Subvencije za povećanje energetske efikasnosti i instalaciju solarnih panela, uz baterijske sisteme za skladištenje energije i CBAM taksu Evropske unije na emisije CO2 u uvoznoj robi, predstavljaju teme koje su izazvale najveću pažnju naših čitalaca u 2025. godini. U stopu ih prate vesti o tome kako krupne promene u sektoru energetike usmeravaju investitori, ali i kako se u svemu tome snalaze velike državne elektroprivrede.
Tradicionalna Lista najčitanijih tekstova na sajtu Balkan Green Energy News osim pitanja, koja su tiču veza energetske tranzicije i običnih ljudi, privrednika, elektroprivreda ili investitora, sadrži i teme zagađanja vazduha i energetske krize.
Iako je i dalje na listi, primetno je da zagađenje vazduha gubi na važnosti. Dalji pad „popularnosti“ mogao bi da znači i manje mera nadležnih da se obezbedi kvalitet vazduha koji ne ugrožava zdravlje ljudi.
Na drugoj strani, energetska kriza zbog veza regiona Zapadnog Balkana sa ruskim energetskim kompanijama, zasad najviše preti Srbiji, ali mogla bi da zahvati i Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Mađarsku.
Uz nadu da se ova dva scenarija neće ostvariti, i obećanje da ćete o svemu što se dešava biti obavešteni na profesionalno način, Balkan Green Energy News svima želi puno zdravlja i sreće u Novoj 2025. godini!
Godinu u kojoj smo obeležili deset godina rada završavamo sa dosad najboljim rezultatima, kao najčitaniji sajt u sektoru energetike u Jugoistočnoj Evropi. Hvala vam na poverenju!
(Pogledajte i šta je bilo najčitanije na engleskoj verziji portala – Most read in 2025).
1. Subvencije kao način da se ostvari afordability, i smanji teret energetske tranzicije
Prijave za subvencije za energetsku efikasnost – korak po korak
Negativne posledice energetske tranzicije, a zatim i energetska kriza, koja je drmala planetu u periodu 2021-2023. godina, na površinu su izbacile englesku reč affordability iliti mogućnost građana i privrednika da bez većih finansijskih poteškoća plate račune za električnu energiju, grejanje, hlađenje.
Jedan od glavnih alata za skidanje tereta visokih cena sa leđa firmi i domaćinstava postale su subvencije. I to ne samo u zemljama Zapadnog Balkana, već i u članicama Evropske unije, bez obzira na stepen jačine njihovih privreda.
Iako su mnogima slađe one subvencije koje se ogledaju u direktnom smanjivanju računa, građani i privrednici su prepoznali da je dugoročno, ekonomski, ekološki i zdravstveno isplativije dobiti pomoć za investiranje.
I to u energetsko renoviranje, instalaciju solarnih panela, efikasniju opremu za grejanje i hlađenje.
Izgleda da i dalje vredi ona čuvena izreka da je „bolje nekoga naučiti da lovi ribu, nego mu dati ribu“.
2. WISE Srbija mreže žena: Ljiljana Velimirović je Liderka održive energetike za 2025.
Ljiljana Velimirović je Liderka održive energetike za 2025. godinu
WISE Srbija mreže žena u održivoj energetici, klimatskoj akciji i zaštiti životne sredine nastavlja da pomera granice u promovisanju značaja i širenju uticaja žena u ovim važnim sektorima. Ovu godinu obeležio je prvi mentorski program. Tokom šest meseci intenzivnog rada, sedam mentorskih parova gradilo je međusobno poverenje, razmenjivalo znanja i razvijalo liderske potencijale.
WISE mreža je tokom sedam godina postojanja izgradila snažnu zajednicu od 250 stručnjakinja koje svojim znanjem, iskustvom i vizijom doprinose razvoju održive energetike i klimatske politike u Srbiji.
