Klimatske promene

Nivo CO2 u atmosferi raste i pored pada emisija tokom pandemije

Nivo CO2 atmosferi pandemije emisija

Slika: Pixabay

Objavljeno

24.11.2020.

Država

Podeli

Objavljeno

24.11.2020.

Država

Podeli

Ugljen-dioksid je nastavio da se nakuplja iako su zabrane kretanja i obustave rada ozbiljno oborili emisije. Udar virusa korona vodi samo blagom smanjenju rasta koncentracije CO2 u atmosferi, jer neophodna je oštrija klimatska akcija da se oslabi globalno zagrevanje.

Usporavanje industrijske aktivnosti usled pandemije oboljenja COVID-19 nije spustilo nivoe gasova s efektom staklene bašte poput ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi s rekordnih nivoa, objavila je Svetska meteorološka organizacija, WMO. Ova jedinjenja zarobljavaju toplotu, a globalno zagrevanje donosi ekstremne vremenske uslove, porast nivoa okeana i njihove kiselosti te topljenje polarnog leda.

Emisije mnogih zagađujućih i štetnih gasova su opale zbog obustava rada u privredi. Međutim, efekat na akumulaciju CO2 nije veći od regularnih godišnjih varijacija u ugljeničnom ciklusu i visoke prirodne stope promene u apsorpciji tog elementa, na primer u biljkama, pokazuju novi podaci.

Nivoi ugljen-dioksida su lane ponovo skočili i premašili koncentraciju od 410 čestica na milion, navodi se u WMO-ovoj publikaciji Greenhouse Gas Bulletin i dodaje da je trend nastavljen.

Stopa povećanja prisutnosti CO2 najbrža u istoriji

„Ugljen-dioksid ostaje u atmosferi vekovima, a u okeanu još duže. Zemlja je poslednji put iskusila uporedivu koncentraciju CO2 pre tri do pet miliona godina, kada je temperatura bila dva do tri stepena Celzijusa viša, a nivo mora deset do 20 metara iznad sadašnjeg. Ali nije bilo 7,7 milijardi stanovnika. Godine 2015. probili smo globalni prag od 400 čestica u milion. A samo četiri godine kasnije premašili smo 410 čestica u milion. Takva stopa porasta nije zabeležena u istoriji naših nalaza. Pad emisija vezan za mere zatvaranja samo je majušni trzaj na dugoročnom grafikonu. Potrebno nam je neprekidno zaravnjivanje krive“, izjavio je generalni sekretar WMO-a Petteri Taalas.

Taalas: Pad emisija vezan za mere zatvaranja samo je majušni trzaj na dugoročnom grafikonu udela CO2 u atmosferi

Međutim, po njegovim rečima, korona virus je otvorio put ka istrajnijoj i ambicioznijoj klimatskoj akciji usmerenoj ka smanjenju emisija do neto nule kroz sveobuhvatnu transformaciju industrijskih, energetskih i saobraćajnih sistema.

Smanjenje emisija je jedva usporilo porast koncentracije ugljen-dioksida

Global Carbon Project je procenio da je dnevna količina ispuštenog CO2 tokom najintenzivnijeg perioda zatvaranja smanjena do 17 odsto na svetskom nivou. Preliminarne procene ukazuju na ukupno obaranje emisija za 4,2 do 7,5 procenata ove godine.

Na globalnom nivou, takvo smanjenje neće spustiti nivo CO2 u atmosferi, naglašavaju u WMO-u i dodaju da će samo porasti za do 0,23 čestice na milion manje nego prošle godine. Prirodno variranje je do jedne čestice na milion.

U biltenu su predstavljena merenja i za više drugih gasova, uključujući metan i azotne okside.

Komentara: (2)
marina / 02.11.2021.

izgleda im korona nije pomogla da smanje emisiju gasa pa sad moraju da smisle kako ce svaka drzava po na osob to da resi, prestanite da unistavate sume kako bi hranili stoku koje ima pet puta vise nego ljudi i prestanite da jedete svaki dan meso jer svaka ta krava ispusta metan a zamislite koliko krava ima u industriji mesa koja je najveci zagadjivac

Ivan Jankov / 10.01.2023.

Koliko su tek dinosaurusi ispustili metana. Možda su zbog toga i izumrli.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

klimatske promene klimatska akcija anketa ipsos

Ljudi se više plaše klimatskih promena, ali sve manje veruju da nešto mogu da promene – anketa

24. novembar 2020. - Istraživanje Ipsosa u 32 zemlje otkriva regionalne razlike u očekivanjima od primenjenih klimatskih politika, kao i u ekonomskim strahovima

Ember Svet 2024 potrebe hladjenjem hladenjem rasta temperature fosilnih goriva

Ember: Svet je 2024. potrebe za hlađenjem usled rasta temperature pokrio iz fosilnih goriva

24. novembar 2020. - Obnovljivi izvori i nuklearna energija su 2024. pokrili 79,1 odsto globalnog rasta potražnje za strujom. Učešće fosilnih goriva je bilo veće nego udeo pripisan porastu temperature.

Mart 2025. najtopliji u Evropi, drugi najtopliji na svetu

Mart 2025. bio najtopliji u Evropi, a u svetu drugi do sada

24. novembar 2020. - Prema podacima Kopernikove službe za posmatranje klimatskih promena C3S, mart 2025. bio je najtopliji mart...

hrvatska socijalni plan za klimatsku politiku zelena tranzicija

Hrvatska će potrošiti 1,6 milijardi evra na mere iz Socijalnog plana za klimatsku politiku

24. novembar 2020. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije održalo je javnu raspravu o Socijalnom planu za klimatsku politiku