Naučnici upozorili da kišnica nigde nije bezbedna za piće

Ako se gleda po najstrožim standardima koje su razvile zdravstvene i agencije za zaštitu životne sredine, kišnica svuda na svetu sadrži previše takozvanih večnih hemikalija, zaključak je studije koja je počela još 2010. godine. Naučnici kažu da su njome pokrili samo četiri od nekoliko hiljada tih jedinjenja na bazi fluora i upozorili da su dugoročne posledice po zdravlje još neispitane.

Od mikroplastike se ne može pobeći. Ima je i u dubini okeana i usred amazonske prašume. Vazduh je prekomerno zagađen u najvećem delu područja gde žive ljudi, pri čemu se stalno pronalaze novi štetni uticaji na zdravlje. Naučnici su čak nedavno zaključili da zbog zagađenosti zemljišta u Australiji, jaja tamošnjih kokošaka koje se drže napolju imaju 40 puta više olova nego ona iz industrijske proizvodnje.

Nova studija koju su izradili istraživači sa Univerziteta u Stokholmu i univerziteta ETH Cirih (ETH Zürich) baca više svetla na još jednu klasu zagađujućih materija – PFAS. To su veštačka perfluoroalkilna i polifluoroalkilna jedinjenja, na bazi fluora, koja se razlažu izuzetno sporo, pa ih zato zovu i večnim ili upornim hemikalijama.

PFAS je prisutan u širokom dijapazonu proizvoda

Naučnici su otkrili da u kišnici gotovo svuda na planeti ima toliko PFAS-a da je nije bezbedno piti. Reference su im bili najstroži standardi, koje su razvile zdravstvene i agencije za zaštitu životne sredine u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji.

Postoji mogućnost povezanosti između upornih hemikalija i brojnih oboljenja

Studija je otpočela još 2010. godine, a pokrila je samo četiri perfluoroalkilne kiseline (PFAA), podgrupe u okviru 4.500 poznatih večnih hemikalija. Jedinjenja PFAS su obično vodootporna i masnoće se za njih ne lepe, izdržavaju visoke temperature i na njima ne ostaju fleke. To ih je odavno učinilo popularnim kod proizvođača najrazličitijih vrsta robe uključujući teflonsko posuđe, penu za gašenje požara, odeću i lepak.

Brojne studije ukazuju na moguću vezu PFAS-a sa smanjenom plodnošću, karcinomom, gojaznošću, dijabetesom i smetnjama u razvoju, mada rezultati još uvek nisu pouzdani. Na primer, SAD su drastično umanjile dozvoljene nivoe zbog sumnje da te hemikalije smanjuju imuni odgovor dece na vakcine.

Sve manje večnih hemikalija dolazi u prirodu, ali se i dalje akumuliraju

Ipak, nivoi PFAS-a u ljudskim tkivima su u poslednjih dve decenije ozbiljno smanjeni, a nivoi izmereni u prirodi nisu porasli, napominje Ian Cousins, glavni autor studije, koji predaje organsku hemiju u životnoj sredini na Univerzitetu u Stokholmu. Objasnio je da je reč o tome da su smernice postale strože i to „više miliona puta“.

Emisije ovih supstanci su isto u većini zemalja poslednjih godina smanjene, samo što večne hemikalije nemaju gde da odu, već cirkulišu u prirodi. Rezultati ispitivanja su otkrili da su nivoi PFAS-a u kišnici čak i na Antarktiku prekomerni po američkim standardima za pijaću vodu. Na Tibetanskom platou su 14 puta viši od najviše preporučene količine!

Proći će decenije ili vekovi pre nego što se supstance PFAS dovoljno razrede duboko u okeanima, upozorio je Cousins i dodao da su napredna rešenja za preradu vode jako skupa. Društvo ne sme stalno da ponavlja grešku i sa ostalim upornim hemikalijama, poručili su autori.

Štaviše, oni su izašli sa tezom da je čovečanstvo s PFAS-om prekoračilo jednu od devet planetarnih granica, onu koja se tiče novih entiteta. To u svakom slučaju važi za mnoga područja koja nastanjuju ljudi, naveli su i ukazali na širokorasprostranjenu zagađenost kišnice, površinskih voda i tla.

Planetarna granica hemijskog zagađenja odnosno novih entiteta peta je od devet za koju neki naučnici tvrde da je prekoračena, posle čega verovatno nema nazad

Po naučnom konceptu planetarnih granica, one obuhvataju stabilno stanje u kojem se Zemlja nalazi poslednjih 10 hiljada godina, od početka civilizacije. Prag hemijskog zagađenja odnosno novih entiteta je peti za kojeg neki iz naučne zajednice tvrde da je prekoračen, što znači da verovatno nema povratka. Prva četiri su bili globalno zagrevanje, uništavanje divljih staništa, gubitak biodiverziteta i prekomerno zagađivanje azotom i fosforom.

S novim entitetima je povezano više drugih planetarnih granica, navodi se u studiji, na primer gubitak stratosferskog ozona i klimatske promene.