Obnovljiva energija sa terase: balkonski solarni paneli

Balkonski solarni paneli su kompaktni fotonaponski sistemi dizajnirani za montažu na balkone, terase ili fasade zgrada. Obično dolaze s osnovnom instalacijom koja omogućava brzo povezivanje na kućnu električnu mrežu. Ovaj vid proizvodnje obnovljive energije doživeo je bum u Nemačkoj, gde su paneli postavljeni na oko milion i po balkona.

Solarna energija doživljava neverovatan procvat, prevazilazeći granice tradicionalnog postavljanja velikog broja solarnih panela na zemlju i krovove. Solarne panele možemo videti pored železničkih pruga i puteva, između šina, na parkinzima, iznad voćnjaka i pašnjaka, pa sve do plutajućih solarnih farmi na jezerima. Sa rastom cena struje, balkonski solarni paneli su doživeli pravi bum u Nemačkoj. Postavljeni su na oko milion i po nemačkih balkona. Na nemačkom se takav pogon zove Balkonkraftwerk, balkonska elektrana.

Balkonsku elektranu obično čine jedan ili dva panela. Priključeni su direktno na utičnicu. Jednosmerna struja nastala u panelima sprovodi se do invertera, gde se pretvara u naizmeničnu struju koja se koristi u domaćinstvu. Višak struje može otići u javnu mrežu.

Jedna od glavnih prednosti balkonskih solarnih panela je jednostavna instalacija. Komplet se može kupiti putem interneta, a za postavljanje nije potreban električar. Ovo je značajna prednost u poređenju s krovnim solarnim sistemima, za koje su potrebni profesionalni instalateri.

Balkonske solarne elektrane su posebno pogodne za gradove. Za postavljanje panela na krovove potrebna je i saglasnost stanara, a taj proces može da potraje.

Nabavka se isplati za šest do devet godina

Proizvođači kažu da balkonski solarni paneli mogu uštedeti i do 30 odsto na računu za struju, prenosi Guardian. Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat-satu, troškovi nabavke se isplate za šest do devet godina uštedama na računu za struju, pokazuje računica eksperata iz Nemačke asocijacije za solar BSW Solar.

Kristijan Ofenhojzle, stručnjak za solarne module i pokretač veb stranice MachDeinenStrom.de, na kojoj građani mogu da se informišu o balkonskim solarnim postrojenjima, rekao je za Deutsche Welle da bi 2030. godine u Nemačkoj moglo biti instalirano 12 miliona takvih mini postrojenja. Po njegovom mišljenju, ukoliko se trend nastavi, svaki četvrti stan u Nemačkoj bi mogao imati ovakav sistem.

Solarni paneli mogu da pokriju od 10 do 15 odsto potrošnje električne energije

Neke procene sugerišu da balkonski solarni paneli mogu da pokriju od 10 do 15 odsto potrošnje električne energije domaćinstva. Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca i usmerenja panela.  U Africi, Australiji i drugim sunčanim regionima, panel od 400 vati može proizvesti do 800 kilovat-sati godišnje. U centralnoj Evropi, na primer u Nemačkoj, isti panel proizvede upola manje. Optimalna orijentacija je prema jugu, pod određenim uglom.

Iako je Nemačka apsolutni lider, ovi sistemi postaju sve popularniji i u Španiji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, a u nekim gradovima kao što je Helsinki već se eksperimentiše sa izgradnjom zgrada koje su obložene solarnim panelima.

Balkonske solarne elektrane su zabranjene samo u dve zemlje Evropske unije: Belgiji i Mađarskoj.