Na godišnjem događaju WISE Srbija mreže žena, Ljiljani Velimirović je uručeno priznanje Liderka održive energetike 2025. Proglašenje liderke se organizuje već treću godinu zaredom uz podršku Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
3. Hteli ste rešenje za varijabilnost obnovljive energije?
Nemačka pokreće tržište usluga inercije – baterije zamenjuju termoelektrane u stabilizaciji sistema
Dobro, problem integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije u mreže nije rešen u potpunosti, ali stvari se kreću mnogo brže nego što su mislili i mnogi pobornici obnovljive energije. Baterijski sistemi za skladištenje energije (eng. battery energy storage systems – BESS) su glavna investicija u sektoru zelene energije, sa subvencijama ili bez njih.
Skladištenje energije u baterijama je zanimljivo i zbog još jednog detalja. Oni koji su mogli da vide malo dalje od drugih govorili su godinama unazad da će energetska tranzicija biti prilika i za zemlje koje nisu u vrhu industrijskog i tehnološkog razvoja.
Karte se mešaju, energetika se skoro pa okreće naglavačke, moćne kompanije preko noći gube tlo pod nogama, kao čuveni slučaj kompanije Nokia, pa se otvara mogućnost i za nove firme koje su tehnološki vizionari.
NGEN kombinuje ekspertizu u uslugama projektovanja, nabavke i izgradnje (EPC) sa sopstvenim softverom za upravljanje i valorizaciju baterijama. Kompanija je u oktobru otvorila najveću bateriju za skladištenje energije u Austriji.
Tako REIB osvaja tržište inovativnom uslugom osiguranja projekata za obnovljivu energiju, ali ima i iskustvo upravljanja sopstvenim baterijama integrisanim sa solarnim elektranama.
Vodeća softverska firma za projektovanje i inženjering solarnih elektrana i baterijskih sistema za skladištenje energije Rated Power razvila je softver koji je mnogo više od alata za projektovanje.
4. CBAM: Vreme upozoravanja prošlo, došlo vreme plaćanja
Vreme upozoravanja, tačnije priprema za uvođenje prekogranične takse na CO2 o kojima je još od 2020. pisao Balkan Green Energy News, je prošlo, pa će od 1. januara 2026. godine početi vreme plaćanja, računa.
Ne samo za emitovane emisije prilikom izvoza čelika, cementa, gvožđa, aluminijuma, đubriva, vodonika, električne energije sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, nego i za ignorisanje najava, od strane nadležnih, da će Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) stupiti na snagu, kako je i najavljeno pre više godina – 1. januara 2026.
Osim nadležnih u zemljama regiona, odgovornosti ima i na onima koji sede u Briselu. Izvesno je da ovi drugi neće platiti ceh, a ni odgovarati, verovatno i ovi prvi. Neko mora, pa će to biti građani i privrednici Zapadnog Balkana. Koliko, videćemo.
Suštinu stvari ne menja mnogo što su ne samo stručnjaci iz regiona, kao što su Ljubo Maćić i Zoran Đorđievski, nego i evropske organizacije, među kojima su ENTSO-E i Bruegel, upozoravale da uvođenje CBAM-a na električnu energiju nema mnogo smisla. Uz to, dodaju, pravi štetu, ne samo regionu Zapadnog Balkana, nego i Evropi.
5. Energetska kriza opet preti, ali sada samo Balkanu
Đedović Handanović: Srbija podržava pregovore o prodaji NIS-a mađarskom MOL-u
Iako se energetska kriza čiji je povod bio rusko-ukrajinski rat 2021. godine završila 2023. godine, svima je bilo jasno da je ovo samo početak krupnih promena u globalnoj energetici usled geopolitičkih previranja. Suština je da su isporuke energenata, pre svega prirodnog gasa i nafte, iz Rusije sankcionisane, samim tim i otežane, a za neke potpuno zaustavljene.
Stvari su za region Zapadnog Blakana, a pre svega Srbiju, počele da se komplikuju na početku 2025. godine kada je SAD uveo sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog udela ruske komanije Gasprom.
Ubrzo su usledile i najave mogućinh komplikacija u vezi sa transportom gasa iz Rusije za Srbiju, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu. Šlag na tortu bile su sankcije SAD prema kompaniji Lukoil. Ruska firma je vlasnik jedne od najveće rafinerije nafte u regionu, ali i rafinerije Petrotel-Lukoil u Rumuniji i mreže benzinskih stanica u Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori.
