeća koja isporučuju proizvode onda ne moraju da ubacuju dodatni materijal u kutije da bi ušuškale robu i zaštitile je od nagnječenja i prevrtanja.

„Savršena kutija“ nemačkog startapa štedi prostor, materijal, vreme i gorivo za isporuku

Najveća korist u pogledu klime verovatno je ipak u smanjivanju prostora potrebnog u vozilima i letelicama za isporuku, što štedi gorivo. Štaviše, Manyfolds ima i digitalnu alatku za bolje iskorišćavanje zapremine kamiona koji prevoze pošiljke.

Biodiesel Misr

Biodiesel Misr iz Egipta, koji sakuplja i prerađuje iskorišćeno jestivo ulje, uspeo je da se oporavi nakon što mu je proizvodni pogon uništen u požaru. Petorangirani projekat u clim@ 2020 objavio je da je stao na noge i da već pregovara s investitorima u Africi o izgradnji sledećih fabrika biodizela.

Ima svojstven pristup otpadu i koncepciju da nema ostataka i nema ispuštanja štetnih materija. Biodiesel Misr ima ugovor s Mercedes-Benzom u Minhenu. Firma navodi da Egipćani proizvedu 2,2 milijarde litara iskorišćenog jestivog ulja godišnje. Dodala je da bi prerada te količine mogla da pokrije polugodišnju potrošnju struje u Kairu.

Balkan Green Energy News je bio jedan od preko trideset partnera koji su podržali konkurs clim@ 2020.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Borislav Kostadinov Green for Growth Fund Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzala milijardu evra intervju

Kostadinov: Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzava nakon što je premašio milijardu evra

2. jun 2020. - Aktiva kojom GGF upravlja se popela na više od milijardu evra, a potražnja za svime što ima u ponudi stabilno raste, otkriva direktor tog fonda Borislav Kostadinov iz firme Finance in Motion

Centar za energetsko savetovanje u Uzicu

U Užicu otvoren Centar za energetsko savetovanje

2. jun 2020. - Po objavljivanju javnog poziva za sufinansiranje mera energetske sanacije za domaćinstva, u Užicu je otvoren Centar za energetsko savetovanje građana i preduzetnika

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

2. jun 2020. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama

subvencije solarne elektrane srbija djedovic

Subvencije za solarne elektrane dobilo 28 opština i gradova u Srbiji

2. jun 2020. - Ukupno 28 lokalnih samouprava dobilo je subvencije za instaliranje solarnih elektrana na krovovima 30 objekata od javnog značaja