Hrvatska je prošle godine prvi put od uvođenja subvencija za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u 2012. godini zabeležila pad instalisane snage povlašćenih proizvođača jer su iz sistema podsticaja izašle elektrane snage 376 MW, pokazao je godišnji izveštaj Hrvatskog operatora tržišta energije (HROTE).
Trend raskidanja ugovora o otkupu električne energije, koji su vlasnici elektrana potpisali sa hrvatskom državom, pokrenut je visokim cenama struje na tržištu usled energetske krize. Investitorima je u toj situaciji bili isplativije da struju prodaju na tržištu jer su tamo cene bile veće od subvencionisanih koje ima je isplaćivao HROTE.
Nakon stalnog rasta, kako se navodi u izveštaju, sistem podsticaja u 2022. zabeležio je pad od 37 odsto u instalisanoj snazi, odnosno 22 odsto u proizvodnji. Snaga je smanjena sa 1.048 MW na 653 MW, a proizvodnja sa 3.492 GWh na 2.720 GWh.
Do kraja septembra od subvencije su odustale 63 elektrane snage 341 MW, da bi im se do kraja godine pridružile još četiri postrojenja snage 35 MW.
Najviše solarnih elektrana izašlo iz sistema podsticaja
Prošla godina je usled ekstremnih cena energije na energetskim tržištima bila obeležena izlaskom iz sistema podsticaja dela povlašćenih proizvođača koji će svoju dalju ekonomsku održivost tražiti na tržišnim osnovama bez daljeg opterećivanja ovog sistema, istakao je u izveštaju HROTE.
Ugovore o otkupu struje raskinulo je najviše solarnih elektrana – 26 sa snagom od 6,8 MW, dok je najveći deo izgubljene snage lociran u vetroelektranama 234 MW (11 postrojenja) i kogeneracijama 102,8 MW (3 elektrane).
Prosečna cena koju su povlašćeni proizvođači dobijali u 2022. kretala se od 0,46 kuna do 4,37 kuna (0,06-0,58 evra) po kWh.
Novi raskidi mogli bi da ugroze sistem podsticaja
Kao jedan od rizika za sistem podsticaja u ovoj godini u izveštaju se navode novi raskidi ugovora o otkupu. Naime, zbog upravljanja rizicima promena cena na veleprodajnom tržištu HROTE je određeni deo energije povlašćenih proizvođača već prodao na dugoročnim aukcijama.
U slučaju novih raskida ugovora to bi značilo nužnost kupovine električne energije kako bi se ispunile obaveze, što bi donelo značajne rashode u sistemu podsticaja, naveo je HROTE.
HROTE će informisati povlašćene proizvođače o dugoročnim rizicima tržišnog poslovanja
Kako bi to sprečila, ova institucija namerava analizira i eventualno revidira model prodaje energije na tržištu, da informiše povlašćene proizvođače o dugoročnim rizicima tržišnog poslovanja u uslovima izrazito volatilnih cena.
To bi, kako smatra HROTE, trebalo da umanjiti percepciju potencijalne poslovne prilike usled kratkotrajnih cenovnih vrhunaca i demotiviše povlašćene proizvođače sklone manjem riziku na izlazak iz ssistema subvencionisanja.
Inače, 60 odsto struje dobijene od povlašćenih proizvođača HROTE mora da proda snabdevačima u Hrvatskoj po regulisanoj ceni, dok za ostalo traži kupce na tržištu, navodi se u Izveštaju.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.