Evropska unija će finansirati studiju izvodljivosti u Kosovu*, za izgradnju novih i unapređivanje postojećih sistema daljinskog grejanja, uz korišćenje obnovljivih izvora energije. Projekat vredan preko 160 miliona evra trebalo bi da uvede daljinsko grejanje za 1,2 miliona ljudi, poboljša energetsku sigurnost i kvalitet vazduha.
Trenutno, sistemi daljinskog grejanja prisutni su u četiri kosovske opštine i čine svega tri do pet posto totalnih kapaciteta za zagrevanje prostora. Samo jedan od tih sistema, onaj u Prištini je trenutno aktivan. Druge opštine nemaju sisteme daljinskog grejanja iako imaju velike urbane zone i puno stambenih zgrada.
Studija izvodljivosti, vredna 2 milliona evra, biće finansirana zajmovima od Evropske investicione banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Tehnički tim iz IPF 10 (Infastructure Project Facility) će podržavati razvoj planova.
Trenutni sistemi su neodgovarajući
Kako navodi WBIF (Okvir za investicije u Zapadni Balkan), trenutni sistemi grejanja na Kosovu nisu odgovarajući za grejanje stambenih zgrada i zgrada uslužnog sektora jer imaju negativan efekat na javno zdravlje i kvalitet vazduha.
Projekat „Sistemi daljinskog grejanja na Kosovu*,“ vredan 160 miliona evra, trebalo bi da promeni situaciju. U osam kosovskih opština — Gnjilanu, Uroševcu, Prizrenu, Peći, Glogovcu, Obiliću, Mitrovici and Zvečanu — biće izgrađeno osam novih i rekonstruisan jedan stari pogon za daljinskog grejanje.
“Očekujemo da ishod [studije izvodljivosti] doprinese dekarbonizaciji i ekonomskom razvoju Kosova *,pošto će se istraživati čistiji izvori energije, prema Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan i Zelenoj agendi Evropske Unije,” kaže Konstantinos Mastrogiannopoulos, menadžer u EIB.
Neke opštine kao što su Obilić i Glogovac su već u dobrim zonama, blizu elektrane Kosovo B i topionice Feronikel. To bi omogućilo povezivanje u sistem kogeneracije u slučaju Obilića ili iskorišćenje energije iz procesa topljenja u slučaju Glogovca. U drugim opštinama, kao što je Mitrovica, potrebno je rekonstruisati sisteme da bi mogli da izdrže povećanu tražnju za grejanjem.
Daljinsko grejanje može biti rešenje za zelenu energiju
Sistemi daljinskog grejanja prisutni su u regionu decenijama. Dok se o njima često razmišlja kao o reliktima socijalizma, eksperti iz energetskog sektora ističu da ovi sistemi mogu biti rešenje za prelazak na čistije i “zelenije” energente ukoliko se poveću sa sistemima solarne generacije energije ili umreže sa drugim energetskim sistemima tako da preuzimaju i koriste viškove.
U Srbiji, EBRD već pomaže Pančevu na projektu izgradnje novog solarno-termalnog postrojenja na 10 hektara, koje bi imalo i skladište za toplotnu energiju gde bi se čuvala energija proizvedena tokom leta za korišćenje tokom zimskih meseci.
Kosovska vlada je već prepoznala sisteme daljinskog grejanja kao bitan deo svoje energetske strategije i studija izvodljivosti koju EU sada finansira trebalo bi da pomogne da se rehabiltuju kapaciteti u Mitrovici i uvedu novi u drugim gradovima.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.