Sankcije prema NIS-u stupile su na snagu 8. oktobra, a Rafinerija nafte Pančevo, koja je snabdevala srpsko tržište, prestala je da radi krajem novembra. Rasplet u vezi sa NIS-om, imovinom firme Lukoil i snabdevanjem gasom regiona trebalo bi da donese 2026.
6. Državne elektroprivrede – pritisci sa svih strana
EPS planira da proizvodi struju iz otpada u TE Nikola Tesla A
Državne elektroprivrede u regionu Zapadnog Balkana i dalje su rastrzane između obezbeđivanje dovoljno električne energije, ali po regulisanim cenama, i promena koje donosi energetska tranzicija.
Donosioce odluka zanima samo prve deo jednačine, što ni srednjoročno, ni dugoročno ne može da da rezultat. Posledice se već vide u sve manjoj proizvodnji iz termoelektrana na ugalj, između ostalog zbog kvarova u zastarelim elektranama i nedostatka domaćeg uglja, i sve većem uvozu električne energije.
Kao da sve to nije dovoljno, pa još stiže i primena CBAM-a.
U takvoj situaciji gradnja novih elektrana je ključna. Partnerstva ili saradnja sa privatnim kompanijama može državnim energetskim kompanijama da donese znanje i iskustvo u razvoju novih projekta, pre svega za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Tako mogu da „kupe neko vreme“.
Jedna od evropskih kompanija koja to može da obezbedi je Nordex. Firma je u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji postavila i ugovorila 222 vetroturbine u 16 vetroparkova. Jedan od najvažnijih poslova je sklopljena sa Elektroprivredom Crne Gore (EPCG) za vetropark Gvozd, kompanijom koja razvija više inovativnih projekata, kao što su plutajući solar, termalne baterije,vetroturbine za velike visine.
Elektroprivreda Srbije (EPS) nastavlja samostalno da razvija i završava projekte, ali i priprema veliki poduhvat za 1.000 MW solarnih elektrana i baterije sa konzorcijumom Hyundai Engineering – UGT Renewables. Elektroprivreda BiH (EPBiH) priprema gradnju čak tri solarne elektrane, ali i osigurava finansiranje za pravednu tranziciju regiona uglja.
Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) najviše pažnje pridaje razvoju hidroelektrana, ali je nedavno odlučila i da ponovo pokrene projekat vetroelektrane Hrgud.
7. Stalni rast investicija u solar i vetar
Privatne kompanije nastavljaju da dominiraju u gradnji novih elektrana na obnovljive izvore energije.
Aukcije su i dalje jedan od glavnih pokretača investicija. Srbija je veoma uspešno sprovela i drugi krug aukcija, Crna Gora ih je raspisala, a Severna Makedonija je u finalnoj fazi usvajanja regulatornog okvira.
Među najvećim investitorima u regionu su CWP Europe, Alcazar Energy, Akuo, Fortis Energy.
CWP Europe krupnim koracima osvaja region. Kompanija je sredinom oktobra potpisala zajedničku deklaraciju sa Evropskom komisijom, Albanskom agencijom za razvoj investicija i Agencijom za investicije Crne Gore za vetroelektranu Tropoja u Albaniji i solarnu elektranu Montečevo sa baterijskim skladištenjem u Crnoj Gori.
Alcazar Energy je na Balkanu prisutan od 2022. godine i razvija projekte u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Sredinom godine je počela gradnja vetroparka Štip u Severnoj Makedoniji, a oktobru je najavljeno povećanje investicija u Crnu Goru sa 200 na 500 miliona dolara.
Sa više od dve decenije iskustva, Akuo razvija projekte u više od dvadeset zemalja širom sveta. U maju je sa EPS-om potpisao ugovor o otkupu električne energije (PPA) za projekat vetroparka Bela Anta 2. Obuhvata celokupan kapacitet i uključuje balansnu odgovornost.
Fortis Energy u Jugoistočnoj Evropi radi na projektima elektrana na obnovljive izvore od ukupno dva gigavata. U septembru su dobili građevinsku dozvolu za svoj solarni park od 270 MW u Srbiji.
