Može li EU novim predlogom ekodizajna ubrzati put ka cirkularnoj ekonomiji?

Evropska komisija je objavila paket predloga za ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji. Usmereni su na promenu propisa u građevinarstvu, tekstilnoj industriji i proizvodnji robe široke potrošnje, kako bi održivi proizvodi postali norma na tržištu Evropske unije. Ipak, potrebna je jača regulativa kako bi ovaj paket bio primenjen u praksi, ocenjuju u Evropskom birou za životnu sredinu, EEB – European Environmental Bureau.

Evropska komisija je objavila paket predloga i inicijativa u okviru Evropskog zelenog dogovora koji se odnose na ekodizajn i informacije o održivosti proizvoda, tekstilnu i građevinsku industriju, kao i na širok spektar zelene politike.

Paket uključuje reformu zakona o ekodizajnu te niz mera da održivost proizvoda postane standard na tržištu Evropske unije.

Predlozi se zasnivaju na uspehu postojećih propisa EU o ekološkom dizajnu, a novi okvir može da do 2030. dovede do uštede primarne energije od 132 miliona tona ekvivalenta nafte, navodi Evropska komisija.

Trenutno se pravila ekodizajna primenjuju na energetske performanse bele tehnike. Oznake od A do G pomažu potrošačima da odaberu odgovarajuće proizvode. Time je 2021. ušteđeno oko 120 milijardi evra na računima za struju, prema podacima Evropske komisije.

Primena ekodizajna na širu grupu proizvoda

Komisija je iznela zakonodavni predlog za širenje obima ekodizajna na praktično sve proizvode koji se stavljaju na tržište. Proizvodi sa visokim ekološkim uticajem poput tekstila, nameštaja, gume, boje, čelika biće među prvim na koje će se biti primenjena nova regulativa za ekodizajn.

Tekstil, nameštaj, guma, boje, čelik biće među prvima na koje će se odnositi nove regulative ekodizajna

Komisija predlaže inovativne mere poput uvođenja ugljeničnog i ekološkog otiska proizvoda i digitalnog pasoša proizvoda, kao i razmatranje uticaja kojeg proizvodi imaju i izvan granica EU.

„Primena ekodizajna na širi skup proizvoda smanjiće evropske emisije, sačuvati resurse i povećati našu otpornost, ali smo još uvek daleko od toga da ove mere budu implementirane“, ocenjuje Jean-Pierre Schweitzer iz EEB-a.

Strategije za održivi tekstil

Tekstilna industrija je jedan od sektora koji najviše zagađuju, rasipaju i eksploatišu na svetu, tako da će za nju među prvima biti uvedeni novi propisi o ekodizajnu. Tekstil koji se plasira na tržište EU moraće da bude izdržljiv, „popravljiv“, napravljen većinom od recikliranih vlakana i bez opasnih supstanci.

Tekstil na tržištu EU moraće da bude napravljen većinom od recikliranih vlakana i bez opasnih supstanci

Komisija predlaže da se uvedu obavezujuće klauzule po kojima kompanije snose veće troškove i odgovornost za tekstilni otpad, po modelu proširene odgovornosti proizvođača.

EEB je izneo zamerke na ovaj predlog, jer kreatori politike nisu uvrstili konkretne mere za unapređenje borbe protiv kršenja ljudskih prava u proizvodnji i lancima snabdevanja u ovom sektoru.

Ekološki standardi u građevinskom sektoru

Građevinska industrija je izvor za 35 procenata emisija u EU. Revizija evropskog Propisa za građevinske proizvode (CPR), koja je u paketu, trebalo bi donekle da približi ovaj sektor incijativi za održive proizvode.

U EEB-u komentarišu da oslanjanje na industrijske standarde daje prednost dominantnim igračima u građevinskom sektoru da se dogovore sa donosiocima odluka oko najmanjeg zajedničkog imenioca u ekološkim standardima. A to guši inovacije u ovoj oblasti, kao i mala i srednja preduzeća, piše u izveštaju.

Industrija građevinskih proizvoda ima oko 430 hiljada uglavnom malih i srednjih preduzeća u EU, sa godišnjim prometom od oko 800 milijardi evra.

Građevinski sektor je odgovoran za oko 50 procenata eksploatacije i potrošnje resursa i za preko 30 procenata otpada u EU.

EEB predlaže da se što pre odrede minimalni uslovi za ekološke performanse i uvede obavezni digitalni pasoš proizvoda u građevinskom sektoru, kako se išlo ka dekarbonizaciji.

Protiv zelenih obmana i tvrdnji

Nova pravila iz paketa odnosiće se na „planirano zastarevanje“ odnosno dužinu garantnih perioda i životnog veka proizvoda, kao i na dostupnost rezervnih delova i ažuriranje softvera. Nova regulativa će omogućiti dobijanje tačnijih informacija o očekivanom životnom veku proizvoda.

Kako bi dobili pristup tržištu EU, pametni telefoni, odeća, nameštaj će morati da postanu dugotrajniji i lakši za popravku i recikliranje, prema novim pravilima o održivosti.

Inicijativa za osnaživanjem potrošača za zelenu tranziciju treba da poboljša kredibilitet zelenih tvrdnji o održivosti proizvoda, zelenih oznaka i etiketa. Prema nedavnom istraživanju, 42 procenta zelenih tvrdnji je potencijalno lažno ili obmanjujuće, naveli su u EEB-u.

Prizvođači neće moći da stave oznaku održivosti na proizvod ukoliko nemaju sertifikat ili dozvolu. Takođe će im biti zabranjeno da koriste ekološke prideve poput eko-prijateljski, zeleni, ili eko ukoliko ne mogu da potkrepe te tvrdnje.

Međutim, u EEB-u ističu da predlog ne razjašnjava kako će se rešavati neke od najproblematičnijih i najprisutnijih tvrdnji, kao što je klimatska neutralnost.

Neophodno je ojačati postojeće zakonodavstvo i uskladiti direktive u EU, predlaže komisija, kako bi potrošači bili bolje informisani o ekološkoj održivosti proizvoda i bolje zaštićeni od obmanjujuće prakse zelenog pranja.

„Potrebne su nam smelije mere da zabranimo nepouzdane akreditive, posebno o klimatskoj neutralnosti, i navedemo one koje su zasnovane na usklađenim, čvrstim metodama“, kaže Blanca Morales iz EEB-a.

Potreba za brzom primenom mera

Stručnjaci iz EEB-a su pozdravili paket i istakli potrebu za njegovom brzom primenom i hitnim delovanjem na smanjenju emisija i uštedi resursa.

Evropska komisija će raditi na donošenju novih pravila ekodizajna za određene grupe proizvoda, pri čemu će koristiti delegirane akte, ubrzane zakonodavne procedure.

Paket bi mogao da pokrene transformaciju tržišta i industrije kako bi se postigla resursno efikasna, održiva i pravedna ekonomija, rekao je Stefan Arditi iz EEB-a. Međutim, on dalje ističe da ovaj skup mera i inicijativa još nema uvek nema dovoljno snage da zaista učini to da održivi proizvodi postanu izbor koji se podrazumeva za sve.