Organizacije civilnog društva: Više sunca u energetskom miksu

Autor: Igor Vejnović, Hydropower Coordinator, CEE Bankwatch Network

Osam organizacija civilnog društva dostavilo je prošle nedelje Ministarstvu rudarstva i energetike predloge za reviziju sistema podsticaja obnovljivim izvorima energije u Srbiji.

Širom Evrope, programi podsticaja za obnovljive izvore energije su tokom poslednjih godina promenjeni kako bi se uzeli u obzir rastući troškovi fid-in tarifa za krajnje potrošače. Fid-in tarife su se pokazale efikasnim u povećanju količine obnovljive energije koja se priključuje na mrežu, ali kako se instalisani kapacitet povećava, povećavaju se i troškovi.

U zemljama jugoistočne Evrope, programi subvencionisanja su takođe privukli negativnu pažnju zbog svoje uloge u podsticanju kontroverznog razvoja malih hidroelektrana. Smernice Evropske unije o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i energiju koje važe od 2014. godine, imaju upravo cilj da se pozabave takvim problemima.  Smernice zahtevaju da se subvencije dodeljuju preko aukcija kako bi se smanjio nivo novčane podrške za pojedinačna postrojenja, a istovremeno uključili kriterijumi koji poboljšavaju održivost projekata.

Srbija odlaže neizbežan prelazak na ova pravila. Prošle godine, stara Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije koja je trebalo da istekne, produžena je do kraja 2019. godine. Ministarstvo energetike je najavilo da će se prva aukcija za solarnu energiju i vetar dogoditi u drugoj polovini godine. Ovaj plan za sada ne izgleda ostvarivo jer nisu usvojeni odgovarajući podzakonski akti. Iako je potencijalno kašnjenje problem, stara poslovica takođe kaže: „Što je brzo, to je i kuso.“ Naime, kašnjenje može pružiti priliku zvaničnicima, stručnjacima, organizacijama civilnog društva i proizvođačima obnovljive energije da se dogovore o tome koji bi sistem doneo najviše koristi uz najmanje ekonomske i ekološke troškove.

Potrebne su promene kako bi se izbegao otpor prema svim obnovljivim izvorima energije

Podsticaji za razvoj hidroenergije u Srbiji i širom regiona su privukli investitore, ali je sadašnji model sa pravom prvenstva pružanja subvencija onome ko prvi završi projekat doveo do haosa. Slab sistem upravljanja životnom sredinom uzrokuje da se uticaji projekata na životnu sredinu često ne procenjuju pravilno. Štaviše, ne postoji praksa konsultovanja lokalnog stanovništva, što krši njihovo pravo na učešće u donošenju odluka o životnoj sredini koje garantuje Arhuska konvencija. To je dovelo do opravdanog otpora gradnji malih hidroelektrana.

Uvođenje ograničenja od 500 kW za fid-in tarife, što je trenutna granica u EU, trebalo bi da obeshrabri neke od investitora koji imaju manje iskustva u gradnji ovakvih projekata a čije smo loše prakse videli u izgradnji hidroelektrana širom regiona. Ipak, i dalje bi bili potrebni dodatni napori kako bi se i mala postrojenja uskladila sa ekološkim standardima.

Međutim, ne radi se samo o hidroenergiji. Svaka tehnologija proizvodnje električne energije može prouzrokovati probleme ako se gradi na pogrešnom mestu i ako je loše planirana, pa iz tog razloga preporučujemo da pravila aukcije za postrojenja iznad 1 MW zahtevaju od ponuđača posedovanje ekoloških saglasnosti i građevinske dozvole pre učešća u aukciji. Imajući u vidu potrebu za poboljšanjima u sistemu izdavanja dozvola, za koji će biti potrebno neko vreme da se unapredi, kriterijiumi za lokacije projekata koji mogu da učestvuju na aukcijama takođe moraju izričito isključiti ekološki osetljive oblasti ili lokacije koje mogu ometati životne i ekonomske aktivnosti lokalnog stanovništva.

Svi želimo da povećamo udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu. Ali to mora biti učinjeno na način koji ima u vidu zaštitu prirode i interese lokalne zajednice.

Dajmo šansu suncu i vetru

Prošle sedmice, kao prvi korak u započinjanju javnog dijaloga o tome kako reformisati sistem podsticaja, osam građanskih grupa – CEE Bankwatch Network, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Ekološko udruženje „Rzav-God Save Rzav“, Grupa za analizu i kreiranje javnih politika, Inicijativa Pravo na vodu, Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara – zajedničko.org, Pokret „Odbranimo reke Stare Planine“ i WWF Adria uputili su niz predloga Ministarstvu energetike i rudarstva.

