Moguće da EU uvede taksu na emisije CO2 za Zapadni Balkan

Direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu Elektroprivrede Srbije (EPS) David Žarković, izjavio je danas da se „šuška“ da bi Evropska unija (EU) mogla za zemlje Zapadnog Balkana da uvede takse za emisije ugljen-dioksida, što bi moglo da bude veliki udar na cenu električne energije.

Svi koji emituju CO2 u EU moraju da svoje emisije „pokriju“ emisionim jedinicama CO2, koje mogu dobiti besplatno ili kupiti. Ove jedinice u stvari predstavljaju CO2 taksu ili porez, i trenutna cena je između 22 i 24 evra.

„Mi sigurno nećemo ući u CO2 mehanizam EU. Ali, najveći udar na cenu električne energije mogao bi da bude kroz uvođenje taksi na emisije ugljen-dioksida. Cena za CO2 u EU po megavat-satu iznosi trenutno oko 24 evra. Srbija nema obavezu da primenjuje te takse, ali se „šuška“ da bi EU mogla da uvede tu obavezu za Zapadni Balkan“, otkrio je Žarković na konferenciji „Elektroenergetika u regionu – razvoj tržišta“, koju je organizovao internet časopis Balkanmagazin.

Kako su preneli mediji, na pitanje da li je poznato kada bi ta taksa mogla da bude uvedena, on je rekao da se o tome priča, ali da ne zna da li će se to dogoditi.

Upitana o uvođenju ove takse, šefica sektora za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice Jasmina Trhulj je rekla da ne postoji nikakav vremenski okvir po tom pitanju.

U toku je, kako je navela, izrada studije za subvencije u sektoru uglja sa kojom EZ želi da počne razgovore na ovu temu.

„Najniža cena električne energije u EU je na nivou najviše cene u regionu, odnosno Bugarska i Crna Gora imaju cenu od oko 10 evrocenti po kilovat-satu. Zemlje u regionu još nemaju obavezu da plaćaju taksu za emitovanje ugljen-dioksida, koja je 22 evra po kilogramu CO2. Kada bi se primenjivala ova obaveza bi mogla da uveća cenu električne energije u regionu i za oko 30 odsto“, navela je Trhulj.

Cena za domaćinstva u zemljama Zapadnog Balkana najniža je na Kosovu*, a za privredu u Makedoniji. Cena za domaćinstva u Srbiji je druga najniža u regionu, a treća kada je reč o privredi.

Inače, ranije prognoze govorile su da će obaveza proizvođača električne energije da plaćaju za emisije CO2 u Srbiji pojaviti u periodu 2020-2025, kada bi Srbija trebalo da uđe u EU.

Prekogranična balansna saradnja uštedela bi regionu 16 miliona evra

Trhulj je navela da je za potpunu integraciju tržišta Zapadnog Balkana sa tržištem EU, neophodno da se unaprede i izjednače pravni okviri.

„Neophodno je da se izmeni i ugovor o osnivanju Energetske zajednice, na čemu se radi i očekuje se da će biti usvojen do polovine godine, a primenjen do kraja godine“, rekla je ona.

Kada je reč o balansnom tržištu završava se projekat koji pokazuje da su moguće velike uštede ako se zemlje regiona integrišu i iskoriste pogodnosti kontrolnih blokova.

„Gledajući samo deo prekogranične balansne saradnje, moglo bi da se uštedi oko 16 miliona evra godišnje na nivou regiona. Najveće uštede imala bi Elektromreža Srbije (EMS), oko 5 miliona evra“, istakla je ona.