Tuzla je jedan od najzagađenijih gradova u Evropi i šire. Prema rezultatima analize “Kako se rešiti smoga”, pretpostavlja se da su glavni uzroci prekomernog zagađenja vazduha u Tuzli termoelektrana, individualna ložišta i saobraćaj. Međutim, vlasti do sada nisu uspele da utvrde tačan doprinos iz svakog od ovih sektora.

Danas objavljena analiza zagađenja vazduha u Tuzli pokazuje koliko bi koristi javno zdravlje ovog grada u Bosni i Hercegovini imalo od doslednog sprovođenja zakonodavstva o kvalitetu vazduha.

CEE Bankwatch Network i Centar za ekologiju i energiju su u Tuzli sproveli nezavisni monitoring čestica prašine poznate kao PM10. Pored toga su, na osnovu zvaničnih podataka i pomoću SZO faktora konverzije, zajedno sa (Health and Environment Alliance – HEAL), izračunali i uticaj finih čestica prašine PM2,5 na zdravlje u Tuzli.

Nezavisni monitoring je pokazao da je u 2018. godini – za period od 144 dana ili skoro 5 meseci u toku leta, jeseni i zime – prosečni nivo PM10 bio dvostruko veći od zakonom dozvoljenog godišnjeg proseka. Prosečne vrijednosti PM10 iznosile su 78,9 µg/m3, dok je godišnja prosečna granica 40 µg/m3.

Analiza: 136 preuranjenih smrti, 1339 novih slučajeva bronhitisa

Analizom je procenjeno da je, 2018. godine u Tuzli, zagađenje PM2,5 česticama prouzrokovalo 136 preuranjenih smrti odraslih osoba, što predstavlja 17% svih smrtnih slučajeva osoba starijih od 30 godina.

„Podaci koje objavljujemo danas pokazuju koliko su ozbiljne posledice uzrokovane zagađenjem vazduha. Vlasti u Bosni i Hercegovini, koje ne uspevaju čak ni pravilno da prate nivoe zagađenja, direktno su odgovorne za stotine smrtnih slučajeva i na hiljade slučajeva bolesti koje su direktno uzrokovane nekontrolisanim prekomernim zagađenjem vazduha“, kaže Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju.

Zagađenje PM10 česticama prouzrokovalo je 1339 novih slučajeva bronhitisa u odraslih u Tuzli 2018. godine, što predstavlja gotovo trećinu svih slučajeva bronhitisa te godine.

„Broj smrtnih slučajeva i loših zdravstvenih stanja bi se mogli smanjiti ukoliko bi se poboljšala situacija po pitanju zagađenja vazduha. Odlučna reakcija odgovornih je hitno potrebna kako bi se zaštitilo zdravlje i životi građana“, izjavila je Maida Mulić, direktorka Zavoda za javno zdravstvo Tuzlanskog kantona.

Planira se novi blok termoelektrane koja već decenijama zagađuje Tuzlu

Ali, umesto da se usredsrede na sprovođenje mera za smanjenje zagađenja vazduha, vlasti trenutno planiraju izgradnju novog bloka od 450 MW u termoelektrani (TE) Tuzla, koja je već decenijama jedan od glavnih izvora zagađenja Tuzle i okoline.

„Jedan od najšokantnijih aspekata je da vlasti, kao deo rješenja, predlažu izgradnju novog bloka u TE Tuzla. Građani Tuzle ne smeju da prihvate takvu laž. Radom novog bloka bi se povećala ukupna količina uglja spaljenog u termoelektrani što bi proizvelo hiljade tona kancerogene šljake, pepela i prašine koja bi dodatno zagadila vazduh“, rekla je Ioana Ciuta iz CEE Bankwatch mreže.

„Donosioci odluka treba odmah da reaguju na krizu zagađenja vazduha u Tuzli. Potrebno je napraviti konkretan plan za postepeno smanjenje korišćenja uglja kao energenta. Pored toga, neophodna je nadogradnja mreže za praćenje kvaliteta vazduha, kako bi se utvrdila stvarna veličina njegovog uticaja na zdravlje. Zdravstveni sektor ima jedinstvenu ulogu u informisanju javnosti o opsegu problema kvaliteta zraka u Tuzli i vođenju preko potrebnih promena“, zaključila je Vlatka Matković Puljić iz organizacije HEAL-a.