8. BEF 2025. je prošao, spemite se za najbolju energetsku konferenciju u regionu – BEF 2026!
Beogradski energetski forum 2025 – reforme energetskih tržišta ubrzavaju integraciju u EU
Treći po redu Beogradski energetski forum (BEF) 2025. okupio je u glavnom gradu Srbije više od 450 učesnika iz više od 30 zemalja regiona, Evrope i šire.
U okviru dvodnevne konferencije koju organizuje Balkan Green Energy News održano je osam panela, na kojima je govorilo više od 50 državnih zvaničnika, menadžera kompanija i istaknutih energetskih stručnjaka.
BEF 2026. održava se 28. i 29. aprila i baviće se glavnim izazovima i prilikama u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope.
Konferencija je pravo mesto za one koji žele da pokrenu ili osnaže svoj biznis u regionu. Jedinstvena platforma, koja kombinuje portal Balkan Green Energy News i konferenciju, pruža posvećenu saradnju tokom cele godine, a ne samo u periodu konferencije.
Pridružite nam se na dvodnevnom događaju kao sponzor, institucionalni partner, izlagač ili posetilac, poručuje naš tim koji organizuje BEF.
9. Da li ćemo dozvoliti da se zagađenje vazduha gurne pod tepih?
Mnogi problemi u regionu Balkana, a i Jugoistočne Evrope, bivaju „rešeni“ tako što ih nadležni ignorišu čekajući da ih javnost zaboravi. To kao da se, na žalost, dešava sa zagađenjem vazduha, koje je i dalje pristutno širom regiona – u BiH, Hrvatskoj, Srbiji. Veći gradovi u ovom delu Evropu redovni su „gosti“ liste najzagađenijih gradova na svetu – Sarajevo, Zagreb, Bukurešt, Beograd, Skoplje, Sofija.
Balkan Green Energy News je među prvima ukazivao na štetnost zagađenog vazduha po zdravlje ljudi. Naši čitaoci se često vraćaju na serijal Čist vazduh za sve sa kraja 2020. godine koji smo prevashodno hteli da edukujemo građane.
Interesovanje javnosti, samim tim i čitalaca naših vesti, tih godina je stalno raslo, ali poslednjih je, istina ne drastično, ali ipak krenulo da opada. Da li ćemo dozvoliti da ovaj problem gurnu pod tepih?
10. Energetska zajednica proslavila 20 godina
Energetska zajednica obeležila 20. godišnjicu – postala je stub integracije Jugoistočne Evrope
Put u Evropsku uniju je, zasad, proklamovani politički cilj kojem teži ceo Zapadni Balkan. Nijedan od sektora koji bi trebalo da se usaglase sa pravnim tekovinama EU nema veću podršku od energetike.
Mehanizam za tu podršku zove se Energetska zajednica, koja je ove godine proslavila 20 godina aktivnosti.
Najnoviji izveštaj Sekretarijata Energetska zajednice o napretku članica na putu ka EU je pokazao da se na Zapadnom Balkanu najbolje kotira Srbija, koja se popela sa 55 na 63 procenta usklađenosti. Crna Gora i Severna Makedonija su blago napredovale, obe do 53 odsto, što je prosek za celu grupu.
Albanija se zadržala na 50 odsto, dok je Kosovo* zabeležilo pad na 46 odsto. Nazadovanje važi i za Bosnu i Hercegovinu, koja je na začelju.
Ovo je lista najčitanijih tekstova od 11. do 20 mesta:
- Rio Tinto prekinuo litijumski projekat Jadar
- Razlika u cenama električnih i klasičnih automobila sve manja – trenutno 1.600 evra
Razlika u cenama električnih i klasičnih automobila sve manja – trenutno 1.600 evra
- Turski investitor gradi dve solarne elektrane u Vojvodini
- Litijum dobio konkurenciju – CATL predstavio prvu natrijum-jonsku bateriju koja je ušla u masovnu proizvodnju
- Stanje reka u Srbiji: zagađenje i prekomerna eksploatacija ugrožavaju vodne resurse
- Subvencije za električnu Pandu 5.000 evra u Srbiji
- Kineski BYD traži 10.000 radnika i inženjera za fabriku u Segedinu, gleda i u Vojvodinu
- EPS objavio konkurs za zapošljavanje 21 inženjera
- Dan planete zemlje 2025: Naša energija, naša planeta
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.