Električna energija

Nemački LEAG transformiše termoelektranu u najveći sistem za skladištenje energije u zemlji

Nemački LEAG transformiše termoelektranu u najveće evropsko čvorište zelene energije

Foto: Frank Vincentz / Wikipedia / https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/deed.en

Objavljeno

20.06.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

20.06.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Kompanija LEAG je najavila transformaciju svojih elektrana na lignit i rudnika u istočnom delu Nemačke, gde bi trebalo da bude izgrađeno najveće evropsko čvorište zelene energije, kapaciteta između sedam i 14 gigavata. Koristiće energiju vetra i sunca, inovativnu tehnologiju baterija i vodonik. Prva etapa treba da bude investicija od 200 miliona evra u pretvaranje termoelektrane Boxberg u najveći sistem za skladištenje energije iz obnovljivih izvora u zemlji.

LEAG, drugi po proizvodnji električne energije iz uglja u Nemačkoj, planira da svoj kompleks termoelektrana i rudnika uglja u pokrajini Lužici na istoku zemlje transformiše u najveće evropsko čvorište zelene energije.

Kompanija je prošle nedelje procenila da će do 2040. instalirati između sedam i 14 gigavata kapaciteta iz energije vetra i sunca, zajedno sa do tri gigavat-sata kapaciteta za skladištenje i dva gigavata za proizvodnju zelenog vodonika. Time bi zamenila osam gigavata iz termoelektrana na ugalj.

Pilot-projekat skladištenja energije u termoelektrani Boxberg

Nakon što zatvori rudnike, kompanija planira da iskoristi postojeću infrastrukturu za skladištenje energije iz obnovljivih izvora. LEAG takođe razmatra mogućnost instalacije plutajućih solarnih elektrana, budući da će pojedine ugljenokope pretvoriti u jezera.

Kompanija planira da za skladištenje energije iz obnovljivih izvora nakon zatvaranja rudnika iskoristi postojeću infrastrukturu

Kompanija namerava da do 2030. uloži 1,5 milijardi evra u obnovljive izvore energije i da na kopovima instalira vetroparkove i solarne elektrane ukupne snage sedam gigavata.

Na mestu termoelektrane Boxberg, na granici sa Poljskom, treba da bude postavljen najveći baterijski sistem u zemlji.

LEAG je s američkim proizvođačem sistema za skladištenje energije ESS Tech potpisao inicijalni sporazum. Izvođač tvrdi da njegova tehnologija skladištenje velike količine energije (LDES) u baterijama od gvožđa, soli i vode ima najniže troškove i da je bezopasna po životnu sredinu.

LDES su sistemi koji pri maksimalnoj operativnoj snazi mogu da snabdevaju električnom energijom najmanje deset sati. Ove dve kompanije tako planiraju postrojenje od 50 megavata i 500 megavat-sati, a uz njega bi bile postavljene litijum-jonske baterije, koje su manjeg kapaciteta, kao i skladišta vodonika.

Termoelektrana Boxberg je prva na redu za transformaciju, u skladište obnovljive energije, a predviđeno je da bude pušteno u rad 2027. godine. Ovo postrojenje, koje je pušteno u rad 1971, ima snagu 2,6 gigavata.

LEAG je objavio da će sa svojim partnerima uložiti početnih 200 miliona evra, a da će tražiti još partnera i subvencije nemačke vlade i iz Evropske unije. Ceo projekat je procenjen na 500 miliona evra.

U razvoju projekti za sedam gigavata zelene električne energije do kraja decenije

LEAG, u vlasništvu čeških EPH i PPF Investmentsa, do kraja decenije namerava da priključi na mrežu vetroelektrane i solarne parkove od ukupno sedam gigavata. Zauzeli bi 33.000 hektara, odnosno 330 kvadratnih kilometara, na ugljenokopima. Za to će ovom energetskom gigantu biti potrebno 10 milijardi evra.

Prošle godine je najavio da će početkom 2026. imati svoj prvi gigavat iz solara – pionirski projekat GigawattFactory. Ova fotonaponska instalacija će koštati više od milijardu evra, naveli su u kompaniji. Očekuju da će direktno ili indirektno u projekte uključiti više od hiljadu zaposlenih, dok je kompleksu LEAG-a trenutno zaposleno oko osam hiljada radnika.

Foto: LEAG / Rainer Weisflog

Postojeća infrastruktura u termoenergetskom kompleksu olakšava prelazak na zelenu energiju

Za postrojenja za skladištenje toplotne i električne energije na bivšim površinskim kopovima i lokacijama na kojima su bile termoelektrane na ugalj mogu da se iskoriste postojeća elektromreža i druga infrastruktura.

LEAG-ov projekat energetskog čvorišta bi u ovom trenutku pokrio sedam odsto potražnje za električnom energijom u Nemačkoj.

Pregovori države i privrede za ispunjenje klimatskih ciljeva

Nemačka ima zakonski rok da 2038. godine obustavi upotrebu uglja, ali vladajuća koalicija je obećala da će to učiniti pre kraja tekuće decenije.

Većina operatera elektrana na ugalj u Nemačkoj se već obavezala na gašenje najkasnije 2030. godine, a vlada o tome pregovora i sa LEAG-om.

Prošle jeseni država je ispregovarala napuštanje uglja sa RWE-om, najvećim nemačkim elektroenergetskim preduzećem. Po tom dogovoru, dve termoelektrane zbirne snage tri gigavata biće isključene 2030. godine. RWE je sa druge strane dobio dozvolu da rad dve termoelektrane od 1,2 gigavata, koje je trebalo da zatvori 2022, produži do marta 2024. godine.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

kina energetska tranzicija

Kina na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost do 2060.

20. jun 2023. - Kina ostvaruje ogroman napredak u nameri da smanji neto emisije na nulu, navodi se u izveštaju norveške konsultantske firme DNV

Atinska opstina Halandri solarnu energetsku zajednicu gradanima

Atinska Opština Halandri osniva solarnu energetsku zajednicu s građanima

20. jun 2023. - Opština Halandri je pozvala domaćinstva da se priključe njenoj energetskoj zajednici investiranjem do po 3,500 evra u solarnu elektranu

vukovar solarni paneli sunce nad vukovarom

Grad Vukovar solarnim panelima smanjio račun za struju za 90.000 evra

20. jun 2023. - Grad Vukovar instalirao je 12 solarnih elektrana, ukupne instalisane snage 863 kW, na javnim zgradama u svom vlasništvu

Solarne-elektrane-industrijskim-zonama-Severnoj-Makedoniji-fabrike-izvoze-EU

Solarne elektrane u industrijskim zonama u Severnoj Makedoniji za fabrike koje izvoze u EU

20. jun 2023. - Solarne elektrane u industrijskim zonama u Severnoj Makedoniji snabdevaće fabrike koje izvoze u EU, pa neće morati da plaćaju CBAM na struju.