Na Zapadnom Balkanu 2023. porasle emisije SO2 iz termoelektrana na ugalj

Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu ispustile su prošle godine u atmosferu više sumpor-dioksida nego 2022, navedeno je u novom izveštaju Usaglasi se ili zatvori. Količina je bila 5,7 puta veća od zakonskog maksimuma. Zagađenje prašinom iz tih postrojenja, obuhvaćenih nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP-ovima), bilo je 75 procenata iznad gornje granice. Emisije azotnih oksida su premašile limit za 43 odsto.

Pre šest godina su na snagu stupili propisi o kontroli ispuštanja zagađujućih materija za termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji, u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i nacionalnim planovima za smanjenje emisija, NERP-ovima. Njihove ukupne emisije SO2 su 2023. bile 5,7 puta veće od dozvoljenih, piše u novom izveštaju Usaglasi se ili zatvori: Šest godina smrtonosnih protivzakonitih prekoračenja u postrojenjima na ugalj na Zapadnom Balkanu (Comply or Close: Six years of deadly legal breaches by Western Balkan coal plants).

Radi poređenja, zakonska granica je 2022. premašena 5,6 puta.

Upitna korist od investicija u odsumporavanje

Podaci koje je organizacija CEE Bankwatch Network objedinila u dokumentu pokazuju da su emisije SO2 u termoelektranama na ugalj u Srbiji obuhvaćenim NERP-om porasle na godišnjem nivou. S druge strane, u termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A) je u aprilu ove godine pušten u rad pogon za odsumporavanje. Takav sistem je u izgradnji i u TENT-u B, koji je 2023. bio drugi u regionu po emisijama SO2.

Prvi na spisku je Ugljevik u Republici Srpskoj, iako ima sistem za desumporizaciju. Koštao je barem 85 miliona evra, ali su se nizale tehničke poteškoće, a operator sada priznaje da postrojenje ne radi, delimično i zbog toga što stvara ekonomsko opterećenje, piše u izveštaju.

„Još jedan višestruki prekršilac, Kostolac B u Srbiji, konačno je 2021. počeo da smanjuje emisije, ali ih je od tada povećao i 2023. je ispustio skoro 5,8 puta više nego što je dozvoljeno. Ili se postrojenje za odsumporavanje toliko ne koristi ili ne radi dovoljno dobro“, navedeno je u dokumentu.

Ugljevik i Kakanj 7 u BiH, REK Bitola 1 i 2 u Severnoj Makedoniji i Kostolac A2 u Srbiji premašili su više nego desetostruko svoje individualne indikativne gornje granice za sumpor-dioksid.

Ukupne emisije PM čestica, azotnih oksida i dalje drastično velike

Termoelektrane na ugalj su zagadile vazduh mikroskopskom prašinom 1,75 puta više nego što se toleriše po zakonu, što je neznatno ispod nivoa iz 2022. godine. BiH i Severna Makedonija su ponovo u ogromnoj meri prekoračile granice uspostavljene na nacionalnom nivou. Nominalno je najveći emiter prašine – praškastih materija iliti PM čestica – bio blok Kosovo B2. Količina je bila 9,2 puta veća od dozvoljene.

Gacko u Republici Srpskoj je imalo najveće prekoračenje u relativnom smislu, 10,7 puta iznad gornje granice.

Emisije azotnih oksida, NOx, premašilo je zakonski limit za 43 odsto. Ta granica se svake godine snižava. Kosovo* je ovog puta imalo 2,73 puta viši nivo, što je najgori rezultat u tom segmentu u regionu. BiH je takođe prekoračila svoj plafon za NOx, a prvi put je to učinila i Srbija.

Još su na mreži sva postrojenja na ugalj iz opt-aut mehanizma, iako je istekao

Na kraju 2023. je istekao rok za zatvaranje najmanjih i najstarijih blokova u BiH, Crnoj Gori i Srbiji, u okviru takozvanog opt-aut mehanizma. Međutim, oni svi još rade.

Termoelektrana Pljevlja je mimo zakona i obaveza još uvek na mreži, iako joj je krajem 2020. isteklo zadatih 20.000 sati. Onda su joj se 2022. pridružili bosanskohercegovački Tuzla 4 i Kakanj 5 i Morava u Srbiji. One, inače, ne ulaze u navedeni obračun emisija po NERP-ovima. Blokovi u termoelektrani Kolubara A su takođe jedan po jedan ušli u prekoračenje.

U Crnoj Gori je Pljevlja jedini blok na ugalj, pa nije bilo NERP-a. Po podacima iz izveštaja, emisije PM čestica su prošle godine udvostručene na 1.130 tona, najviši nivo barem od 2018. godine.

Autori i autorke su Crnoj Gori preporučili da napravi plan B za slučaj da takozvana ekološka rekonstrukcija ne protekne kako je planirano.

Zapadnom Balkanu potrebno više finansijskih sredstava za pravednu tranziciju regiona uglja

Bankwatch je takođe naglasio da Evropska komisija i države članice Evropske unije treba da obezbede dodatna, namenska sredstva za sprovođenje pravične tranzicije u ugljarskim oblastima na Zapadnom Balkanu.

„U trenutku kada su lideri i liderke EU, izgleda, uvereni u sposobnost Srbije da upravlja štetom po životnu sredinu od rudarenja litijuma, naš izveštaj daje otrežnjujući uvid u stvarno stanje u pogledu sprovođenja ekoloških zakona u regionu. Evropska komisija nije uspela da obezbedi usklađivanje sa zakonodavnim rešenjima EU za kontrolu zagađivanja, što ozbiljno krnji imidž EU u regionu“, poručila je Pipa Galop, koja je u ovoj organizaciji zadužena za propise i zakone u sektoru energetike u Jugoistočnoj Evropi.