Grupe pozivaju na pravičan i efikasan sistem za promovisanje novih tehnologija proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, i to prvenstveno onih izvora čija cena još uvek pada. Sa druge strane preporučuje se postepeno ukidanje subvencija za izvore koji ne pokazuju naznake da će postati konkurentni bez podrške.

Nedavni izveštaj Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) o troškovima obnovljivih izvora energije pokazuje da cena energije vetra i sunca i dalje pada, dok cene za druge tehnologije stagniraju. To znači da je podrška proizvodnji energije vetra i sunca dugoročno isplativija jer bi u narednih nekoliko godina trebalo da postanu konkurentni bez podsticaja.

Crna Gora već ima u planu solarnu elektranu od 250 MW za koju se ne očekuje nikakva dodatna državna pomoć u periodu nakon puštanja u rad. Ipak za manje projekte očekujemo da će podrška i dalje biti potrebna još neko vreme. Bitno je napomenuti da je u periodu 2015-2017. godine Srbija obezbedila skoro četiri puta veću podršku za ugalj u poređenju sa obnovljivim izvorima energije. Imajući to u vidu, u periodu u kom se očekuje da se subvencije za ugalj postepeno ukidaju, a uvodi se plaćanje CO₂, biće i dalje potrebni podsticaji za obnovljivu energiju kako bi ostala konkurentna.

Do sada je hidroenergija u velikoj meri dominirala kada su u pitanju kapaciteti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji. Ove i naredne godine, kapacitet vetrogeneratora bi trebalo da se poveća na 500 MW, nakon što se nekoliko postrojenja priključi na mrežu. Ipak, Uredba o povlašćenim proizvođačima postavlja 500 MW kao gornju granicu za ukupni kapacitet vetrogeneratora na mreži do 2020. godine. Zato što je ova kvota ispunjena, novi projekti nisu bili u mogućnosti da uđu u proceduru još od početka 2016. Solarni PV je još manje privilegovan, sa ograničenjem od 10 MW na instalisane kapacitete koji imaju pravo na podsticaje.

Sa druge strane, hidroenergija, geotermalna energija, biomasa i biogas nemaju takva ograničenja, dajući im neopravdanu privilegiju, iako solarna energija i vetar imaju veći potencijal za dodatne kapacitete.

Ipak, solarna energija postaje sve važnija jer je otporna na klimatske promene. Kako pokazuje nedavni izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu, očekuje se da će klimatske promene smanjiti dostupnost vode u južnoj Evropi – fenomen koji već pogađa proizvodnju hidroenergije u celom regionu.

Naša vizija: istinsko uključivanje građana u energetsku tranziciju

Drugo pitanje je kako osigurati da subvencije za obnovljive izvore energije budu dostupne običnim građanima. Upravo je ohrabrivanje stanovništva da učestvuje u proizvodnji sopstvene električne energije i toplote način da se omogući istinsko uključivanje građana  u energetsku tranziciju.

Solarni paneli na krovovima, fotonaponski i termalni, imaju ogroman ali nerealizovani potencijal u Srbiji, iako se razlikuju procene koliko bi se tačno panela moglo instalirati. Srbija već ima pionire koji pokušavaju da razviju solarne projekte. Ana Džokić iz Beograda nedavno je opisala svoje frustrirajuće iskustvo u pokušaju da postane prozjumer (učesnik na tržištu električne energije koji je istovremeno i potrošač i proizvođač energije). Ona trenutno traći 77 posto proizvedene električne energije koju ne može da vrati u mrežu usled nepostojanja odgovarajuće regulative.

Iako Srbija tek treba da usvoji zakonodavstvo koje reguliše prozjumere i net metering, takođe je ključno uspostavljanje pristupačnog sistema podsticaja u korist običnih domaćinstava.

Šta je ispred nas

Iskustvo je pokazalo da je presudno da se spreči otpor prema podsticajima za obnovljive izvore tako što će se smanjiti njihovi troškovi i osigurati da se izdvojena sredstva ne koriste za finansiranje kontroverznih projekata. Međutim, kako bi se pospešila dugoročna podrška energetskoj tranziciji, neophodno je i stvaranje uslova da energiju proizvode energetske zadruge i pojedinci-prozjumeri. U narednim mesecima nastojaćemo osigurati da oba ova uslova budu na čelu planiranih reformi podsticaja u Srbiji kako bi se osigurao neophodan stabilan okvir za period nakon 2020. godine.