Nijedna članica G20 ne ispunjava ciljeve za globalno zagrevanje

G20 se na poslednjem okupljanju obavezao da radi na ublažavanju klimatskih promena i „izgradnji budućnosti koja će biti održivija po životnu sredinu i inkluzivnija“, ali aktuelna politika nije u skladu sa ciljem iz Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na ispod 1,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine.

Na svom godišnjem samitu u Rijadu, Grupa 20 najrazvijenijih i velikih zemalja u brzom razvoju obećala je da će se uhvatiti ukoštac s nastupanjem klimatskih promena. Međutim, Climate Transparency Report otkriva da nijedna članica G20 nije na putu da doprinese cilju da se porast temperature na globalnom nivou do kraja veka održi na manje od 1,5 stepeni Celzijusa.

„Sprečavanje degradacije životne sredine, očuvanje, održivo korišćenje i obnavljanje biodiverziteta, očuvanje naših okeana, podrška za čist vazduh i čistu vodu, suočavanje s prirodnim katastrofama i ekstremnim vremenskim događajima kao i klimatskim promenama jesu među najhitnijim izazovima našeg vremena. Dok se oporavljamo od pandemije, posvećeni smo zaštiti naše planete i izgradnji budućnosti koja će biti održivija po životnu sredinu i inkluzivnija za sve ljude“, saopštilo je 19 država i Evropska unija

Brazil prednjači u projekciji obaranja emisija u sektoru proizvodnje struje za ovu godinu, a sledi ga Nemačka

Ovo je prvi put posle tri prethodna okupljanja da su učesnici našli zajednički jezik po pitanju klimatskih promena. G20 se posle rijadskog samita obavezao da smanji emisije i podrži tehnološki razvoj infrastrukture radi kvalitetnijih investicija u infrastrukturu i prihvatljivijih društvenih, ekonomskih i rezultata na polju životne sredine.

Predstavnici članica su najavili da će raditi na održivosti u sektorima hrane i poljoprivrede i upravljanja vodama.

Za EU još nije kasno ukoliko usvoji ambicioznije stavove

Pomenuti izveštaj ipak ističe mogućnost da će EU usvojiti cilj smanjenja emisija s efektom staklene bašte između 55 i 60 procenata do 2030. i tako se približiti cilju za ublažavanje klimatskih promena.

Brazil prednjači u projekciji za emisije u sektoru proizvodnje struje za ovu godinu, sa padom od 16,1 odsto, a sledi ga Nemačka i njenih 15,4 procenta. Francuska se kotira najgore, jer je predviđen rast od 6,2 odsto, ali promena je pripisana većem sagorevanju fosilnih goriva u vreme zastoja u nuklearnim elektranama zbog održavanja.

Kina je druga od začelja, jer se očekuje da će 2020. sniziti emisije za samo 0,1 odsto. Ipak, ukupni rezultati za G20 treba da se posmatraju u svetlu posledica pandemije virusa korona i posledičnog pada potrošnje struje.

Turska daleko zaostaje za ciljem iz Pariskog sporazuma

Smanjenje u Turskoj, jedinoj zemlji što se nalazi u regionu kojeg prati Balkan Green Energy News, procenjeno je na 6,3 odsto, što je stavlja u donju polovinu tabele. Da bi svoje dozvole za ispuštanje štetnih gasova dovela u „pravičan raspon“ za 1,5 stepeni Celzijusa, cilj naznačen u Pariskom sporazumu, morala bi da do 2030. sreže emisije na manje od 365 megatona ekvivalenta ugljen-dioksida, a zatim na ispod 226 megatona do 2050. godine.

Kina i Turska imaju najobimnije planove na svetu za izgradnju elektrana na ugalj

Vlada je postavila cilj da emisije smanji za 21 procenat do 2030. sa nivoa koji bi bio dostignut bez ikakvih mera i iznosi 999 megatona ekvivalenta CO2. Ova zemlja planira da instalira elektrane na ugalj ukupne snage 32 gigavata, po podacima iz jula. Jedina država na svetu ispred Turske u ovoj kategoriji jeste Kina, navedeno je u studiji.

EU daje najveće zelene podsticaje

Turska je za ovu godinu druga među loše kotiranima po proceni pada emisija u sektoru energetike od trošenja goriva, sa tek nešto preko tri odsto, dok je Kina još jednom najgora, jer će ispustiti tek nešto ispod tri procenta manju količinu. Rusija je najniže po vrednosti indeksa zelenog finansijskog stimulansa po glavi stanovnika, a za njom ide Turska.

EU, Francuska i Velika Britanija su, tim redom, najbolje na spisku pokazatelja zelenih podsticaja. Što se tiče očekivane promene u emisijama CO2 u energetici, Meksiko je viđen sa smanjenjem od čak preko 12 procenata, a drugo je Ujedinjeno Kraljevstvo, za koje se prognozira pad od skoro 12 odsto.